Скупштина усвојила Декларацију о осуди злочина над Србима и грађанима Србије

Иако је Нада Колунџија (ЗЕС), представљајући декларацију, рекла да овај документ не би требало да подстакне расправу о патриотизму дискусија је управо протекла у таквој атмосфери

Народна скупштина Србије усвојила је синоћ Декларацију о осуди злочина над српским народом и грађанима Србије током оружаних сукоба у Хрватској, БиХ и на КиМ, којом се најоштрије осуђују ови злочини и изражава жаљење и солидарност са жртвама НАТО бомбардовања. За усвајање су гласала 133 посланика владајуће коалиције и ЛДП-а, док остали опозиционари нису били у сали.
Декларација, чије доношење је најављивано шест месеци, усвојена је после више од десет сати расправе у којој су представници власти тврдили да њено доношење треба да допринесе да се злочини не забораве и да починиоци не измакну правди, а већина опозиционара да се доноси као алиби за Декларацију о Сребреници. Опозиција је, такође, оштро критиковала што НАТО бомбардовање није квалификовано као злочин и што се не помињу злочини у Словенији.
У расправи пре гласања представници власти тврдили су да овај акт треба да допринесе да се злочини не забораве и да починиоци не измакну правди, већина опозиционара је тврдила да је то алиби за Декларацију о злочинима у Сребреници, оштро критикујући то што се бомбардовање НАТО не квалификује као злочин, али и то што се не помињу злочини у Словенији.
Представљајући текст декларације Нада Колунџија, шеф посланичке групе ЗЕС-а, рекла је да овај документ нема за циљ да „подстакне расправу у такмичењу у патриотизму и у томе ко више воли Србе”. Ипак, већи део дебате протекао је баш у атмосфери надгорњавања у патриотизму. Дискутанти су се у расправи бавили и недавно одржаном Парадом поноса, али и узроцима вандализма српских навијача у Ђенови и тиме ко је крив. Било је оптужби опозиционара због „врло благог текста декларације”, уз објашњење да је он такав, јер је писан „у кабинету председника Тадића”.
Нада Колунџија је све те оптужбе одбацила као неосноване и увредљиве, објашњавајући да се до текста дошло после неколико седница скупштинског колегијума, „нису га писале никакве невидљиве групе ни кабинети”. Она је разменила неколико реплика са опозиционарима, па је на тврдњу Томислава Николића (СНС) да се декларација доноси да би власт могла да се хвали да је донета, одговорила да „онај ко тако нешто каже, сам све ради само да би се хвалио”. На тврдње Слободана Самарџића (ДСС) да власт „амнестира НАТО, јер бомбардовање не третира као злочин”, Колунџија је одговорила да „декларација никога не амнестира, нити то може, зна се како се амнестира”.
И док су опозициони посланици максимално користили своје време за дискусију, већина представника владајуће коалиције била је врло кратка. Тако је Мома Чолаковић (ПУПС) само најавио да ће подржати декларацију, а Бранко Ружић (СПС) казао је да се „декларацијом затвара циклус осуда злочина почињених деведесетих”. Балинт Пастор (СВМ) најавио је подршку декларацији, изразивши задовољство што јој је промењено име на иницијативу његове странке. Риза Халими (КАПД), као и остали опозиционари, критиковао је декларацију, али зато „што она не осуђује злочине над Албанцима почињене у Прешеву”.

М. Чекеревац

Чему то живот неког човека који је страдао у Сребреници вреди више од живота неког младића којег су убили у тузланској колони?  Чему је туга мајке којој су дете погубили у Поточарима већа од туге мајке којој је дете страдало у Словенији? Зар треба правити разлику између жртава?

Ja samo moram da dodam da ovom rezolucijom pokazujemo koliko smo licemerni i da nam istina i nije mnogo vazna. Gde je osuda zlocina na srpskom narodu od 1944 (masovna ubistva, Goli otok, politicka ubistva...)? Srbija treba prvo svom narodu da se izvini ali to nikako da uradi, valjda misle da nista lose nisu uradili?!?

A da krenemp od bitke na Kosovu . Već tada su činjeni zločini nad Srbima.
Sve je to jedna gomila g***** , dok neki pljačkaju , a ostatak jedva preživljava.

Da li zaista mislite da period od 1944 nema nikakve veze sa tim kako danas zivimo? Gde je dogovorna ekonomija, centralno planiranje, drustvena imovina, radnicki savet...? Gradili smo fabrike za ciji rad moramo da uvozimo glavnu sirovinu iz Brazila? I dalje mislim da je ova deklaracija politicka a ne istorijska.

Као што рече Перуђи, можемо ићи дубоко у прошлост, јер је власт чинила злочине над народом и пре 1944. Што се тиче ове декларације, ето као да се самоутешимо да смо и ми били жртве. Док са друге стране ФБиХ и Хрватска никада неће признати наше жртве јер по њиховом тумачењу они су водили одбрамбено-ослободилачке ратове док смо ми имали зли план да их све истребимо.