Шта би Србија имала да прода у случају грчког сценариј�

Шта би Србија имала да прода у случају грчког сценарија?

субота, 17. јул 2010.

Како би смањила дуг земље, италијанска влада већ је одлучила да прода 9.000 (по неким изворима 11.000) зграда, палата, плажа, острва… У очајничком покушају да отплати огроман државни дуг и Грчка за добош припрема нека од најатрактивнијих острва, помињу се Португалија, Шпанија… чак и Хрватска, која наводно разматра продају Бриона. Ову вест, додуше, демантовали су у тамошњој влади, али се верује да суседи намеравају да продају Брионе због све већих проблема са јавним дугом, чија би отплата могла да буде проблематична крајем 2011. године.

Нека се позлате речи премијера Мирка Цветковића да све указује на привредни раст, али шта ће бити ако се настави већ забрињавајућа тенденција рапидног раста јавног дуга? У мају је укупан јавни дуг премашио 10,5 милијарди евра, што је раст за 800 милиона евра за пет месеци ове године. Проблем је већи тим пре што је последња ревизија аранжмана с ММФ-ом показала да су изворни приходи (од пореза, царина, такси и других дажбина) мањи од очекиваних. Због тога се процењује и да фискални дефицит ове године неће бити четири, већ 4,8 одсто бруто домаћег производа (БДП) или скоро 150 милијарди динара.

Потези Грчке и Италије за Србију су, међутим, чак далеко и од идеје. На питање чега би држава могла да се одрекне и да ли о томе размишља, у појединим министарствима упућеним на решавање кризе практично да нису имали одговор. Могло се чути да званичних разговора није било, те да се можда успутно причало о продаји државне имовине, али да се на крају све и завршило на томе.

У кабинету премијера Цветковића били су нешто конкретнији.

"Не морамо да размишљамо на такав начин да би извлачили земљу из кризе јер нисмо на нивоу угрожених земаља ", кратко су прокоментарисали за "Новац".

Додуше, наруку им иде скроман пораст БДП-а од око 0,7 одсто за прва три месеца ове године, те раст извоза и производње. Не, међутим, и незапосленост, која је повећана са 16,6 одсто у октобру 2009. на 19,2 одсто у априлу ове године. И ММФ је своју првобитну процену раста БДП-а од два одсто модификовао на 1,5 одсто до краја године. Да ли то потврђује да излазимо из кризе? Пре ће бити да се криза продубљује и да би можда требало да размишљамо о томе шта да продамо.

На први поглед чини се да је лакше пронаћи иглу у пласту сена него оно чега би Србија могла да се одрекне. Не зато што нема шта, већ што у многим случајевима државно-правни односи нису регулисани, па се не зна шта је чије, али и што много тога није пописано. И што се, на крају крајева, не зна шта колико вреди.

Од јавних предузећа готово све је продато. Продаја "Телекома" се очекује до краја године, од "Јата" због великих губитака не треба очекивати много, а ЕПС ће, према изјавама у Министарству за енергетику, остати у већинском власништву државе. Имамо и десетине комуналних предузећа (само у Београду их је 22), али још увек немамо нити њихову процену нити стратегију о приватизацији. На дугачком штапу је и продаја "Галенике".

Тако нам остају војна имовина, рудна богатства, шуме, пољопривредно земљишта и национални паркови.

Војска има вишка 447 војних комплекса, којима припадају клубови војске, касарне, спортско-рекреативни центри, складишта, стрелишта, полигони, земљиште, аеродроми... И овде је, међутим, процена урађена за 99 комплекса који вреде око седам милијарди динара (око 68 милиона евра), кажу за "Новац" у Министарству одбране.

Укупна површина свих комплекса је близу 5.000 хектара, а површина свих објеката око 730.000 квадрата. Највише земљишта је у Сомбору (677 хектара), а највише квадрата у Београду (близу 130.000).

Посебна богатства су руде. "У Борској реци имамо налазиште са милијардом тона руде из које могу да се добију стотине хиљада килограма бакра и злата. Оно, међутим, није експлоатисано, а налазиште су потврдили и Светска банка и Институт за бакар", каже нам стручњак за енергетику Зорана Милановић.

У Алексинцу имамо и налазиште уљних шкриљаца из којих се добија синтетичка нафта. Само то налазиште могло би да задовољи наше целокупне потребе. У Бору је боксит, злато и сребро. "Све то вреди много, а није искоришћено", каже Милановић.
Имамо и 39 бања, а петнаестак је предмет приватизације. Њихова процена је, како сазнајемо од добро упућеног извора, урађена тако да све ове бање вреде колико је тржишна вредност једног боље опремљеног лечилишта.

На питање шта је највредније код нетакнуте природе, у Туристичкој организацији Србије нам прво наводе кањон Увца и Ђавољу варош, али и националне паркове (подсетимо да су управо Бриони и многа грчка и италијанска острва управо национални паркови).

Србија има шест оваквих паркова (Копаоник, Фрушка гора, Тара, Ђердап и Шар-планина) на укупној површини од преко 160 хектара.
Свакако је највреднији Копаоник, где је под заштиту државе стављено 42.000 хектара. Плац површине два-три ара на врху Копаоника са дозволом за градњу досад се плаћао и до 100.000 евра. У подножју планине на такозваном сеоском подручју плацеви су се могли купити по цени од 1.000 до 3.000 евра по ару. Верује да ће после завођења урбанистичког реда вредност плацева скочити.

Обронци Фрушке горе (укупно 25.000 хектара) већ привлаче пажњу руских богаташа. Прича се интензивирала продајом НИС-а руском "Гаспрому", а очекује се да ће се Руси са изласком из кризе тек активирати.

Држава је власник и око 270.000 хектара државног пољопривредног земљишта. Толико је пописано, а верује се да има још доста нерегистрованих површина. Имамо и шума и шумског земљишта око 920.000 хектара.

Шта би Србија могла да прода?

- Војна имовина (вишак је 447 комплекса, 99 комплекса је процењено на седам милијарди динара)
- Рудна богатства (У Борској реци постоји налазиште из кога се могу добити стотине хиљада килограма бакра и злата. Није експлоатисано.

- Од "нетакнуте природе" највреднији су кањон Увца и Ђавоља варош, кажу у ТОС-у

- Национални паркови (Копаоник, Фрушка гора, Тара, Ђердап и Шар-планина)

- Комунална предузећа, али немамо њихову процену и стратегију