Po Karlu Gustavu Jungu postoje 4 čovjekova arhetipa. To su, tačnije, 4 stepenika do prosvjetljenja; četiri stepenika u našem sazrijevanju.

Po Jungu, prvi arhetip je arhetip ATLETE. To je identifikacija sa našim tijelom i šta mi možemo fizički da uradimo.

Sljedeći arhetip je RATNIK. To je faza u našim životima kada razmišljamo kao ratnici: Koga treba da pobijedim? Ima li neko bolji od mene?

Treća faza je arhetip DRŽAVNIKA. To je vrijeme gdje prestajemo misliti na sebe i počinjemo činiti stvari za druge? Misliti i pomagati drugima postaje važnije nego pomagati sebi.

Četvrti stadijum je arhetip DUHA. U ovom stadijumu počinjemo da sebe istinski prepoznajemo. To je saznanje gdje shvatamo da ovo tijelo nije naš dom, da ova zemlja nije naš dom. Gdje vidimo sebe kao beskonačni duh, gdje smo dio Univerzuma.

Karl Gustav Jung






forum.hr

Dobar je ovaj Jung , uvak bolji od Frojda covek koji je blizi Bogu a samim tim i ljudima.
Al' kako bi rekli danasnji prosecni psihijatri : ako jedna zena ne dostigne svoju zrelost do 27 godine , nece verovatno nikada, i ako jedna muskarac ne dostigne zerlost do svoje 30 nece nikada i tu nastaju valjda veciti retardi ,koji su negde na stepenu : ne znam ko sam, ne znam sta radim, ne znam sta treba da radim, super je daj neku krpicu i Jelen pivo, nesto da se povuce  j* ga to je zivot, zezamo se ........

 Razvoj ličnosti može da se posmatra kao proces osvešćivanja nesvesnog u nama. Jung taj proces naziva individuacija.

U prvoj polovini života individuacija je okrenuta spoljašnjoj stvarnosti i cilj joj je realizacija socijalnih kapaciteta ličnosti kroz školu, posao, porodicu... U drugom delu života, neki ljudi nastavljaju proces individuacije okretanjem unutrašnjoj stvarnosti. Na tom putu ih očekuju mnoge prepreke, sukobi i zamke, pa samo mali broj ljudi uspeva da istraje na njemu.

Prva etapa je suočavanje sa sopstvenom tamnom stranom, Senkom. U njoj su svi oni aspekti ličnosti koje je naša svest odbacila kao neprihvatljive iz moralnih, estetskih ili nekih drugih razloga. Suočiti se sa Senkom – znači bespoštedno i kritički postati svestan svoga bića (Vladeta Jerotić). Sve do tog suočavanja, Senka se prenosi na neki spoljni objekat koji smatramo lošim. U psihologiji se ovaj mehanizam naziva projekcija. Spoljašnji objekti na koje projektujemo sopstvenu senku mogu biti roditelji, bračni partner, predpodstavljeni a često i ljudi druge nacionalnosti, boje kože ili vere. Tek kada s punom svešću priznamo realnost Senke kao jednog dela našeg bića, možemo da očekujemo dalji napredak na putu individuacije. Tek tada možemo i da «zaštitimo druge od zla u sebi» a ne samo da uzaludno pokušavamo da «zaštitimo sebe od zla u drugima» (Marko Miljanov).

Sledeći zadatak je postati svestan postojanja sopstvene Persone, maske koju smo stvorili da služi kao spona (informatičari bi rekli interfejs) između nas i drugih ljudi. Dva bitna faktora oblikuju Personu. Prvi je Ja-ideal, slika koju želimo da vide oni koji nas posmatraju. Drugi je društveni ideal čoveka po kome se i nesvesno ravnamo želeći da budemo «društveno prilagođeni». Jednostrano razvijena Persona, pod dominantnim uticajem samo jednog od ova dva faktora je opasnost za ličnost. Dominantan Ja-ideal stvara od ljudi usamljenike i čudake koji se ne uklapaju ni u kakvu užu ili širu zajednicu. Persona izgrađena samo na osnovu slike koju čoveku nameće društvo stvara bezlične ljude mase koje je teško zapamtiti.

