Полемике
Протест против академског националног самопонижења
      
Милан Брдар, Александар Јокић      

Ми, доле потписани, овим путем прилажемо свој најоштрији протест због акције довођења осведочених непријатеља ове државе и нашег народа на конфе ренцију „Асиметрични ратови, међународни односи и теорија праведног рата“, заказаној за 17-19. јун, о. г., на Филозофском факултету у Београду у оквиру “International Law and Ethics Conference Series (ILECS)” (оснивачи проф. др Александар Јокић, Portland State Univ. и проф. др Јован Бабић, Филозофски факултет, Београд), а у организацији до сада непознатог Центра за етику, право и примењену филозофију, Српског филозофског друштва и Београдског универзитета.

На страну зачуђујуће сужен избор учесника – 14 иностраних уз само једног домаћег референта (проф. др Јован Бабић, као преостали суоснивач и организатор) – насупрот тако сложеној интердисциплинарној теми. Зашто група иностраних учењака заседа у Београду о трошку наше државе? Зар су наши филозофи и остали посленици друштвених наука недовољно компетентни за дијалог с њима? Да је ограничен само на то, протест би тицао научне струке и нашег слуганског односа „према свету“. Реч је, међутим, о нечему много важ нијем од пуко филозофске расправе.

Прави разлози за протест садржани су у томе што је:

1) организатор позвао неке од учесника који у озбиљној земљи ни у ком случају не би доживели гостопримство на највишем, академском нивоу;

2) што ће један од њих бити награђен почасним докторатом, а што ће остати као беспримеран догађај, нарочито ако се мотри према лауреатовим заслугама за исти.

Ад. 1) Реч је, прво, о Мајклу Волцеру (Универзитет Принстон, СAД) – који у нашем контексту није значајан као аутор цитираних књига, него као инте лек туалац који се ентузија стички залагао за бомбардовање Србије. Помињем га као првог зато што ће му бити посвећен први део речене конфе рен ције.

Други је Дејвид Лубен (Универзитет Џорџтаун, СAД) – који је вођен видљивим антисрпским политичким мотивима острашћено нападао први зборник радова с ИЛЕКСА, објављен у САД (вид. The Philosop hical Review, Vol. 111 (October 2002), No. 4, pp. 620-24), и другим идеолошки обојеним текстовима (као на пример http://www.allbusiness.com/legal/4081615-1.html), без икакве аналитичке вредности. Дотични се уз то готово прославио оптужбом Србије за геноцид у тексту „Timid JusticeThe ICJ should have been harder on Serbia“ (http://www.slate.com/id/2160835), јер се залагао за промену званичне дефиниције геноцида како би земља у коју сада долази као гост могла да буде боље оптужена.

Трећи је Игор Приморац – бивши професор Филозофског факултета у Београду, од почетка деведесетих, после емигрирања, осведочен борац против „српског нацизма“ и свих „српских геноцида“, такође заговорник бомбардовања током свих деведесетих година. Није уздржавао да и бивше београдске колеге назива „нацистима“ (а неки од њих сада ће му узвратити пријатељским доче ком, као организатори овог „симпосиона“). Ово су општепознате чињенице унутар Српског филозофског друштва и Филозофског факултета.

Позивати у госте људе спремне да вам 1992. или 1999. саспу бомбе на главу, а деценију касније да вам се смешкају у лице док их китите почастима, пред ставља запањујући случај самопонижа вања и мазохизма, на који би морали да реагују сви који још имају националног достојанства и самопоштовања. Ко хоће, то може да ради при ва тно, али је недопустиво радити као представник било које националне инсти туције (Центра за етику, право и примењену филозофију, Српског филозофског друштва као организатора, Минис тарства науке које је обезбедило финансирање овакве „међународне сарадње“, и Ректората Бео градског универзитета, који свему обезбеђује најсвечанији тон).

