Jako me interesuje šta na ovu temu imate da kažete. Počeću od filozofije pošto tema i jeste filozofska, ali se može spekulisati o problemu slobodne volje i iz ravni jako egzaktnih nauka.
Pitanje je samo na prvu loptu lako : Da li čovek ima slobodnu volju? Ili bolje rečeno da li čovek ima slobodu nad svojom voljom.
Pa da počnemo od Šopenhauera koji kaže:

""Da bismo tu za nasu temu tako vaznu zabludu posebno i najasnije rasvetlili zamislicemo sad nekog coveka koji, stojeci negde na ulici, sebi kaze: ,,Sada je sest sati uvece, radni dan je zavrsen. Sad mogu da prosetam ili da idem u klub, mogu takode da se popnem na kulu da gledam Sunce kako zalazi, a mogu da idem i u pozoriste, takode mogu da posetim ovog ili onog prijatelja, mogu cak da izadjem kroz kapiju u daleki svet i da se nikada ne vratim. Sve je samo na meni i imam punu slobodu za to, a ipak sada necu da ucinim nista od toga, nego isto tako dragovoljno idem kuci, svojoj zeni".

To je isto kao kada bi voda rekla: ,,Mogu da pravim visoke talase (da! naime, u moru i po oluji), mogu silovito da pojurim (da! naime, u koritu bujice), mogu da se obrusim peneci se i kipteci (da! naime, u vodopadu), mogu slobodno da se popnem u vazduh kao zrak (da! naime, u vodoskoku), konacno, mogu prosto da prokuvam i isparim (da! pri 80C°), no ipak necu uciniti nista od toga, nego cu dobrovoljno ostati mirna i bistra u jezercetu ravnom kao ogledalo".

Kao sto voda moze sve to samo onda kada nastupe odredjeni uzroci za jedno ili za drugo, isto tako onaj covek koji premislja sta moze, ne moze nista drugo, osim pod istim uslovom.
Dok ne nastupe uzroci, to mu je nemoguce, a onda on to mora, isto kao i voda, sve dok je smestena u odgovarajuce okolnosti.
- Okrenimo se opet onom zamisljenom, u Sest sati deliberirajucem [promisljajuce] coveku i zamislimo da je on primetio da sada ja stojim iza njega, da filozofiram o njemu i da poricem njegovu slobodu u svim onim njemu mogucim radnjama; lako bi se moglo desiti da on, da bi mene pobio, izvede neku od njih, ali onda bi upravo moje poricanje i njegovo delovanje na njegov duh protivrecenja bilo motiv koji ga je na to prisilio. Ipak, ono bi ga moglo pokrenuti na jednu ili drugu od laksih medju gornjim radnjama, npr. da ode u pozoriste, ali niposto na poslednji, naime, da odluta u daleki svet: za to bi motiv bio suvise slab.

Isto tako pogresno mnogi misle da cim u ruci drze napunjen pistolj njime mogu i da se ustrele. Ono najmanje sto je za to potrebno jeste mehanicko sredstvo za izvodenje, a glavna stvar je neki nadasve jak i zbog toga redak motiv koji ima ogromnu snagu, koja je pak neophodna da nadvlada uzivanje u zivotu, ili, tacnije, strah od smrti; tek nakon sto je takav motiv nastupio, on zaista moze da se ustreli, a i mora, jer inace znaci da je neki jaci protivmotiv, kada je takav uopste moguc, sprecio taj cin.

Mogu da cinim ono sto hocu; mogu, kada hocu, da sve sto imam dam sirotinji i time i sam postanem jedan od njih kada hocu! Ali ja nisam u stanju da to hocu, jer suprotni motivi imaju nada mnom i previse vlasti a da bih to hteo. Nasuprot tome, kada bih ja imao neki drugi karakter, i to u toj meri da budem svetac, onda bih to mogao hteti; ali tada ne bih mogao izbeci da to hocu, dakle, morao bih to da ucinim. I sve to izdrzava potpuno dobro sa onim ,,mogu da cinim ono sto hocu" samosvesti, u cemu jos i danas neki filozofasteri bez misli misle da vide slobodu volje i u skladu s tim nju cine vazecom kao cinjenicu svesti."

Ili ono što mi opažamo kao volju nije u našoj vlasti.

Ali je takođe jako zanimljivo kada na sve pogledamo iz ravni neurobiologije.  Interesantno je to da je eksperimentalno pokazano da mozak izveštava svest tek 'post festum' stvarajući iluziju voljnog delovanja i 'kontrolora'.
Naime, u neurobiologij su opisani "osećaj znanja", "osećaj agencije", i "osećaj vlasništva" kao tri odvojene emocije. Objašnjenje ova tri elementa dato je u citatu koji sledi:

"Od ova tri je osecaj znanja najlakse objasniti. Ti znas kada nesto znas, cak i ako ne mozes tog trenutka da se setis. Svi smo imali ovaj osecaj - pogledas, recimo, nekog coveka i znas da znas njegovo ime, ali ne mozes da ga se setis u tom trenutku. Ono sto je moderna neurologija otkrila je da je ovaj emocionalni osecaj kljucan u svakodnevnom prepoznavanju stvari: ti osecas da znas stvari koje znas, i osecas da ne znas stvari koje ne znas. Ovo osecanje je kljucno u svakodnevnom zivotu: kada pokusavas da se setis necega, prvo se formira osecanje znanja pa tek tada dolazi do pristupa memoriji.

