Zukorlić Tadiću "preti" vatrom :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

У Србији постоји Исламска заједница Србије, њихов званични сајт је
http://www.rijaset.rs/news.php (ови бар има српски домен)
И они објављују вести попут ''Установљен Међурелигијски савет''

Они играју на карту толеранције и седиште им је у Београду.

************************************
Али у Србији постоји и ''Исламска заједница у Србији'', званични сајт је
http://www.islamskazajednica.org/ (видите у називу сајта се и не спомиње Србија)
Њу предводи Зукорлић и тамо свакодневно можете читати искључиво политичке теме попут ...

Тадићеви расисти
„Овај је гори од Милошевића“, коментар је који се на улицама и кафечајницама Новог Пазара ових дана често може чути. Све је кулминирало покушајем Министарства за људска и мањинска права да опструира конституисање Бошњачког националног вијећа 7. јула ове године.

Само одлагање заказивања ове сједнице од дотичног министарства за претпосљедњи дан једномјесечног законског рока био је јасан сигнал за нешто нечасно. Министар Чиплић заказује сједницу у сали Градске управе Новог Пазара, а не у просторијама Вијећа, што значи да је сценарио за опструкцију до детаља припремљен, а овиме је онемогућен улазак изабраних вијећника у своје просторије. Делегација Министарства охоло улази у салу са кашњењем од двадесет пет минута, без извињења, јасно илуструјући себе као лошег домаћина који не поштује присутне. Касније је потврђено да су за то вријеме чекали у Градској управи да стигне нови Пословник, којег су очито тог јутра радили министри Чиплић и Љајић са већ фамозним ставом члана 3 у коме се условљава двотрећинско присуство вијећника да би се Вијеће конституисало. На питање зашто се Пословник мијења само за Бошњаке, Петар Антић, помоћник министра Чиплића, каже да је бошњачка заједница специфична, па је била потребна ова измјена јер је то, како каже, у интересу стабилности Вијећа и Бошњака.
Исто тако су до касних осамдесетих у Јужној Африци владајући бијелци говорили за поробљену црну нацију да је апартхејд у интересу црнаца јер су они по својим психо-менталним особинама специфични, тј. неспособни за слободу и равноправност. То је било у Африци и укинуто је прије више од двије деценије. А ево нас у бијелој Србији и Европи на крају прве декаде двадесет првог вијека, под такозваним демократским Тадићевим режимом у непосредној режији министарства задуженог да води бригу о људским правима и правима мањина.
Овом незапамћеном правном шверцу претходило је избацивање медија из сале, што је била јасна порука: „Угаси свјетло, наступају лопови.“ Друга криминална бруталност биле су наводне оставке са фалсификованим потписима двојице вијећника, што је заправо значило потврду да се несрпске заједнице налазе у канџама политичке мафије коју предводе Чиплић и Љајић, а пошто их не смјењује, јасно је да је благослови предсједник Тадић.
На једној страни србијански предсједник мољака турско руководство да са Србије скину хипотеку стогодишњег непријатељства према исламу и муслиманима, трпећи силна негодовања, звиждуке и псовке при одласку у Сребреницу, а на другој жури да згази и оно мало достојанства и слободарског духа међу Бошњацима у Србији, не презајући ни од удара на изборну вољу грађана, јасно изражену на протеклим изборима, убједљиво у корист Муфтије и Бошњачке културне заједнице. Очито је ријеч о јако лошем и површном прорачуну и неописивом подцјењивању интелигенције бошњачког народа, мислећи да ће му међународна слаткорјечивост и демагошка прича о изградњи Исламског центра у Београду, а да притом муслимани главног града немају ни своје гробље, обезбиједити довољно времена да дефинитивно оконча у миру оно што Милошевић није успио у рату. Притом се активно ради на подршци западних фактора уз изговор да је то једини начин да се секуларизам и демократија заштите од нарастајућег и високософистицираног исламизма.
Заборавља Тадић да су муслимани овог простора толико прекаљени у својој вјековној патњи да је коначно дошло вријеме њиховог успињања на ниво слободе достојне човјека. Оно што посебно чуди је чињеница да Предсједник, са свим тим силним савјетницима, ама баш ништа не разумије од процеса који се дешава међу Бошњацима у Санџаку, а да његово бесомучно спашавање Љајића и Угљанина само убрзава те процесе.
А баш је јадно изгледало да Предсједник долази у Санџак у заштити турског премијера, немајући слободе да градским улицама Новог Пазара прошета, што је гост из Турске морао сам учинити без њега, Љајића и Угљанина. А можда је то и разумљиво јер се требало суочити са огорченим грађанима послије гажења њихове изборне воље уз расистичко образложење својих чиновника.
Ипак, што рече пјесник, нека буде што бити мора, само без белаја, ако је могуће.