"Draga Milana, radila sam u vrtiću na periferiji Zagreba. Prije nekoliko mjeseci došla je u vrtić slatka i draga djevojčica s tatom. Bila je povučena i izgledala je jako tužno. Pokušala sam joj se približiti na sve načine i na kraju smo se sprijateljile. Od šefice sam saznala da je djevojčici prije pola godine mama stradala u prometnoj nesreći. Svakog dana djevojčica je bila sve vedrija i teško se odvajala od mene kada bi tata došao po nju. Jednog dana upitala me bih li mogla biti njezina majka.
Nisam se baš znala odmah snaći, ali rješenje se dogodilo samo od sebe kada me njezin otac zapitao bih li ostavila posao u vrtiću i i kod njih u kući čuvala samo njihovu kćer. Rekao mi je da bi mi platio i više od moje sadašnje plaće. I tako sam se doselila u njihovu predivnu kuću s bazenom i postala pravi član obitelji. Sve poslove u kući obavljala je kućanica, a ja sam se potpuno posvetila djevojčici. Na godišnji odmor otišli smo u Dubrovnik, gdje smo odsjeli u Hiltonu, gdje su svi mislili da smo sretna obitelj. Na dubrovačkoj terasi moj zgodni “šef” me zaprosio te, na oduševljenje djevojčice, nježno poljubio. Sve to zvuči silno romantično, ali se brinem da je on to učinio samo zato da bi usrećio djevojčicu. Jesam li razmažena ili su moje sumnje opravdane? "

Izvor


Dobro bre ljudi, vidite li vi kakve su ovo muke!!!

Ja sam maltene naučio da čitam na Kasandri. 

Špansko-meksičko-kokainsko-latino serije su ostavile veliki pečat na naš narod i narodnosti i babe. U nekom trenutku vremena sam očekivao da će ljudi umesto malih opanaka, krstova, brojanica, CDova, ključeva i ostalih svetlucajućih sranja koja bi zaslepela i pilota JAT-a a kamoli vozača u suprotnom pravcu.... okačiti "Devicu od Gvadalupe" na retrovizor.
To se nekako nije desilo... ali ne možemo poricati da su svi bili pod utiskom... i svi su plakali... posebno muškarci. Muške suze nikad nisu imale veću vrednost na tržištu kao u zlatno doba latino serija.
Ja ne gledam te serije, ali ih izuzetno poštujem. 
Sposobnost da vas neko kanališe, iščupa iz surovog i ružnog sveta realnosti i u postpunosti odvuče na bajkovito mesto u kojem se dešavaju čarobne stvari pružajući vam neopisiv osećaj sreće, radosti i jarkih boja... mislio sam da je ta sposobnost rezervisana samo za određene droge i par albuma Zdravka Čolića.
Prevario sam se.
Pojedine serije su u stanju da vas odvuku u tu nirvanu i nateraju da se osećate zadovoljno dok se sve oko vas ruši i propada.

Ima ljudi koji ih gledaju kako bi pustili mozak na ispašu i to je ok, svi mi to radimo na neki od načina.
A ima ljudi koji koji se zaista lože na sve to.

Nekako nisam ubeđen da su te serije dovele do ziljavih pički.
To počasno mesto je rezervisano za neke druge fucked-up stvari u našoj zemlji.

da za početak razdvojimo španske od latino-američkih.
e sad,nema žene koja ih nekad nije pratila,a mnoge ih i danas prate. mnoge se poistovjećuju,traže opravdanja,pate sa/zbog njih,nebuloza. ali i američke romantične komedije i jeftina psihologija nam takodje ispiraju mozak. u svakom slučaju,oboje pomažu da se pobjegne od stvarnosti i da se stvori neki novi svijet sa vrijednostima koje su odavno smiješno nerealne

Nemoguce je razdvojiti. Kada se kaze "latinoamericka sapunica" misli se na "sapunicu" tj "spansku seriju". Tako i meni kada kazu "1001 noc" ja kazem "Spanska serija" a oni mi kazu: "Nije Spanska nego Turska" 

moguće i realno. ne možeš da porediš Seranove sa Palim andjelom i sličnim ispiranjima mozga

Dovoljno da cujem spanski jezik na tv-u, odmah iznervirano trcim i trazim daljinski da promenim, auuu koje gluposti i gubljenje vremena...dok sam zivela sam mamom, redovno je bila svadja oko serija, zena prati ali svaku limunadu na svakom kanalu 

pero porke???????????????

Mi madre esta loka muher 

komo puedes ablar asi para tu madre??????????

Ovaj .....si klaro