Procitao..i nemam neko osbno misljenje o ovome..
Neste se ne slazem sa vecim delom teksta

Cekaj sve i da je ovo tacno..sta izvuci iz ovoga ?
Da treba uvek da budemo srecni i nasmejani ?

Znas... malo gubi poentu ako treba neko drugi da izvlaci zakljucke za tebe... oni su i onako jedinstveni od osobe do osobe...

Nista od ovoga nisu nekakve neshvatljive teorije, vec upravo sistematizovano i logicki napisano kako neke stvari funkcionisu...

Srpska narodna poslovica kaze: Nije siromah ko malo ima, vec ko mnogo zeli.

To nije narocito razlicito od onoga sto pise par redova iznad...

Sve u svemu, ljudi su majstori samoobmane i ucinice sve da sebi dokazu da je njihov izbor ispravan.
Jednostavno, mozak lakse maskira manje nego vece gubitke tim sumulacijama posledica nasih izbora i ne dozvoljava trajnije recenje ustaljenog zivotnog ritma.
Drugim recima, laze je vrednija od istine

Naravno samo sam hteo da uporedim misljenje sa ostalima.


Meni je ovo na primer smesno . Zasto ?
Jel se racunaju uticaji ?
Ako je osoba slabog duha a izgubi nogu moze da padne u depresiju,izvrsi samoubistvo itd
Lik koji dobije na lotou dozivljava nove trenutke , skupe .

Kako izmeriti ko je koliko zadovoljan svojim zivotom ? Nikako.
Pametnije bi bilo da su rekli da se covek privikne na novo-nastale dogadjaje.
Dakle nakon godinu dana obe osobe su se privikle na te dogadjaje i postaju im normalni.Coveku kome nedostaje noga se privikao na takav zivot i vise mu staka nije strani pojam navikne se covek.Dok sa druge strane covek koji je dobio milione sebe privikao na tu situaciju i vise mu nije cudno to sto vozi BMW i pije margaritu kad ustane.

Sad ko je srecniji covek bez noge ili covek milioner ?


To se zove masta .

I dalje ostajem pri svome da uvek teziti necem vecem pa makar i ne uspeli..
Dakle zadovolji se i manjim ali juri vise.

Ne, to nema veze sa mastom... to ima veze sa prihvatanjem. Svesnim ili podsvesnim.
To se lepo vidi u primeru sa slikama, zato je i naveden...
Prosto, ono sto covek ne moze da promeni, vremenom prihvati..

Racuna se sve i vadi se prosek...
I nije uopste toliko nemerljivo koliko mislis...
Primera radi, postoji cela grana ekonomije koja se bavi srecom i zadovoljstvom u zivotu kao glavnim kriterijumom uspesnosti, umesto do sada koriscenih bruto nacionalnog proizvoda i slicnih.

Tvoj primer... ako je osoba slabog duha, izgubi nogu i padne u depresiju...

Ok, ako je osoba slabog duha, dobije na lotou, navuce se na speedballs i umrece od overdose-a. Eto, nedavno je bila ispovest momka koji je dobio najveci loto dobitak u istoriji i koji je 8 godina kasnije postao beskucnik, objasnjavajuci da je u jednom trenutku samo na kokain trosio vise od 8000 Britanskih funti dnevno.

Sustina je da svako od takvih iskustava donosi sa sobom gomilu pozitivnih i negativnih stvari...
I da, posle godinu dana, dve ili tri, stvari dodju na svoje...

Ako si dobio na lotou...
Dobio si gomilu novca...
Mozes da imas materijalno sta god hoces...
Ali...
Vrlo brzo ces primetiti da neki ljudi za koje si mislio da su ti iskreni prijatelji, bivaju sa tobom iz koristi...
Vrlo brzo ces videti da iako je dobitak tvoj, ako recimo imas porodicu, tvoje odluke mogu da naidju na negodovanje...
Videces da iako si dobio mnogo novca, to nije dovoljno novca...
Bices idealna meta za sve vrste prevara, i verovatno ce te neko prevariti, a cak iako ne uspe, sama cinjenica da ce mnogi pokusati je porazavajuca...
I jos mnogo, mnogo toga...
Na vrhu si, ali ides ka dole...

