Duhovi ljubavne prošlosti



Retko neko iz prve pronađe osobu sa kojom može da ostvari lepu i stabilnu ljubavnu vezu. Većina ljudi pokušava, pa kada nije zadovoljna kvalitetom veze raskida i nastavlja da traži dalje. Kako se ovaj ciklus ponavlja, većina ljudi koji ulaze u neku novu vezu ima neku svoju ljubavnu istoriju iza sebe. Pitanje koje se postavlja jeste: Koliko je bitna nečija ljubavna prošlost za sadašnju ljubav i vezu? Koliko osoba treba da se raspituje kod partnera o njegovoj ljubavnoj i seksualnoj prošlosti?

Na ovo pitanje ne postoji jednostavan i univerzalan odgovor. Kao i u mnogim drugim stvarima, zavisi od čoveka do čoveka. Nekim ljudima partnerova prošlost uopšte nije važna. Oni su usredsređeni na sadašnjost i na budućnost. Smatraju kad nešto nije u redu da će se to odraziti na vezu i videti u sadašnjosti. I zato biraju da se ne raspituju o partnerovoj prošlosti, takođe odbijajući da odgovaraju na partnerova pitanja o svojoj prošlosti.

Sa druge strane, postoje ljudi kojima je partnerova prošlost veoma važna. Oni ne samo da ispituju partnera i insistiraju da pregledaju fotografije iz njegovog života, već se mogu raspitivati i kod drugih ljudi o tome kako se njihov partner ranije ponašao u svom ljubavnom životu. Iza ovakve radoznalosti stoji pretpostavka da se partner lažno predstavio, da uopšte nije takav kakvim se predstavlja, tako da je potrebno otkriti i analizirati prošlost da bi se otkrio njegov pravi karakter, kao i namere. Iako osoba na ovaj način pokušava da se zaštiti od toga da bude zavedena, prevarena, iskorišćena, ostavljena i povređena, najčešće ovakvo raspitivanje samo raspiruje sumnju. Logika koja vodi ka čeprkanju po nečijoj prošlosti takva je da onaj koji istražuje može samo dokazati da je drugi loš, a ne i da je dobar. Tome se pridružuje i osećanje ljubomore, jer, kada osoba sazna da je njen partner ranije bio sa nekom konkretnom drugom osobom, ona može živopisno zamišljati kako je to tačno izgledalo, zbog čega se može vrlo neprijatno osećati. Nekada to može postati patološka preokupiranost i ljubomora na nešto što se dešavalo pre mnogo godina. To svakako kvari vezu, jer umesto da ih je u odnosu dvoje, sećanje na trećeg čini da ih je u odnosu zapravo troje.

Što se tiče partnerove prošlosti, izgleda da je najvažnije da li je prošlost zaista prošlost. Jer ako nije, ako postoje neki „nezavršeni poslovi”, bilo u smislu još uvek tinjajuće zaljubljenosti bilo neke prikrivene povređenosti, mržnje i osvete, tada se može desiti da kroz neki splet okolnosti prošlost iznenada oživi i postane sadašnjost. I zato nije važno kakva je, već da li je zaista prošlost.

Zoran Milivojević
objavljeno: 14/08/2010

Izvor: Politika

Ukoliko je bas nepohodno... kroz to treba proci odmah i detaljno...
Ja licno to ne bih voleo jer mi ja jasno koliko problema moze da donese, koliko bespotrebnog preispitivanja i slicno, ali ako partner insistira, ok...

Trudim se da verujem u ono... Da sam hteo da budem sa njom, bio bih s njom. Hteo sam da budem sa tobom, i zato sam ovde...

To doduse nista ne resava...

Ljudi... a zene narocito... imaju taj problem da ponekad o nekim stvarima previse razmisljaju i prave scenarije sta bi bilo - kad bi bilo... Manjak samopouzdanja... Ubica.

ne treba ništa ispitivati....  nikad, ali nikad nisam ispitivala. i ne volim da mene ispituju.

upravo tako

Slazem se sa Sf-om. Ljudi iz razlicitih pobuda "raspiruju" proslost umesto da se okrenu buducnosti. Proslost je lepo secanje ali postoji razlog zasto je samo proslost a ne sadasnjost

Ukoliko je baaaaaas neophodno treba pricati o tome ali izbegavati u sirokom luku. Partnerova proslost je vazna ali ne toliko vazna da bi se kasnije kajali sto ste pitali. Ako se pocne neka prica onda u redu ali ne detaljisati i ne razvlaciti pricu 

 

Kako proslost nije bitna? Pa iskustvo koje imamo nas gradi i po njemu znamo sta zelimo a sta ne. Pre nego sto smo se upoznali imali smo i ona i ja zivot i dovoljno smo zreli i svesni da znamo da smo bili sa drugim ljudima i da imamo deo zivota sa njima u secanju, nesto dobrom nesto losem. Mnogo iskustava i dogadjaja imamo upravo sa tim ljudima i tesko je nikad ne spomenuti neke od njih, kada smo negde bili, kada nam se nesto desilo, kada smo nesto shvatili, sta nas je npr povredilo pa smo postali ovakvi i onakvi.. Moja devojka i ja (tek 5 meseci) smo imali neke reakcije i ponasanja u trenutku zato sto imamo repove iz proslosti, prepoznamo nesto sto nam lici na ono sto nam je bivsi/a uradio/la i odmah dizemo gard ili izvodimo pogresan zakljucak. ALI, pricanjem o tome, objasnjavanjem, sve moze da se resi i sredi, na taj nacin se jednostavno upznajemo i zblizavamo. Ali ponavljam - morate biti stabilni i znati sta znacite ovom drugom. Mi znamo o nasim bivsim, otprilike, ko su bili, cime su se bavili, sta, kako, zasto smo raskidali, sta nam je smetalo... to je bre deo nas, onoga sto jesmo i kakvi smo. AKo znamo sta nas je povredjivalo, sta nam je smetalo, vise se poznajemo.
Ako imate zdravu normalnu iskrenu vezu i sigurni ste u sebe, njega/nju i to sto imate - onda mozete o svemu da pricate otvoreno, tada nista drugo osim vas dvoje nije vazno! 
Ali da ne smeju jedan drugog da pitaju nista iz proslosti vezano za bivse ljubavi - to meni licno apsolutno nije u redu, smrdelo bi mi cega tu ima. Moze jedino da smeta nekom ko misli da je momak/devojka izasao/la iz manastira pa nije imao/la zivot pre...

U potpunosti se slazem.

Cak i da se ne zalazimo u detalje i ne raspitujemo se previse, kad tad proslost sama izadje na videlo, sto ume da bude jos gore! Meni je ok ta prica o proslosti i bivsima posle nekog vremena, ukoliko ste vec izgradili normalan odnos i imate poverenje jedno u drugog.
Glupo je forsirati tu pricu na pocetku, paranoisati, to samo govori o manjku samopouzdanja, sto rece neko i dovodi do bespotrebne ljubomore...

Sve dok je proslost sadasnjost, sadasnjost nema buducnost.

Sem ako ona nije htela sa tobom a ti si hteo (ili jos gore - i dalje zelis) da budes sa njom...