Као бивши председник Српског Филозофско друштва – националне установе која је до сада увек водила рачуна о интелектуалној части и нацио налном достојанству, и као суоснивач ИЛЕКСА – ануалне конференције зами шљене да током година „пробија санкције“ и афирмише нашу земљу и науку у западном свету, протестујемо и у име необавештених колега који држе до самопоштовања и достојанства своје земље ограђујемо се од овог догађаја. Дотична конференција се очигледно преобратила у своју супротност, у институцију самопонижавања и малтене трибунал за покретање новог таласа оптужби против наше земље, сада не штампом него путем „примењене филозофије“ на неукусан начин потчињене идеолошко-политичким захтевима. Рачунамо да би таквим људима као што су горепоменути, у озбиљној држави, ако би их неко и позвао, госто прим ство на званичном нивоу сигурно било ускраћено.

Ад. 2) Наш протест свој последњи али и најзначајнији разлог има у скан далозној најави да ће професор Мајкл Волцер у четвртак 17. јуна у 11 часова свечано бити окићен почас ним докторатом Београдског универзитета! Зна ли управа Универзи тета шта чини и кога у овом случају награђује? Има ли Рек то рат одељење за информације које обезбеђује увид у то ко уопште заслужује да буде дочекан на тако високом академском нивоу?

Дотични лауреат се у својим ангажованим текстовима, попут многих аме рич ких аутора, инвестирао за политику своје владе а да се притом није прос лавио ни филозофски, логички, односно аргумен тативно. Напротив, реч је о политичкој злоупотреби филозофије. Ослоњен на вести ЦНН-а и сао п штења Стејт департмента, што баш не служи на част филозофу високог ранга, Волцер не схвата када је на танком леду и када аргументативно пропада. Погледајмо.

Ако с једне стране каже да су хуманитарне интервенције морално оправ дане ван сваке сумње („Argument about Humanitarian Intervention“, Dissent, Winter 2002, http://www.dissentmagazine.org/article/?article=629), а с друге да би данас на Косову, „у случају да је све остало препуштено Европи“ данас „у животу била само шачица Косовара“ (u Inprints, Vol. 7 (2003), no. 1, http://jeffweintraub. blogspot.com/2003/08/michael-walzer-on-just-wars-politics_25.html), онда следе закључци који су за филозофа ван сваке сумње:

1) да је бомбардовање Србије било оправдано,

2) зато што је Србија (била) геноцидна држава,

3) да је Европа неодговорна и неспособна да решава проблеме у сопственој кући;

4) да је агресија САД и НАТО на Југославију морално оправдана,

а) као спасавање образа Европе,

б) као заустављање српске геноцидне политике на КиМ.

Погледајмо још један пример. Велики филозоф исписује таутологију не до стојну бољег студента када каже: „Да је у случају Косова НАТО војска била на терену пре бомбардовања Србије, бомбардовање највероватније не би било неизбежно, нити би дошло до таласа очајних и огорчених избеглица“ („Argu ment about Humanitarian Intervention“, Dissent, Winter 2002, http://www.dissentmagazine.org/article/?article=629). Дакле, да је било онако како је тражила Медлин Олбрајт у Анексу Б Рамбујеовског „споразума“, за бомбар довањем не би било потребе. Смешна таутологија међутим скрива озбиљнији став који гласи: Г-дин професор Волцер дакле сматра да је бомбардовање Србије било оправдано (иако му се, успут, омиче ненамеравана логичка пос ле дица да је управо та акција НАТО снага подстакла „талас избеглица“).

Зар је у академским круговима потребно тражити експлицитне изјаве о подршци бомбардовању, када је провлачење оваквих ставова кроз (квази)науч не/филозофске текстове много озбиљније. Није ли ту реч о засењивању про сто те познатим именом, чему је очигледно подлегао и предлагач за високо при знање о којем је овде реч. А као што се види, дотични професор према бомбар довању уопште није имао „амбивалентан однос“. Уз то, ни предлагач није био амбивалентан када професора који се политички инвестира по цену брукања своје, филозофске струке, предлаже за тако високо признање.

