Britanska studija, preduzeta sa ciljem utvrđivanja veze između muzičkog ukusa i ličnosti, otkrila je da ljubitelji klasične muzike i fanovi hevi metala dele neke značajne crte lličnosti kao što su kreativnost i stidljivost. U ovom istraživanju, koje je u petak objavio škotski Heriot-Vat Univerzitet u Edinburgu, učestvovalo je 36.000 ljubitelja muzike širom sveta. Njihov zadatak je bio da navedu svoju omiljenu muziku i daju kratke opise svoje ličnosti. Veruje se da je ovo najveće istraživanje ove vrste ikad sprovedeno.

Projekat je vodio Adrijan Nort, šef univerzitetskog odseka za primenjenu psihologiju. On kaže da je bio iznenađen nekim rezulatatima. "Jedno od najvećih iznenađenja su sličnosti između ljubitelja klasične muzike i ljubitelja hevi metala. I jedni i drugi su kreativni i opušteni ali ne i druželjubivi," rekao je Nort.

"U javnosti postoji stereotip o hevi metal fanovima kao osobama koje su suicidalne, depresivne i opasne po sebe i po društvo. Ali oni su veoma delikatni ljudi." Prema Nortu, ljubitelji hevi metala i klasične muzike su slični, jer dele ljubav prema uzvišenom. "Ako se zanemari razlika u godinama, oni u osnovi imaju istu ličnost." Postoji veća verovatnoća da će fan Metalike poslušati Malera, nego da će ljubitelj indi bendova dati šansu rege muzici.

Ljubitelji indi muzike imaju malo samopoštovanja i motivacije, dok ljubitelji repa mnogo razmišljaju o sebi i veoma su druželjubivi. Oni koji preferiraju kantri muziku su takođe veoma druželjubivi, ali i veoma marljivi. Ljudi koji najviše vole dens su ekstrovertni, ne baš prijateljski nastrojeni i blago egocentrični. Ljubitelji džeza i bluza u proseku imaju izraženo samopoštovanje, kreativni su, druželjubivi i opušteni, a to su crte koje dele sa rokenrol fanovima koji, međutim, nisu naročito ljubazni i darežljivi.

Profesor Nort smatra da ovi rezultati sugerišu da se mnogi ljudi međusobno povezuju preko muzike zbog toga što je ona dubinski povezana sa ličnošću.

psihologija-blog.com

била је слична тема пре неколико месеци


мислим да ту има и око комплексности музике...не могу се поредити једноставна музичка решења код лејди гаге и компликоване нумере које неки метал бендови праве или музичка дела класичних аутора

Мргец и мртви  (death) метал... као Скорсезе и Ди Каприо, када Бартон и Деп... Љубав, бре!

Naravno da otriva. Osoba koja sluša Džastina Bibera ne može biti ništa drugo do retardirana.

добро бре бемби  мрзи ме да пискарам па ћу примером да покажем...не мора се имати неко музичко знање па да се уочи која је компликованија композиција и где треба више виртуозности





наравно...лејди гага изводи музику која је и предвиђена да се допадне на прво слушање и да је људи лако запамте без неког превеликог размишљање док те дотични деатх метал бенд тера на поновно и поновно слушање и на већи степен размишљања о њиховој композицији

осећам да ћу зажалити што пишем на овој теми...

Aye, s ovim se slažem vala  

I da, pošto su ispucali sve ljudske osobine na svega 5 žanrova (bitno da su kantri naveli   ), to znači da su oni koji slušaju kinesku muziku, Ramba Amadeusa i tamburaše u stvari biljke a ne ljudi  

Не, Мрги, што се тиче квалитета музике, верујем ти на реч. А твоја пасија ка тој музици мени је врло симпатична.  

Ето ја се поносим чињеницом да не знам баш ниједну песму Лејди Гаге, осим Poker Face, а и то због Саут Парка, захваљујући коме и знам само Картменову верзију, не и Гагину. Нијдну другу не сећам се ни да сам чула, јако добро се пазим   , а и да јесам, нисам је запамтила, срећом.

И мојне да ми неко дир'о Рамба. 

Treba mnogo više uma da bi se slušala klasika, metal, esid džez, ali je za takve razvijene slušaoce slušanje zabavnjaka i folkerica kao za profesora univerziteta debata sa detetom, može da bude zanimljivo 5 minuta ali posle pola sata popizdiš.

Oh, jos jedna tema u kojoj ce svi koji ne slusaju Tresh od muzike nahvaliti tom cinjenicomi kulturno uzdici...