Jolanda Jakobi, Jungova učenica, kaže da je Persona je poput kože na našem telu i dok god je dovoljno elastična i porozna ima pozitivnu zaštitnu funkciju. Međutim, ne sme se zaboraviti da je Persona samo maska. Mnogi ljudi, posebno oni koji su postigli određen društveni status počinju da se identifikuju sa Personom. Ispod maske «direktora», «profesora», «doktora», «humaniste» ili «brižne majke» često se stvarna ličnost više ni ne nazire. Što je najgore i sama individua počinje da veruje da je zapravo Persona njena prava ličnost. Do ove zamene može doći i mnogo ranije, pod uticajem «prinudnog» vaspitanja, kada roditelji zbog nezadovoljene sopstvene sujete modeliraju dete ne tako da razvija sopstvene potencijale več prema sopstvenim neostvarenim idealima.

Ako je čovek uspeo da se suoči sa sopstvenom Senkom i da postane svestan svoje Persone, sledeći korak je suočavanje sa ženskim delom svoje ličnosti (odnosno muškim, kad su žene u pitanju). Jung smatra da nesvesni deo psihe muškarca nosi ženske karakteristike i naziva ga Anima. Animus je nesvesni deo ženske psihe koji nosi muške osobine. Anima je personifikacija svih «ženskih» psihološkoh fenomena u psihi muškarca poput osećanja, intuicije, sklonosti ka iracionalnom... Društveni kodeksi čine da je taj ženski deo u muškoj psihi potisnut u nesvesno. Na karakter Anime kod muškarca presudno utiče odnos koji je u detinjstvu imao sa majkom (važi analogija Animus-odnos sa ocem). Tek upoznavanje sa sopstvenom Animom omogućava muškarcu stvarna dostignuća u integrisanju sopstvene ličnosti.
Zašto je teže spoznati svoju Animu nego svoju Senku? Zato što nam «nisi dobar» govore od malih nogu kao sastavni deo vaspitanja (roditelji, učitelji...) a i stav da smo svi grešni je sastavni deo hrišćanskog učenja. U «Prilozima simbolici Jastva» Jung to objašnjava ovako: «Ukoliko čovek o tome (svojoj Senci) nije ništa znao, mogla bi ga na to lako podsetiti jedna nedeljna propoved, njegova žena ili poreska inspekcija.» Sa Animom to nije slučaj, naprotiv.

Teorijski vrhunac procesa individuacije je dostizanje onoga što Jung naziva «das Selbst» a Jerotić prevodi kao Jastvo. Kao što je Ja centar svesti, tako je Jastvo centar psihičkog totaliteta koji obuhvata svesno i nesvesno. U stvarnosti, samo mali broj ljudi (među kojima su često umetnici i filozofi od izuzetnog značaja) uspe da otkrije svoju Senku, distancira se od svoje Persone, diferencira suprotni pol u sebi i time priključili svesti najveći deo svog nesvesnog. Rođenje Jastva znači za svesnu ličnost pomicanje dotadašnjeg psihičkog centra i preobražaj ličnosti. Put individuacije je mnogo lakši ako njime čovek ne ide sam nego ima podršku i pomoć prijatelja, psihijatra ili duhovnika. Jung kaže: «Jastvo je slika Boga, odnosno ne može se od takve razlikovati. To je znao i rani hršćanski duh inače ne bi Klement Aleksandrijski nikada mogao reći: Ko sam sebe poznaje, poznaje Boga.

blasfemija   

Interesantni su mu ovi arhetipovi ali ovo je po meni vise filozofski sto i ne cudi jer je Jung proucavao (izmedju ostalog) i filozofiju

dios mio   

ja stala kod faze 2 i ni da maknem ....

 Jung nije davao toliko važnosti seksualnom životu nekoga. Seksualni život mora da postoji ali je Jungu uvek bio važniji smisao.