Ако је речени предлог потекао из незнања, онда то сведочи о површности и неозбиљности предлагача; ако је, пак, потекла из намере, онда очекујемо да се у образложењу почасти Волцеру дâ за право у вези са бомбар довањем и да његово „ратно залагање“ (а не само научно дело) буде истакнуто као важан разлог за њену доделу. Како год било, овај догађај ће остати у супротности с укупним наслеђем и програмским смислом ИЛЕКС серије, као и с досадашњом праксом Српског филозофског друштва, и Бео град ског универзитета.

На крају, скандалозно је и то што овај беспримерни дога ђај не изазива никакве реакције наше академске и културне јавности. Пошто сматрамо да је одбрана нацио налног достојанства дужност одговорних људи а не тек пов ре мени хир, споредан у односу на промоцију личне каријере, својим про тестом се супротстављамо том саучес нич ком ћутању и пракси мазохистичко-провин цијал ног додворавања „извиканим име нима“ из иностранства, без питања шта су током деведесетих година писали, а често и викали – о нама.

У Београду, 14. 6. 2010. године

www.nspm.rs

Па деценијама  се припрема терен за наступ оваквих мизерија  од људи !!!
Ово је само повољан тренутак да се споји , наш домаћи и белосветски шљам !!!

ето,десило се и то!
Први пут у жутој демонократији да делови ''елите'' подигну глас у име свеопштег заглупљивања и у њихово име!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
-----------------------------------------
ZAHTEV 129 PROFESORA SENATU BEOGRADSKOG UNIVERZITETA: PONIŠTITE POČASNI DOKTORAT MAJKLU VOLCERU

Poštovane kolege,

Obraćamo Vam se sa zahtevom da poništite svoju odluku o dodeljivanju počasnog doktorata Beogradskog univerziteta Majklu Volceru (Michael Walzer), profesoru Prinstonskog univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama.

Uvereni smo da prilikom razmatranja predloga o dodeli počasnog doktorata prof. Volceru niste bili upoznati sa svim činjenicama o njegovoj javnoj delatnosti. I pre napada NATO na Srbiju i tokom samog bombardovanja, Majkl Volcer je bio jedan od najistaknutijih pobornika vojne intervencije protiv naše zemlje u američkoj akademskoj i intelektualnoj javnosti, i to je ostao sve do danas. Svoju podršku agresiji NATO na Srbiju, nespojivoj s elementarnim normama međunarodnog prava i civilizovanog morala, on je ponovio i ovih dana u intervjuima srpskim medijima.

Tokom svoje duge istorije Beogradski univerzitet je uvek delio sudbinu svoje zemlje i naroda: tako je bilo i u vreme svetskih ratova i u vreme napada NATO na Srbiju 1999. godine. Počasni doktorat dodeljen Majklu Volceru, imajući u vidu njegovu javnu delatnost, predstavlja posredno ali ipak nedvosmisleno opravdanje agresije NATO na Srbiju i kosi se sa svim demokratskim i slobodarskim tradicijama Beogradskog univerziteta.

Beogradski univerzitet treba i danas, kao i u prošlosti, da se rukovodi idealima slobode, pravde i nacionalnog dostojanstva, i stoga još jednom tražimo od vas da poništite odluku o dodeljivanju počasnog doktorata Beogradskog univerziteta Majklu Volceru.

U Beogradu, 28. juna 2010.

