Verovatno ste se mnogo puta na svojim putovanjima pitali zašto se nešto zove ovako, ili kako je nastala neka turistička atrakcija ili neki prirodni fenomen. Ovde ćemo vas upoznati s tim kako su nastale neke od veoma poznatih turističkih destinacija ili kako su dobile ime.

Šta je Mrtvo more? Sigurno je čudno što jedno more nosi takvo ime, ali stari grčki pisci, koji su ga prvi tako nazvali, učinili su to sasvim umesno. Naime, u Mrtvom moru nema životinjskog sveta. Reka Jordan se uliva u njega, ali ribe koje ona donosi odmah uginu. Ovo more je veliko, usko i slano jezero koje leži između Jordana i Izraela. Nalazi se u dubokom ulegnuću. Dugačko je oko 75 km, a široko od 5 pa i do 17 km. Mrtvo more ima najniži nivo u svetu, oko 400 metara ispod površine Sredozemnog mora. Južni deo je veoma plitak, ali na severu dubina iznosi oko 400 metara.

Pre više miliona godina Mrtvo more se nalazilo na preko 400 metara većoj visini nego danas i imalo je nivo viši od Sredozemnog mora. U to vreme u njemu je postojao živi svet. Međutim, nastao je vrlo dug sušni period i ogromna količina vode je isparila iz njega, tako da se ono postepeno spuštalo na nivo koji ima danas. Iz Mrtvog mora ne ističe nijedna reka, dok se u njega sa severa uliva reka Jordan, kao i mnoge rečice s okolnih brda. Mrtvo more gubi vodu samo isparavanjem, ali je ono toliko intenzivno da zbog toga u vodi ovog mora ostaje velika koncentracija minerala kao što su so, magnezijum, hlor i brom. Mrtvo more je najslanije more na svetu. Šest puta je slanije od vode u okeanu. Okeanska voda normalno sadrži 4-6 procenata soli, dok voda Mrtvog mora ima 23-25 procenata! U njoj ima toliko minerala da će plivaču glava i ramena uvek biti iznad vode. Ovi minerali su korisni za ljudsko zdravlje.

Šta je zagonetka reke Nil? Možda niste ni znali da reka Nil ima "zagonetku". Ona je zbunjivala ljude hiljadama godina, a u vezi je s vrlo čudnom pojavom. Svake godine u Egiptu reka Nil počinje da raste u julu i to se nastavlja do oktobra, kada je nivo vode u reci za sedam metara viši nego u maju. Za vreme visokog vodostaja Nil se izliva iz korita i ostavlja plodan mulj na okolnim poljima. Porast vode u Nilu predstavljao je misteriju pošto u Egiptu gotovo uopšte ne padaju kiše. Zbog toga su se ljudi stotinama godina pitali šta je uzrok redovnog porasta vode u Nilu svake godine. Ova zagonetka reke Nil rešena je tek krajem XIX veka.

Nil je najduža reka u Africi, a druga je na svetu (posle Misisipija). Njen tok iznosi preko 6.500 kilometara. Teče s juga na sever, kroz severoistočni deo Afrike, uglavnom kroz Sudan i Egipat. Godišnje poplave Nila učinile su njegovu dolinu, koja se nalazi u vreloj, suvoj i neplodnoj pustinji, plodnim pojasom zemlje koju ljudi naseljavaju već hiljadama godina. Nil postaje od dve veće reke, Belog i Plavog Nila. Beli Nil ističe iz Viktorijinog jezera, koje se nalazi u Ugandi. Ova reka ima manje-više gotovo isti vodostaj tokom cele godine i ona ne može biti uzrok godišnjeg porasta vode u Nilu. U aprilu i maju, kada je njegov vodostaj najniži, 85 procenata vode u Nilu jeste voda koju mu daje Beli Nil. Međutim, Plavi Nil izvire u Etiopiji. U planinama Etiopije kiše obilato padaju, a ima i mnogo snega koji se topi. Sva ta voda sliva se u Plavi Nil, koji je nosi u reku Nil, povećava njegov vododstaj i uzrok je njegovih poplava. To je rešenje "zagonetke" reke Nil.

