Bali je privlačan tokom cele godine, ali špic sezone ipak je u julu i avgustu, kada je i kod nas leto. Godišnji odmori su u toku, a priča o ovom magičnom ostrvu bogova, hramova, pirinčanih polja i srećnih ljudi sigurno će vas podstaći da malo razmislite i o ovoj egzotičnoj destinaciji. Put do Balija, dalekog indonežanskog ostrva, započinje u Evropi, u jednoj od velikih vazdušnih luka do kojih se dolazi avionom iz naše zemlje. Najčešće je to neki od austrijskih ili nemačkih gradova, a odatle se nastavlja preko velikih "raskrsnica" - Kuala Lumpura u Maleziji ili Singapura, pa do Denpasara, glavnog grada ostrva Bali. Po izlasku iz aerodromske zgrade osetićete miris zemlje (neki će reći miris vlage, i neće biti daleko od istine, jer je u vazduhu, zbog velike količine zelenila, i visok procenat vlage), kao i miris tropskih predela.

Iako je Denpasar glavni grad Balija, mali procenat turista provede u njemu više dana. Tu dolaze isključivo turisti koji žele da kupe jeftino zlato u ulici Jalan Hasanuddin ili oni koji žele da posete lokalnu tržnicu i da vide sve bogatstvo egzotičnog voća, povrća i ribe, kao i bogatu ponudu začina. Cenkanje je poželjno ako nameravate da kupite i pletene korpe, tekstil ili tradicionalni kostim plesača s Balija. Ovde treba pomenuti Muzej Balija kao mesto koje čuva najveću zbirku balinežanskih umetničkih predmeta od bronze, kamena i tekstila. Muzej je podeljen u četiri paviljona koji su dobili ime po četiri regije - Tabanan, Karangasem, Buleleng i Timur.

Najživlji deo Balija je oblast Kuta, prepuna hotela, restorana, barova, butika, s bogatim dnevnim i noćnim životom. Najbolji šoping je u ulici Kuta Squere, gde se nalazi robna kuća Matahari, u kojoj možete kupiti skoro sve. Poklonicima poznatih brendova preporučuje se šoping centar Kuta Galleria. Zaštitni znak Balija (uz pirinčana polja i drveni nameštaj) sigurno su mnogobrojni hramovi. Ima ih toliko da će vam se pri obilasku često dogoditi da pomislite da ste tu već bili. Naravno, svi su slični, jer na Baliju preovladava hinduizam, ali nekoliko njih treba izdvojiti. Najveći i najpoznatiji je Besakih. To je kompleks od 22 hrama koji se proteže na tri kvadratna kilometra, a smešten je na obroncima vulkana Gunung Agung. Otvoren je od 7 do 18 časova, ali pre nego što se uputite tamo raspitajte se održava li se možda neka svetkovina kojoj može da prisustvuje samo lokalno stanovništvo, jer je hram tada zatvoren za turiste. Ako želite da ga detaljno razgledate, pripremite se za dugo pešačenje i mnoštvo stepenica. Ipak, nećete zažaliti. Obavezno ponesite sarong, jer vas u kratkim pantalonama neće pustiti unutra.

Izvor: Krstarica

Drugi po redu hram je neobični Tanah Lot. Smešten je na obali okeana, gde možete da uživate u predivnom zalasku sunca. Čak su postavljene i stolice kako bi turistima bilo što udobnije i kako bi im se tom prilikom mogle ponuditi razglednice, majice, suveniri i sve ostalo što deca prodavci mogu poneti u rukama. Verujemo da nećete moći da odolite nasmejanim licima dečice i da ćete kupiti barem razglednice. Jedan od najfascinantnijih hramova je plutajući hram Ulun Danu Bratan, koji se nalazi na planinskom jezeru Bratan. Do hrama se može doći kroz park koji ukrašava bezbroj cvetova ljiljana i kane, a još zanimljivije je do njega doći vodenim putem, i to veslajući. Naravno, ne veslaju turisti, već domaći, a takav doživljaj koštaće vas samo koju rupiju, pa zato uživajte.

Teško bi bilo nabrojati sve hramove, jer ih ima na skoro svakom koraku. Iako na ostrvu ima mnogo javnih svetilišta, stanovnici Balija održavaju i tradiciju privatnih hramova, pa tako svaka kuća ima svoje malo mesto za molitvu i prinošenje žrtvenih korpica u kojima su pirinač, latice cveća, poneki novčić i mirisni štapić. Jedna od aktivnosti koje će vas na Baliju verovatno razveseliti jeste obilazak hramova kraj kojih "stanuju" majmuni. U stvari, Balinežani se ljute kada turisti takve hramove nazivaju "hramovima majmuna", ali činjenica je da se oni nalaze uz šume iz kojih, u potrazi za hranom, izlaze cele porodice majmuna. Na ulazu u te hramove možete kupiti kesice s kikirikijem i njime ih hraniti, ali pri tom morate paziti da vam dlan bude širom otvoren. Ukoliko držite stisnutu šaku, znatiželjni majmun će pokušati da vam je na silu otvori, misleći da se u njoj krije još neki kikiriki. U takvim područjima naći ćete i ukrotitelje zmija i velikih slepih miševa, čija glava dostiže veličinu glave vučijaka (čak i liči na nju), a raspon krila može biti i do dva metra. To je prilika za fotografisanje, a oni hrabriji mogu slepim miševima dati i koka-kolu iz flašice, koju prosto obožavaju, i sve to za poneku rupiju.