1. Ivan Aleksić, van. profesor, Građevinski fakultet

2. Slobodan Antonić , van. profesor, Filozofski fakultet

3. Miloš Antonović, van. profesor, Filozofski fakultet

4. Branislav Bajat, docent, Građevinski fakultet

5. Dejan Bajić, red. profesor, Građevinski fakultet

6. Ljiljana Bajić, red. profesor, Filološki fakultet

7. Danilo Basta, red. profesor, Pravni fakultet

8. Zorica Bečanović-Nikolić, docent, Filološki fakultet

9. Dragan Blagojević, van. profesor, Građevinski fakultet

10. Dragana Bogavac, docent, Učiteljski fakultet

11. Aurel Božin, red. profesor, Učiteljski fakultet

12. Branko Božić, van. profesor, Građevinski fakultet

13. Ljiljana Brajović, docent, Građevinski fakultet

14. Veljko Brborić, van. profesor, Filološki fakultet

15. Stanko Brčić, red. profesor, Građevinski fakultet

16. Dragan Buđevac, red. profesor, Građevinski fakultet

17. Žika Bujuklić, van. profesor, Pravni fakultet

18. Mirko Vasiljević, red. profesor, Pravni fakultet

19. Mirjana, Vasović, red. profesor, Fakultet političkih nauka

20. Dragana Veljković-Stanković, docent, Filološki fakultet

21. Aleksandra Vraneš, red. profesor, Filološki fakultet

22. Vera Vratuša-Žunjić, van. profesor, Filozofski fakultet

23. Ana Vujović, van. profesor, Učiteljski fakultet

24. Miroslav Vukelić, docent, Filozofski fakultet

25. Mirjana Vukićević, docent, Građevinski fakultet

26. Đorđije Vuković, van. prof. u penziji, Filološki fakultet

27. Miodrag Vuković, docent, Učiteljski fakultet

28. Đorđe Vukomanović, van. profesor, Građevinski fakultet

29. Đorđe Vuksanović, red. profesor, Građevinski fakultet

30. Veljko Georgijević, red. prof. u penziji, Građevinski fakultet

31. Julijana Georgijević, van. prof. u penziji, Tehnološko-metalurški fakultet

32. Zagorka Gospavić, docent, Građevinski fakultet

33. Dragoljub Grbić, van. prof. u penziji, Građevinski fakultet

34. Jelena Gučević, docent, Građevinski fakultet

35. Vojin Dabić, van. profesor, Filozofski fakultet

36. Tina Dašić, docent, Građevinski fakultet

37. Mirko Dejić, red. profesor, Učiteljski fakultet

38. Jovan Delić, red. profesor, Filološki fakultet

39. Siniša Delčev, docent, Građevinski fakultet

40. Biljana Deretić-Stojanović, van. profesor, Građevinski fakultet

41. Predrag Dilparić, docent, Filološki fakultet

42. Ljubodrag Dimić, red. profesor, Filozofski fakultet

43. Biljana Dojčinović-Nešić, docent, Filološki fakultet

44. Kosta Došen, red. profesor, Filozofski fakultet

45. Rajna Dragićević, van. profesor, Filološki fakultet

46. Slobodan Dušanić, profesor emeritus, Filozofski fakultet

47. Antonije Đorđević, red. profesor, Elektrotehniči fakultet

48. Dejan Đurđević, docent, Pravni fakultet

49. Marko Đurđević, docent, Pravni fakultet

50. Vesna Elez, docent, Filološki fakultet

51.Stanoje Ivanović, red. profesor, Učiteljski fakultet

52. Miloš  Jagodić, docent, Filozofski fakultet

53. Dragica Jevtić, red. profesor, Građevinski fakultet

54. Borislav Jeftenić, van. profesor, Elektrotehniči fakultet

55. Aleksandar Jovanović, red. profesor, Učiteljski fakultet

56. Gordana Jovanović, van. profesor, Filozofski fakultet

57. Nikola Klem, red. profesor, Građevinski fakultet

58. Duška Klikovac, van. profesor, Filološki fakultet

59. Miloš  Ković, docent, Filozofski fakultet

60. Leon Kojen, red. profesor, Filozofski fakultet

61. Časlav Koprivica, van. profesor, Fakultet političkih nauka