Izvor: Krstarica

Verovatno ste se mnogo puta na svojim putovanjima pitali zašto se nešto zove ovako, ili kako je nastala neka turistička atrakcija ili prirodni fenomen. Ovde ćemo vas upoznati s činjenicama kako su nastale ili dobile ime neke od veoma poznatih turističkih destinacija.

Kako su nastala Havajska ostrva? Havaji su grupa ostrva u Tihom okeanu, udaljena oko 4.000 km jugozapadno od Kalifornije. Prema legendama koje se pričaju po Havajima, boginja vulkana Pele stvorila je sva ta ostrva. S vremena na vreme, kako kaže legenda, boginja se vraća na ostrva da bi zapalila vatre u vulkanima i izazvala nove erupcije. Havajska ostrva su zaista vrhovi velikih vulkana koji su se podigli s okeanskog dna. Tako je, na primer, ostrvo Havaji, ili kako se još naziva - Veliko ostrvo, koje je dva puta veće od svih ostalih zajedno, nastalo nagomilavanjem materijala izbačenog iz pet vulkana, čije su erupcije preticale jedna drugu. Od tih pet vulkana dva su još uvek aktivna.

Jedan od njih - Mauna Loa, ima erupcije svakih nekoliko godina. Godine 1950. njegova erupcija trajala je 23 dana. Za to vreme usijana lava tekla je niz padine vulkana u more. Morska voda je ključala, pa su mnoge ribe uginule. Drugi vulkan, Manua Kea, ugašen je. On je istovremeno i najviša planina na Pacifiku. Uzdiže se preko 4.135 metara nad morem, ali njegova osnova dopire 5.400 metara ispod površine do okeanskog dna. Kad bi se merio od podvodne osnove, taj vulkan bi bio najviša planina na svetu. Na ostrvu Maui nalazi se vulkan Haleakala, visok oko 3.075 metara. To je najveći mrtvi vulkan na svetu. Njegov krater ima oko 32 km u obimu, a dubok je 716 metara.

Kako je nastao Veliki kanjon? Veliki kanjon Kolorada, u Severnoj Americi, jedan je od najvećih prirodnih fenomena na Zemlji. Na nekim mestima on izgleda kao čarobni grad stena, s hramovima, kulama, dvorcima raskošnih boja. Što je najčudnije, Veliki kanjon je stvorila reka. Voda reke Kolorado je hiljadama godina usecala ovu veličanstvenu klisuru. Kad se zna da je kanjon urezan na mnogim mestima u čvrstu stenu, onda tek možete da zamislite koliko je ogromna snaga vode. Čak i danas, iz godine u godinu, brza reka Kolorado sve više produbljuje kanjon. Na nekim mestima kanjon Kolorada je skoro dva kilometra dubok, a širok je između 7 i 30 kilometara. Što se dublje reka useca u plato da bi formirala kanjon, to više ogoljuje stenovite zidove kanjona, koji tako svojim postojanjem pričaju priču o Zemlji, priču staru stotinama miliona godina.

Na dnu kanjona, pored reke, vidi se stara kristalna stena. To je zatrpani ostatak nekadašnjeg planinskog lanca koji se prevrnuo i koji su istrošile atmosferske vode i sile. Stvaranje i propadanje ovog planinskog lanca pre mnogo miliona godina otkriveno je samo zahvaljujući eroziji Velikog kanjona. U osnovi zatrpanog planinskog lanca leže naslage kvarca, peščara i krečnjaka. Oni su se taložili godinama, kad su okeanske vode s istoka i zapada plavile ovu oblast i kada su se stvarali i nestajali čitavi planinski venci. Da su nekada velike okeanske vode zaista prelazile preko ovih stena dokazi su fosili morskih algi, školjki i riba.

Izvor: Krstarica