Sa druge strane, ako izgubis nogu...
Svi koji te iskreno vole, bice uz tebe...
Davace ti snagu i volju da zivot nastavis i nadomestis taj nedostatak, a danas postoje jako dobri nacin za tako nesto...
Znaces da su ljudi uz tebe jer te vole, a ne jer zele da te iskoriste...
Na dnu si, ali ides ka gore...

Naravno, to su generalne stvari... nisu pravila koja se odnose na svaki pojedinacni slucaj, ali generalno, to jeste tako...

Postoji granica posle koje novac zaista nije bitan za srecu, vec predstavlja samo opterecenje, odgovornost...
I postoji naravno granica ispod koje novac, tj njegov nedostatak, postaje razlog za nezadovoljstvo...

Isto tako, velika nesreca, iskustvo gde covek zamalo izgubi sve, cesto je inspirisuca i razlog da pocne zaista da uziva u zivotu, pa tako ima mnogo slucajeva ljudi koji su zaista proziveli tragedije za koje njihovi prijatelji i poznanici smatraju da su najpozitivniji na svetu i da sire pozitivnu energiju do maksimuma...

Znala sam da mi se nešto u vezi ovoga jako ne dopada, samo nisam mogla da dokučim šta... Sad mi je jasno.

U sustini nije nista maliciozno, vec je poenta da se indeksi uspesnosti zemalja izmene i da ne nose samo kolicinu novca kojom covek raspolaze kao osnovni i najveci faktor srece, vec neke druge faktore...

Cela ideja cak nije ni potekla iz kapitalisticke zemlje...

Elem, evo transkripta:

Otišao sam, dakle, u Butan. Kralj Butana bio je tinejdžer ali i radoznao čovek, međutim, to je bilo još 1972. godine kada je on došao na presto dva dana nakon smrti njegovog oca. U 17-oj godini, počeo je da postavlja vrstu pitanja koja ne biste očekivali od jednog početnika.

Na proputovanju ovog mladog kralja kroz Indiju, na samom početku njegove vladavine, indijski novinar mu je postavio pitanje o butanskom BDP-u (Bruto domaćem proizvodu), o veličini butanskog BDP-a. I mladi kralj je odgovorio u stilu koji će nas sve promeniti četiri decenije kasnije. Odgovoro je sledećim rečima: "Zašto smo toliko opsednuti i usmereni na bruto domaći proizvod? Zašto ne bismo više brinuli o bruto nacionalnoj sreći? Dakle, u suštini, kralj je od nas tražio da razmotrimo alternativnu definiciju uspeha, što je kasnije postalo poznato pod imenom BNS, ili Bruto nacionalne sreće. Većina svetskih lidera nije obratila pažnju, a i oni koji jesu, mislili su da je to samo "budistička ekonomija". Ali kralj je to ozbiljno mislio. I to je bio značajan momenat, jer je jedan svetski lider, prvi put u poslednjih 200 godina, predložio da je neopipljivost sreće -- a taj lider od pre 200 godina bio je Tomas Džeferson sa Deklaracijom o nezavisnosti -- dakle, 200 godina kasnije, ovaj kralj je predložio da je neopipljivost sreće nešto što bi trebalo da merimo, i nešto što zapravo treba da vrednujemo kao vladini zvaničnici.

Tokom sledećih četrdesetak godina svoje vladavine, ovaj kralj je počeo da meri sreću u Butanu i upravlja zemljom u skladu s tim. Uključujući i to, što je nedavno, ovu zemlju promenio iz apsolutne u ustavnu monarhiju bez prolivanja krvi, bez puča. A danas je Butan, za one koji to ne znaju, najmlađa demokratija na svetu, od pre dve godine.