62. Aleksandar  Kostić, red. profesor, Filozofski fakultet

63. Miomir Kostić, red. profesor, Elektrotehnički fakultet

64. Vesna Krajišnik, docent, Filološki fakultet

65. Vladan Kuzmanovuć, docent, Građevinski fakultet

66. Živan Lazović, van. profesor, Filozofski fakultet

67. Aleksandar Lipkovski, red. profesor, Matematički fakultet

68. Vesna Lompar, docent, Filološki fakultet

69. Dejan Ljubisavljević, red. profesor, Građevinski fakultet

70. Radoš  Ljušić, red. profesor, Filozofski fakultet

71. Rastislav Mandić, van. profesor, Građevinski fakultet

72. Danimir Mandić, red. profesor, Učiteljski fakultet

73. Snežana Marinković, van. profesor, Građevinski fakultet

74. Smilja Marjanović-Dušanić, red. profesor, Filozofski fakultet

75. Zlatko Marković, van. profesor, Građevinski fakultet

76. Slobodan Marković, van. profesor, Filozofski fakultet

77. Adrijana Marčetić, docent, Filološki fakultet

78. Manojlo Miladinović, red. profesor, Građevinski fakultet

79. Aleksandar Milanović, docent, Filološki fakultet

80. Jasmina Milinković, docent, Učiteljski fakultet

81. Milivoje Mitrović, red. profesor, Pravni fakultet

82. Jelica Mihajlović-Jokanović, van. profesor, Filološki fakultet

83. Siniša Mišić, red. profesor, Filozofski fakultet

84. Zona Mrkalj, docent, Filološki fakultet

85. Milimir Mučibabić, red. profesor, Učiteljski fakultet

86. Miloš Nedeljković, docent, Elektrotehnički fakultet

87. Ivan Nestorov, van. profesor, Građevinski fakultet

88. Marija Obradović, docent, Građevinski fakultet

89. Oleg Odalović, docent, Građevinski fakultet

90. Miodrag Panić, red. profesor, Građevinski fakultet

91. Slavko Petaković, docent, Filološki fakultet

92. Petar Pijanović, red. profesor, Učiteljski fakultet

93. Jelena Pilipović, docent, Filološki fakultet

94. Predrag Piper, red. profesor, Filološki fakultet

95. Jasna Plavšić, docent, Građevinski fakultet

96. Vesna Polovina, red. profesor, Filološki fakultet

97. Jovan Popov, van. profesor, Filološki fakultet

98. Dejan Popović, red. profesor, Elektrotehnički fakultet

99. Dušan Prodanović, van. profesor, Građevinski fakultet

100. Gligor Radenković, van. profesor, Građevinski fakultet

101. Zoran B. Radić, docent, Građevinski fakultet

102. Zoran M. Radić, docent, Građevinski fakultet

103. Radivoje Radić, red. profesor, Filozofski fakultet

104. Suzana Radić, docent, Filozofski fakultet

105. Mira Radojević, docent, Filozofski fakultet

106. Radovan Radosavljević, van. profesor, Elektrotehniči fakultet

107. Ljubodrag Savić, van. profesor, Građevinski fakultet

108. Ljubomir Savić, van. profesor, Građevinski fakultet

109. Snežana Samardžija, red. profesor, Filološki fakultet

110. Slobodan Samardžić, red. profesor, Fakultet političkih nauka

111. Damjana Simić, red. prof. u penziji, Tehnološko-metalurški fakultet

112. Milivoje Simić, red. prof. u penziji, Građevinski fakultet

113. Milan Skulić, red. profesor, Pravni fakultet

114. Miloš Stanić, docent, Građevinski fakultet

115. Stevan Stanković, red. profesor, Geografski fakultet

116. Mirjana Stefanovski, red. profesor, Pravni fakultet

117. Dragan Stojanović, red. profesor, Filološki fakultet

118. Tatjana Subotin-Golubović, van. profesor, Filozofski fakultet

119. Boško Suvajdžić, van. profesor, Filološki fakultet

120. Dejan Todorović, van. profesor, Filozofski fakultet

121. Goran Todorović, van. profesor, Građevinski fakultet