Ima li tvoj život smisla , i napreduješ li ti kao ličnost rekao bi Jung , a usput što bi rekao čuveni Dulać : " Jebi sve što stigneš".

Dok bi kod Frojda bilo "Prvo jebi sve što stigneš , a za ostalo nije važno samo jebi, iovako su sva filozofska dela, knjige, nauka nastali da bi autori istih brže došli do sexa.

Ono što je zanimljivo je da su "1. i 4." i "2. i 3" faze kontradiktorne.
Penjanje stepenicima je eufemizam za napredovanje i poboljšavanje. Napredovanje (ako je cilj "prosvetljenje") podrazumeva da se ne vraćaš korak nazad...
... u ovim fazama idemo 2 stepenika napred pa 2 nazad.
Nisam siguran kako je to "prosvetljenje".
Osim ako "prosvetljenje" nije drugi naziv za jednostavno - život. (Tipičan život)
I "napredovanje" iliti starenje od rođenja do smrti.
To onda ima smisla.
Rodiš se kao beba, rasteš i gradiš se i upoznaješ svoje telo, njegov oblik, fokusiraš se na svoju frizuru, odeću,... faza 1... masiraš svoj ego sa zadobijanjem materijalnih vrednosti i društvenih statusa i pritom se trudiš da to radiš bolje od drugih što podrazumeva i po cenu drugih... faza 2... nakupio si se dovoljno i pritom ti izgled više ne znači više, i nema veze što si prethodno gazio po mrtvima - sad se brineš za njihove porodice... osnivaš i svoju porodicu i praviš/rađaš decu i živiš za njih... faza 3...  deca odrastaju, bližiš se pandrkanju i hvataš se za svaku slamku i tražiš utočište "konačno" shvatajući da... heej nije sve oko novca i ostalih gluposti koje sam radio u životu, zapravo bilo šta što sam radio u životu, postoji nešto više, nešto nematerijalno i nije ni bitno što ću uskoro riknuti kad smo ionako svi deo nekog univerzuma.  ... faza 4.

Tako tipično... tako steretipno... tako uredno... takooo... dosadno. 

Ako je to ovo "prosvetljenje" o kojem govore... onda nemam šta da se brinem. 


Mada, ipak mislim da se radi o osnovnim ljudskim instiktima i težnjama, lepo i banalno upakovanim i lepo poslaganim (ovo podrazumeva da nijedna faza ne dolazi pre druge i nijedna se ne može koristiti istovremeno sa drugom)... koje ma koliko bile lepo uputstvo, nisu baš često u dodiru sa činjeničnim stanjem. Ali to sam samo ja...

Ne brini se, razbiće je Bambi. 

Naravno, i ovo je samo burek forum i mi kao nešto mudrujemo. Ah kako je bilo lepo vreme dial-up interneta , ljudi su čitali i knjige.

 Imam knjigu "Jungova individuacija" , čitao sam je davno, pa se pitam što sam gubio vreme , kad sve to može da se sažme u par rečenica. To je ona fora kad đaci pre časa prepričavaju jedan drugome knjige od 300 i kusur strana , ako ih pita profesor da znaju o čemu se radi.

P.S.

Ništa protiv tebe, i ja sam se svojevremeno čudio Jungovoj rečenici " Ko se boji smrti,  boji se i života"  . Pa zar to nije očigledno ja se bojim smrti, zato što hoću da živim" Ispade da nije tako jednostavno.

Settle down fan-boy. 

Izvini što sam skeptičan prema tvom heroju...    ali samo dajem svoj komentar. Nisam uopšte rekao da sam popio svu mudrost sveta i da me niko ne može demantovati, čak naprotiv to je i poželjno to i očekujem... samo, vremeplov mi je ostao u drugim pantalonama pa nemam baš previše vremena da pročitam svu moguću literaturu i diskografiju Junga i nakon toga napišem kilometarski komentar-roman, da bih zadovoljio tebe. 

Ne sekiraj se momče , nema potrebe da me zadovoljavaš kilometarskim postovima. Ja ti nisam to ni tražio.