Ako biste birali gde ćete da provedete dan, na peščanoj plaži ili zelenom pirinčanom polju, ovo poslednje bi verovatno uvek prevagnulo. Plaže se mogu usput pomenuti, jer one i nisu tako privlačne kao na nekim drugim destinacijama, na primer, na Mauricijusu, Karibima ili u Francuskoj Polineziji, ali Indonežansko more je zaista predivno. Za ljubitelje plavih dubina ovo je pravi tropski raj. S druge strane, pirinčana polja su nešto posebno. Kažu da zelena boja smiruje i odmara, a pogled na intenzivnozelene mlade zasade pirinča koji terasasto padaju stvarajući privid talasa stvarno očarava. Zato nije neobično što su se najluksuzniji mali hoteli smestili baš u unutrašnjosti Ubudua i okolini, na obroncima pirinčanih polja. Iz hotelskih bazena pruža se pogled na pirinčane terase oivičene redovima banana - pravi raj za istinski odmor.

Izvor: Krstarica

Turisti danju uživaju u kupanju i sunčanju na dugačkoj peščanoj plaži s pogledom na avione koji uzleću i sleću (u blizini se nalazi međunarodni aerodrom Ngurah Rai), a po zalasku sunca Jimbaran se pretvara u veliki restoran na otvorenom. Duž čitave plaže postavljeni su stolovi sa svećama, a "terase" restorana možete razlikovati samo po boji stolica ili po dekoracijama i bendu koji svira i zabavlja goste. U restorane se ulazi s kopnene strane, gde vas dočekuju domaćini kraj velikih staklenih bazena u kojima se nalazi raznovrsna riba i rakovi. Kao na tržnici, pokažete prstom na ribu ili rakove koje želite za večeru, domaćini ih izmere i stave na roštilj, a vas odvedu do stola. Za petnaestak minuta pred vama će se naći hrskavi plavičasti rakovi s čilijem, sipice iseckane na komadiće i pripremljene s različitim autohtonim začinima, mirisna riba na žaru i nezaobilazni pirinač, koji će ublažiti oštrinu. Naravno, tu su i različiti sosovi, prilog sličan blitvi, a reč je o algama, kao i buteljka dobrog vina. Sve to naplatiće vam oko 10 evra po osobi.

Ku De Ta je pojam koji se prvi put pominje u vreme Francuske revolucije, a označava novu koncepciju ugošćavanja kroz hranu, piće, muziku i posebne programe. Ako želite da posetite ovaj jedinstveni bar, restoran i beach club (sve u jednom), ostavite odeću za plažu u svom hotelu, jer pravila odevanja ovde nalažu isključivo "smart casual". Dočekaće vas ljubazni domaćini, a broj konobara, barmena, kuvara i ostalog osoblja dosiže impresivnih 350. Hrana koju ovde možete probati može se svrstati pod modernu internacionalnu kuhinju, ali osnovu ipak čine lokalne namirnice, a meni se menja svaka tri meseca. Dok nestrpljivo iščekujete naručene delikatese, vreme možete prekratiti uz najbolji mohito (Mojito). Neka vas ne obeshrabri detaljan pregled svakog automobila i ličnih stvari pri dolasku na Bali, jer je ovde sigurnost gosta na prvom mestu. Možete uživati i u šest do osam velikih i nadaleko čuvenih partija u toku godine, a održavaju se u avgustu, kao i u vreme božićnih, novogodišnjih i uskršnjih praznika. Sto za doručak ili ručak nije potrebno rezervisati, ali za večeru ga je skoro nemoguće dobiti bez prethodne rezervacije. Do kluba Ku De Ta biće vam potrebno 45 minuta vožnje od Nusa Dua, 30 od Kute, a oko jedan sat iz Ubudua.

Poznate ukuse Balija možete u potpunosti otkriti i u poznatoj školi kuvanja u još poznatijem nacionalnom restoranu Bumbu Bali. Na kursu će vas upoznati s egzotičnim ukusima i mirisima autentičnih jela, upotpunjenih poznatim i nepoznatim začinima. Kurs počinje ranom jutarnjim posetom lokalnoj pijaci. Sledeće mesto je plaža, na kojoj lokalni ribari nude tek pristigli dnevni ulov, a zatim se vraćate u restoran. Posle doručka sastavljenog od balinežanskih kolača, voća, crnog pirinčanog pudinga i drugih lokalnih jela, počinje kulinarski deo kursa u otvorenoj letnjoj kuhinji. Kroz kurs vas vode Hajnc fon Holcen (Heinz von Holzen), autor pet visoko ocenjenih kulinarskih priručnika, i njegov asistent i dugogodišnji prijatelj, talentovani balinežanski šef kuhinje Pak Bagus. Kurs kuvanja možete pohađati ponedeljkom, sredom ili petkom, a cena je oko 80 američkih dolara.

Kada idete na Bali, obavezno ponesite novčanice američkih dolara u velikim apoenima, ne manjim od 50, jer što su dolari sitniji, kurs pri zameni u rupije biće niži. Novac možete promeniti na aerodromu i u lokalnim menjačnicama, kao i u hotelima, ali po nešto lošijem kursu. Za jedan dolar dobićete oko 9.100 rupija.

Izvor: Krstarica