122. Mirjana Tomičić, red. profesor, Građevinski fakultet

123. Božo Ćorić, red. profesor, Filološki fakultet

124. Branko Ćupurdija, red. profesor, Filozofski fakultet

125. Aleksandar Cvetanović, red. prof. u penziji, Građevinski fakultet

126. Kosta Čavoški, red. prof. u penziji, Pravni fakultet

127. Ljubomir Čukić, van. profesor, Građevinski fakultet

128. Aleksandar Čučaković, van. profesor, Građevinski fakultet

129. Sefedin Šehović, van. profesor, Učiteljski fakultet

standard.rs

Ne moras biti intelektualac, da se ne pitas jednu osnovnu stvar: zasto je do toga doslo?
Kako je doslo do toga da nas bombarduju nasi saveznici. Kad kazem saveznici mislim na tradicionalne saveznike koje je Srbija stvarala u 200 godina modernog postojanja. Tu stavljam i Ruse, koji su cutali, malo fol negodovali, da se upise da su negodovali, ali u sutini odobravali. Nesto poput onog glasanja protiv u MSP a posle likovanje sto je izglasano protiv Srbije.
Dakle da krenemo od ratova 90-ih.
Odluceno je, da se mnogo nacionalne drzave podele po postojecim granicam koje su prihvatili cak i tako velika svetska sila kao sto je bio sssr, pa da se posle pojedinacno resavaju nacionalni problemi. Ako je neko ostao u ogromnom broju van granica matice, to su bili Rusi. Za Cesku i Slovacku ne vredi pricati jer su civilizovano resili svoje probleme. Maltretiranja koje su trpeli Rusi van matice su strasna. I dan danas snose neku nezasluzenu krivicu stanja, jer koliko su boljsevici maltretirali druge, jos vise su maltretirali same Ruse.
E sada, kada je nama receno: smirite strasti, ima tako da bude, a mi cemo biti uz vas. Pa je doslo plan Z4, pa Republika Srpska. Ali sve u okviru postojecih granica.
Ako kao intelektualac ne moze da vidi, da je bombardovanja i igra uz qrac bila namerna, da su Shiptari namerno terani u secesiju da bi se posle branio neki teriotorijalni integritet, a sve u svrhu pljackanja ostalog dela drzave, onda jebes takve pametnjakovice.
Svakako da bombardovanje treba osuditi, ali koga osuditi? Ovako kako se to kod nas radi: kriv ujka Sem, mi smo cvecke ne pije vodu.
Navodjenje na mrznju prema celom svetu je Enverhodzizacija Srbije, a to je iskonska zelja Srba a ne drugih nacija.

Пошто ствар није уопштена него сведена са КОНКРЕТАН пример (који објашњава генезу целог ПАДА): славног професора филозофије на угледном америчком универзитету,америчког јеврејина,познатог '68.-маша,левичара,једног од ''савести човечанства''(Чомски,Дерида,Бернард Андре Леви,Андре Гликсман,Сорош,Попер,Кисинџер...)
да ствар још појасним,Валцеров текст:

Well, I have no love of battles, and I fully accept the obligation of democratically elected leaders to safeguard the lives of their own people, all of them. But this is not a possible moral position. You can’t kill unless you are prepared to die. No doubt, that’s a hard sentence—especially so because its two pronouns don’t have the same reference (as they did when Albert Camus first made this argument, writing about assassina- tion): the first ‘‘you’’ refers to the leaders of NATO, the second to the children of ordinary citizens.(Michael Walzer,Arguing About War (Yale University Press, 2004),Кosovo 1999, 101.str )

http://www.scribd.com/doc/19961498/Walzer-Arguing-About-War

You can’t kill unless you are prepared to die.

Prvi koji smo ubijalii tudju decu smo bili mi. Da se manemo dvolicnosti. Ja cu tudju decu da ubijam, a vriskacu do nema ako ubijas moju.