Ovo je takodje osecaj koji se lako moze manipulisati. Svi smo, takodje, doziveli situacije u kojima smo mislili da nesto znamo, pa se ispostavilo da to nije tako. Licni primer, ja sam se "jasno secao" stana u kome sam ziveo od seste do devete godine. Kada sam razmisljao o tome, u mom mozgu nije bilo sumnje da se sasvim jasno secam gde su bile sobe i kako je bio rasporedjen namestaj. Ali onda sam imao priliku da ga posetim nekih petnaest godina kasnije i...potpuno drugacije. U stvari, u mojoj glavi su se pomesala secanja dva stana u kojima je moja porodica zivela kada sam bio dete. Memorija se izvitoperila, ali je osecaj znanja ostao isti.

Osecaj agencije i osecaj vlasnistva su dve odvojene stvari.

Mi tokom vecine vremena naseg zivota imamo (osim ako patimo od teskih psiholoskih poremecaja) osecaj vlasnistva i agencije nad nasim mislima: kada nesto pomislimo, imamo osecaj da je to "nasa misao", i imamo osecaj da smo mi uzrokovali tu misao (tj. "ja sam pomislio ovu misao"). Isto vazi i za pokrete naseg tela, za reci koje izgovaramo, itd.

Iz neurologije znamo da to nije tako. Recimo, pomeranje ruke: prvo u mozgu nastaje namera da se pomeri ruka, onda signal ide paralelno prema ruci (da je pomeri), i prema delu mozga gde se pravi model pomeranja ruke. Model se onda vraca prema korteksu, biva modifikovan informacijama o pokretu koji sada dolaze iz ruke (i iz ociju, ako je ruka u okviru vidnog polja), i tek onda dolazi u svest - nekoliko stotina milisekundi nakon sto je odluka doneta, i pokret postao nepovratan.

Medjutim, mozak odredjuje sta mi vidimo i kako to vidimo - ukljucujuci i vreme. Iako je odluka doneta pre nego sto smo mi svesni toga, nama izgleda kao da smo mi razmislili, doneli odluku, pokrenuli je, i tek onda se pokrenula i "nasa" ruka."

te koncepcije koje si izneo nisu nove - moglo bi se reci da entitet koji bi imao potpunu slobodu volje bio neka vrsta bozanstva . ljudska bica su po svojoj definiciji ogranichena i time uslovljena . shopenhauerov covek je u stvari tek malo slobodniji od zupchanika neke mashine - splet spoljashnjih i unutrashnjih okollnosti njega chine robom .

sloboda kao takva nije neshto shto se dobija ili se s tim radja , vec je neshto za shta se bori .

Ako posmatramo stvari iz ugla Sopenhauera i mi bismo dosli do zakljucka da covek nema slobodnu volju. Cak i kad hocemo da pijemo vodu mi to cinimo samo zato sto smo zedni. Ali ako slobodna volja ne postoji zasto postoji termin "slobodna volja", koja je definicija slobodne volje, da li je uopste dobro za coveka da ima slobodnu volju. Lako je govoriti o teme sta nije slobodna volja, mnogo je teze objasniti sta jeste. Filozofija ima tu manu da se bavi nekim stvarima koje ne postoje. Nice govori dosta o volji za moc ali koliko sam ja upoznat (ispravite me ako gresim) on se ne bavi previse sa time dal je ta volja slobodna. Mislim da je pokusaj da covek ima slobodnu volju gubljenje vremena i energije.
Ako imas neke citate gde neko definise sta je to slobodna volja postavi ih, bas me zanima sta kaze 

problem sa pokushajem definicije slobodne volje je upravo to shto ta definicija ne moze da bude slobodna  (od uticaja semantike , obrazovanja ,  percepcije ....) 

ipak , jasno je da na bice koje ima slobodnu volju ne sme nishta da utiche , kao i to da to bice mora da ima potpun uvid u sve izbore koji mu se nude i njihove posledice . drugim rechima , to bice bi bilo bozansko 

I samim tim što bi bilo božansko, opštesvesno i svemoguće izgubilo bi slobodu volje koja bi time postala besmislena.

Pa ako ne bi imalo volju onda bi bilo beskorisno 

Mislim da uopste ne pije vodu ovo gore napisano jer u zavisnosti od tvojih afiniteta ti ces jednom otici u bioskop a jednom ces otici zeni i to u potpunosti zavisi od tvoje odluke kom porivu ces se povinovati.

Ako bi to biće moralo da ima potpun uvid u sve izbore koji mu se nude onda bi moralo da bude sposobno da u jednoj jedinoj viziji sagleda sva prošla, sadašnja i buduća stanja Univerzuma. A za takvo biće bi u najmanju ruku mogli da kažemo da je božansko.  

Božanska je samo potpuna sloboda, mi smo delimično slobodna bića. Niz je ograničavajući faktora, kako prirodnih tako i drušvenih.