hm . slicno i sa ove strane . ne bih nikada dozvolila da mi neko plati letovanje, smatrala bih se nesposobnom 

U pitanju je moja prijateljica sa kojom se družim 25 godina...dogovorile smo se da idemo na odmor, ona je imala neke nepredviđene troškove i kad se sabrala i oduzela ostalo joj je taman toliko za letovanje u Čanju.
E, sad...ja valjda treba, zato što je volim i da ne bih ugrozila njeno samopoštovanje, da odem u Čanj i mrzim sebe??!!Ne pada mi na pamet.Lepo sam joj rekla...daj to što imaš, ja ću dodati ostalo pa da idemo na neko lepo mesto.I ne vidim šta je tu problem.

Drugi put sam povela njenu sestru...dete bilo malo, ispalo tako da idemo same i lepo sam je pitala da ide sa nama jer mi treba pomoć, a ja ću da platim letovanje.
Bilo nam je super...trećeg dana je našla društvo, izlazila, super se provela, meni pomagala preko dana i ne vidim zašto bi se iko osećao loše.

Zlo mi je više od tog imperativa da se bude prihvaćen, prilagođen i opštepopularan.
Kad se uzme u obzir mentalitet ovog naroda i prosek ljudske ''normalnosti'', prihvaćenost od takvih ljudi više znači uvredu nego pohvalu.

Šta bi bilo sa čovečanstvom da su svi po svaku cenu morali da budu prihvaćeni od strane društva... Mada, osim tehnološkog napretka, svest nam je na približno istom nivou kao kada smo crtali po pećinama i nosili Kremenkova odela.

Brano , draga , uopste nisam mislila na tvoj post konkretno . mozda sam upisala letovanje iz razloga sto je tvoj primer najsveziji .
inace , ja sam takva osoba . nekako moram da zaradim za sebe . ako slucajno nemam to mi je motivacija da nesto ostvarim . tako sebi zadajem zadatke 
e sad bih mogla da kupim "one" cizme ... "onu" torbu ...idem na "ono" mesto ....
to sam ja 
ne zameram nista ljudima koji nisu slicni meni 
i ja cesto znam da pomognem prijateljicama , ali nikada ne dajem novac . ni njima ni rodbini . niti im sta placam 

Pa dobro...ja volim da dajem, poklanjam, delim..valjda me zato Bog ii pogledao...što više dajem, više i dobijam...pa onda opet delim.
I uvek nađem neki šašavi način da se niko ne oseti loše jer sam mu nešto dala ili platila...učinim to izrazom svoje zahvalnosti.

Vidis ja opet ima drugacija iskustva . Pozajmljivala sam , ljudi su uvek probijali rokove . neki su bogami , mnogo kasnili . ne mislim na par dana , da ne budem trivijalna ,nego mesecima .
da sam svako poznanstvo prekinula tog momenta kad mi je novac vracen , bogami, sa mnogo ljudi vise ne bih bila u kontaktu . zato sam izvukla drugaciju pouku . "druzba je druzba , a novac je novac" ili sto bi moja majka rekla "mozda ste vas dve drugarice ali vam novcanici nisu " 

nikad mi nece biti jasni ljudi koji olako pozajmljuju a ne znaju kako ce da vrate .ovo bas i nema veze sa temom ali sam morala da primetim.

Nikad ne pozajmljujem, već dajem.

Boz sacuvaj , kako sam ja mogla da zaradim , neka zarade i oni sami sebi 
Sto bih ja nekome davala , radim kao crnac , a neko tamo saceka da mu cusnem jer je "jadan i nema" . Nema jer ne radi 

Ima ljudi koji rade, a opet nemaju dovoljno.
Zašto da ne dam, ako nekom treba?
Većina mojih prijatelja su dobrostojeći, ali imam i par prijatelja koji jedva krpe kraj sa krajem...volim da im pomognem kad god im treba...meni je Bog dao, nisam se naročito mučila za novac koji imam, smatram ga poklonom, pa zašto da ne podelim? Valjda zato i imam.

Brano ja sve sto imam , pola je dobijeno i pola je steceno . a imam , nije da nemam .znaci , i meni je Bog dao , valjda zato sto postivam njegovu :"kucaj i otvorice ti se"

ti , koji nisu dobrostojeci , koji krpe kraj sa krajem neka nadju jos jedan posao . mada ne verujem , dokle god mogu da se pouzdaju da ce uvek biti neko ko ce dati

pre bolovanja , radila sam u proseku 12 sati dnevno
radila sam , doduse skraceno, do samog porodjaja .
neka , gospoda rade , rad je stvorio coveka