To nije jedan predsednik odlucio, vec njih 23 iz najravijenijih zemalja.
Primer se moze uzeti atomska bomba na Hirosimu i Nagasaki.
Znalo se unapred kakav ce efekat holokousta imati, ali se izracunalo koliko jos nevinih zrtava treba da se podnese da bi se urazumilo nesto sto je vec izgubilo svaki smisao.
Kada se izvagalo videlo se da je efekat pozitivniji ako se silom i zrtvama to uradi.
Ovo je vec uporednba srpskog pecinara, a ne americkog filozofa.
Koje veze imaju lideri nato-a sa zivotima nevine dece? On je masina koja dobija naredbu i izvrsava je.
Opet se mesaju loncici. Ko je odlucio i naredio? Da malo pogledamo i reagovanje onih koji su stvarno mogli da nesto urade. A to su bili Kina i Rusija.
Ta prica oko Rusi bili slabi, da je bio Putin razvalio bi ih, ne pije vodu. To je razmisljanje srpskog pecinara, koji pravda neku situaciju. Ovde nije rec o slab, jak, ovde je rec o reagovanju na bombardovanje.
Da uzmemo primer prvog rata, kad smo usli u rat sa mnogo jacim od sebe, ultimatum 1914-e smo odbili, tek kad smo dobili depesu ruskog Cara, da u slucaju intervencije i on objavljuje rat.
Da li je Sloba to imao? Imao je qrac u usta i zelju da odnese pare svoje porodice i genarala van zemlje.
Da stvori milje u zemlji Srbiji u kojoj ce ti isti vratiti pare, tako sto kupuju bednu SRbiju. To i rade 100% i uspesno danas dok ti branis to isto Kosovo.

Da uzmemo Kineze, kojima je direktno objavljen rat. Primili su izvinjenje za bombardovanje ambasade i malo graktali, ali nisu prekinuli bombardovanje, jer jednostavno im je bilo stalo do svoje dece ( u krajnjem ishodu).
Ako cemo o deci, onda cemo o svacijoj deci.

Ja naravno da osudjujem bombardovanje, ali ako ne pogledamo ko ga je izazvao, sta je sve uradjeno namerno da do toga dodje, onda hajde da vidimo i drugu stranu.

Za nato militariste, mi smo najobicniji target.
Zasto njih stalno trpate? Pa to je smesno kada predsednici 23 zemlje kazu: udri, a on d akaze: jaoooooo ima dece. Da im odnesemo mlekca.
Na kraju krajeva kakav je to rat bio? Javi u napred gde da se sakrijes pa ti rushi infratsrukturu.
Zajmi posle pare da gradis one mostove, one zgrade i sve sto je poruseno.

Sve u svemu, jeftin nacin razmisljanja i ovog filozofa i onih koji ga osudjuju.

Шта се мене тичи кинези?

При томе реченицу :You can’t kill unless you are prepared to die. потпуно погрешно схватио.
Нико не говори о Србској деци!

Прво не може бити јефтин јер човек је професор филозофије на Принстону, уредник Dissent-а најутицајнијег левичарског часописа у САД,и вероватно један од најмоћних људи у Америци! (само на ФПН је одбрањено неколико доктората и магистеријума на теме из његовог дела,највише на The Argument about Humanitarian Intervention)
Иначе списак Волцерових књига је инпозантан:

The Revolution of the Saints: A Study in the Origins of Radical Politics (Harvard University Press, 1965) ISBN 0-674-76786-1
Obligations: Essays on Disobedience, War and Citizenship (Harvard University Press, 1970) ISBN 0-674-63025-4
Political Action (Quadrangle Books, 1971) ISBN 0-8129-0173-8
Regicide and Revolution (Cambridge University Press, 1974) ISBN 0-231-08259-2
Just and Unjust Wars (Basic Books, 1977, second edition, 1992, third edition, 2000, Fourth edition, 2006) ISBN 0-465-03705-4
Radical Principles (Basic Books, 1977) ISBN 0-465-06824-3
Spheres of Justice (Basic Books, 1983) ISBN 0-465-08189-4
Exodus and Revolution (Basic Books, 1985) ISBN 0-465-02164-6
Interpretation and Social Criticism (Harvard University Press, 1987) ISBN 0-674-45971-7
The Company of Critics (Basic Books, 1988) ISBN 0-465-01331-7
Civil Society and American Democracy (Rotbuch Verlag, 1992, in German) ISBN 3-596-13077-8
What It Means to Be an American (Marsilio Publishers, 1992) ISBN 1-56886-025-0
Thick and Thin: Moral Argument at Home and Abroad (Notre Dame Press, 1994) ISBN 0-268-01897-9
Pluralism, Justice and Equality, with David Miller (Oxford University Press, 1995) ISBN 0-19-828008-4
Toward a Global Civil Society (Berghahn Books, 1995) ISBN 1-57181-054-4
On Toleration (Yale University Press, 1997) ISBN 0-268-01897-9
Arguments from the Left (Atlas, 1997, in Swedish)
Pluralism and Democracy (Editions Esprit, 1997, in French) ISBN 2-909210-19-7
Reason, Politics, and Passion (Fischer Taschenbuch Verlag, 1999, in German) ISBN 3-596-14439-6
The Jewish Political Tradition, Vol. I: Authority. co-edited with Menachem Lorberbaum, Noam Zohar, and Yair Lorberbaum (Yale University Press, 2000) ISBN 0-300-09428-0
Exilic Politics in the Hebrew Bible (Mohr Siebeck, 2001, in German) ISBN 3-16-147543-7
War, Politics, and Morality (Ediciones Paidos, 2001, in Spanish) ISBN 84-493-1167-5
The Jewish Political Tradition, Vol. II: Membership. co-edited with Menachem Lorberbaum, Noam Zohar, and Yair Lorberbaum (Yale University Press, 2003) ISBN 978-0-300-09428-2
Arguing About War (Yale University Press, 2004) ISBN 0-300-10365-4
Politics and Passion: Toward A More Egalitarian Liberalism (Yale University Press, 2004) ISBN 0-300-10328-X
Law, Politics, and Morality in Judaism. edited by Walzer (Princeton University Press, 2006) ISBN 0-691-12508-2

Po naslovu sam pretpostavila da se to odnosi na tribine Dveri na Masinskom i Pravnom...

Емисија АТЛАНТИС, Радио Београд 2
ФПН

Po pravilu stvar ne analizira genezu izjave ili razmisljanja o tome sta ga je navelo da bude za bombardovanje. Obicno takvi ljudi i obrazalazu sta kazu.
Ja sam u gornjem malo opsirnijem objasnjenju napisao: ne odlucuje nato o tome vec predsednici drzava koje su satvni deo.
Kod nas je to medijski izvrnuto i obicnoj stoci ne mozes objasniti.
Dakle 23 najrazvijenije zemlje odlucuju da bombraduju.Odlucju preko svojih politickih predstavnika, ne preko nato-a. Nato samo dobija naredbu.
Pri tom, nazovi saveznici za koje se srpski pecinar  rulja hvata, a da nemaju blage veze sa saveznistvom, kurati Rus na tenku i Kinez, malo slezu ramenima, malo cute, malo kazu; sta ces, mora se nekako resiti.
Srbija j u to s*nje usla a da nije imala ni jednog ama bas ni jednog saveznika.Nikoga na ovom svetu.Sa debelim skroz neprijateljskim okruzenjem.
Ako mislis samo o filozofu da govoris, onda ti se topik zavrsava na pola strane. Covek ima pravo na misljenje i ne treba vise. Sve ostalo se nadovezuje: kupio ga Papa srpskim parama. Ili sta vec.