Provodeći tako vreme sa liderima u pokretu za BNS, konačno sam shvatio šta to oni rade. Imao sam mogućnost da provedem neko vreme u razgovoru sa premijerom. U toku večere, postavio sam mu jedno neugodno pitanje. Rekao sam, "Kako možete da stvorite i izmerite nešto što je nepostojano, drugim rečima, sreću?" Kao mudar čovek, on mi je odgovorio, "Čujte, cilj Butana nije da stvori sreću. Mi stvaramo uslove za pojavu sreće. Drugim rečima, mi kreiramo prostor za sreću." Vau! To je zanimljivo. Još je dodao da oni imaju naučnu podlogu za tu umetnost. Stvorili su četiri osnovna stuba, devet ključnih pokazatelja i 72 različita merna instrumenta koji pomažu da se izmeri stvarni nivo BNS. Na primer, jedan od tih ključnih pokazatelja je: Kako stanovnici Butana ocenjuju način na koji provode svoje vreme svakog dana? To je dobro pitanje - kako ocenjujete kvalitet vašeg svakodnevno utrošenog vremena? Vreme je jedan od najređih resursa u današnjem svetu. Ali još uvek, naravno, taj mali neopipljiv podatak ne ulazi u proračun našeg BND.

Chip Conley at TED

Čips i kola



Dati ću vam primjer. Moram vam pokazati nešto iz vlastitog laboratorija; samo da provučem ovo. Ovo su ispitanici koji će u ogledu biti pitani najjednostavnije pitanje: Koliko ćete uživati jedući čips, za jednu minutu od sada? Oni sjede u sobi a čips je ispred njih. Kod nekih ispitanika, u udaljenom kutu sobe nalazi se kutija Godiva čokolada, a kod drugih konzerva mesnog doručka. Zapravo, ove stvari koje se nalaze u sobi mijenjaju koliko ispitanici misle da će uživati u čipsu. Naime, oni koji gledaju u mesni doručak misle da će čips biti baš ukusan (8 od 10 ocena); a oni koji gledaju Godiva čokolade misle da neće biti ni približno ukusan (3 od 10 ocena). Naravno, šta se desi kada pojedu čips? Pa, gledajte, ne treba vam psiholog da vam kaže da kad su vam usta puna masne, slane, hrskave, ukusne zakuske, ono što se nalazi u kutu sobe baš nikako ne utječe na vaše gustatorno iskustvo. Svejedno, njihova predviđanja su iskrivljena usporedbom koja ipak ne mijenja njihovo iskustvo.



Svi ste ovo i sami iskusili, čak i ako nikad niste došli pojesti čips u naš laboratorij, pa evo pitanja: Želite kupiti auto-radio. Trgovina pored vaše kuće prodaje radio koji želite za 200 dolara, ali ako bi ste se odvezli na drugu stranu grada, mogli bi ste ga kupiti za 100. Dakle, bi ste li vozili za popust od 50% i uštedjeli 100 dolara? Većina ljudi kaže da bi. Ne mogu zamisliti da ga kupe po duploj cijeni kada ga, samo da se odvezu preko grada, mogu kupiti za duplo manje.

Sad, zamislimo umjeto ovoga da želite kupiti auto koji ima radio, a trgovina pored vaše kuće ga prodaje za 31.000. Ali ako bi ste se odvezli preko grada, mogli bi ste ga kupiti za 30.900. Bi ste li vozili da ga kupite? Ovog puta, ušteda je 0.003 posto - 100 dolara. Većina kaže da se ne bi vukla na drugu stranu grada kako bi uštedila 100 dolara na kupnji automobila.

Ovakav način razmišljanja izluđuje ekonomiste, a i trebao bi. Ovih 100 dolara koje ste uštedjeli - haloo! - ne znaju odakle su došli. Ne znaju na čemu ste ih uštedjeli. Kad odete u dućan s njima ne kažu: ja sam novac ušteđen na auto-radiju, ili ja sam glupi novac ušteđen na autu. To je samo novac. Ako je vožnja preko grada vrijedna 100 dolara, onda vrijedi 100 dolara bez obzira na čemu ste ih uštedjeli. Ali ljudi ne razmišljaju tako. Zato ne znaju uzima li upravitelj njihovog fonda 0,1 posto, ili 0,15 posto od njihovih ulaganja, ali zato skupljaju kupone kako bi uštedjeli par kuna na pasti za zube.

Inspiracija za ovaj tekst bilo je predavanje Dan Gilbert, dvostrukog predavača sa TED-a. Ko zeli, a verujte mi da vredi, moze pogledati njegova predavanja: Dan Gilbert at TED