Posle 2 i po godine zabavljanja,devojka me je ostavila...vidjamo se jos ali i to je oroceno do srede kada ona putuje na neke kurseve u stranu zemlju na dva meseca.

Naravno ko sto svi znamo unapred ja je i dalje volim,najduza veza u mom zivotu i jednostavno i vreme sam poceo da gledam samo kao pre i posle nje. Mnogo mi znaci i veliki mi je oslonac  a ja mazgov sam to upropastio.
Na prvi pogled nista strasno se nije desilo,osim sto smo se par puta posvadjali a sobzirom da u pocetku veze sam bio par puta veliki klipan prema njoj,njoj se valjda sve to talozilo,talozilo... i sad smo tu gde smo.Prvo sam mislio posto je bila u sred pms-a i u sred iza nju vaznog ispitnog roka da je to neki uzrok tako nagle stvari,ali iz dana u dan shvatam da to nije tako kako sam mislio.

Jos verujem da ima kakve takve nade...mada cini mi se da je kod nje velika sad barijera veliki zid izmedju nje i mene,jednostavno mislim da se boji da se ne vratim na neke lose stare stvari ako mi se vrati...
Probao sam iako je na drugom delu grada,svako jutro sam je budio nekim poklonom,napisao pismo,trudim se neprestano,ali kako izgleda sve je dzaba.

Voleo bi zenske osobe da me posavetuju sta bi mogao jos da uradim? a sve bi uradio samo da mi se vrati... i molim vas bez saveta nadji drugu devojku,zaboravi je...sve ja to znam,ali trenutno tako ne mogu jednostavno i prosto.

Pazi ako to sto zelis i to sto radis nije samo ona kratkotrajna griza savesti-zajebao sam,grize-pa posle mesec dana opet nastavis po starom-onda pokusavaj.Ako nisi 100% siguran da nije to-onda bolje nemoj.Sjebaces sebe,ali nju ces dokrajciti.A ako je imalo volis,to ti nije cilj 

Pocni da je ignorises, pa kad joj zatreba paznja, vratice ti se
Nisu svi muskarci tako divni prema devojkama.
Ti si je cuvao kao malo vode na dlanu i digao joj moral do neba.
Sad nek se malo spusti. 
Iz veze uvek neko mora da izadje kao gubitnik,
ne zelis valjda ti taj da budes??? 

ma nisam ti ja kompleksas u tom smislu iskreno ne hajem na to dal sam ostavljen ili sam ja ostavio,ne smatram to pobedom ili porazom,jbg takav sam,mada znam da vecina na to gleda.

Jos veci problem je sto ona prekosutra pali iz zemlje,na mesec dva...jednostavno tvrdoglava je i ostaje pri svom stavu uprkos tome vidim da malo popusta ali opet nedovoljno.Ja bi nju stavio na ignore lako,znam da to pali,ali je problem sto je ona tu jos dan dva i nemam taj luksuz kod sebe u ruci.

Problem je sto ne znam vise kako da joj objasnim da nisam isti ko sto sam bio (nemaran,nepazljiv,nisam pokazivao dovoljno emocija) ona jednostavno je razocarana i ne veruje u te promene zbog nje sam se menjao i promenio,ali ona to sve misli da je neka eto kratkotrajna reakcija,ja znam da nije,ali to ne znam vise kako da objasnim.

Dodje mi da batalim sve,kuliram,ne razmisljam...a opet kad dodje noc,kad se legne u krevet i kad mozak pocne da radi automatski pocnem o tome da mislim...Ono sto te ne ubije ojaca te,stoji,ali nije moralo bas sad.

Pa brate,veruj mi,sve se vidi u pogledu,ne skreci pogled,reci joj iskreno sta ti je na dusi,pa nek ona odluci.Ti tu ne mozes vise nista,kako kazes-gresio si,ali si se promenio-samo treba da budes istrajan u tim promenama,da ne bude kratkotrajna reakcija..Kako ces joj to pokazati ne znam,ali samo pogledom i iskrenim recima ces moci nekako da dopres do nje...
I to ne garantuje uspeh,ali vazno je pokusati 
Ako si nesto zeznuo,tipa prevario je,emotivno ili fizicki,to tesko moze da se predje..zavisi od osobe do osobe,mada ne verujem bas u to...
Ali ako si iskren i istrajan,i ako si se stvarno promenio,pokusaj,pa neka ona odluci sta joj je volja.

sta da kazem nije bilo vajde...danas smo se videli poslednji put pred njen odlazak u englesku.
Ona se vraca tek krajem septembra...uglavnom to je to,za nju,zavrsili smo...Ono sto me ubija to je da i na moju konstataciju da kad se vrati mozemo da opet pocnemo da se vidjamo pa ako uspem da vratim poverenje u mene i ljubav njenu prema meni da mozda sve moze da se desi...ona "nema sanse"
jebiga 2 i po godine se sada brisu skroz

znam da smo manje vise svi patili zbog ljubavi ali ja nisam bio uvek takav,ali sada ovo sto osecam,bol u grudima,plasim se da legnem jer ce mozak poceti da radi svoje,drhtavica u nogama i rukama...ovako se nikad nisam osecao,a bilo je raskida jos dosta.

Tuga...

Uglavnom jedino sto me drzi da ne klonem da iako sad tvrdi da nema nikakve sanse pa cak ni u septembru,da ipak je sad previse povredjena i da cu imati tu neku sansu da tad popravim jos vise i da budem sa njom zajedno.
Inace zeli da ostanemo u kontaktu ali iskljucivo kao prijatelji...

Sta ti je zenski mozak,tvrdoglavost... Inace nisam je prevario vec jednostavno u nekim postupcima sam ispadao mamlaz,delovalo je ko da me je briga za nju i vezu vec kao eto sa njom sam reda radi,nisam pokazivao emocije,nisam pridavao puno paznje...I tako u etapama,kod nje se to skupljalo,skupljalo i eto prestala je da me voli i sad deluje nemoguce bilo sta.

Sta bi mogao sad da uradim? cucemo se sigurno preko interneta,razmisljao sam o tome da je kuliram jedno vreme skroz...ne znam,uglavnom ljubav je sranje.

A daj, ima milion devojaka - lako je reci 
Kad se nesto jednom prekine, ne treba obnavljati.   

ima,ima...ali sad mi to nista ne znaci.

Ja cu i dalje pokusavati...pa sta Bog da.Uglavnom slede paklene nedelje bez nje.

Ali, ako je rekla da je kraj, onda je kraj. 
Bolje trazi nacin kako da ulepsas i poboljsas kvalitet svog zivota,
nego da juris za nekim ko te vise ne zeli. 

pa nekako...recimo da raskid i da njena odluka nije zbog nekih mojih postupaka vec iskljucivo zato sto ona tako hoce i zeli i zato sto joj ja ne odgovaram ili je nasla drugog,onda bi po meni sa ove tacke gledista bio daleko smireniji.
Medjutim,ona je raskinula iskljucivo zbog MOJIH losih postupaka prema njoj i onda gajim nadu da kad je vec tako da pokusam da vidi da ovih par nedelja nije samo neki kratki bljesak prouzrokovan time da zelim da je obrlatim da ne raskinemo,vec da je zaista stvarna promena. Ne zaboravi da je ona uprkos nekim postupcima u pocetku veze pa do sad ostala samnom dve i po godine,sto nije nikako malo.

Ona mene ne voli niti me zeli,ali ja nju i volim i zelim...a protiv srca ne mogu,osecanja to kazu,jebiga