Интервју:
Чишћење Аугијеве штале у СПЦ

Разговарао: ВАСИЛИЈЕ ПАПОВИЋ

     Један чувени европски издавач у иностранству сада штампа документарно чудо Петра Милатовића под насловом „Комесари у мантијама – комунистички шпијуни у СПЦ’’. Тим поводом за лист „Ало’’ Милатовић je, између осталог, доста рекао. Погледајмо.


     - Господине Милатовићу, шта вас је натерало да напишете књигу око које су се до јуче отимали многи европски и светски издавачи и чији се излазак у иностранству очекује већ за два месеца на немачком.

    Милатовић: - СПЦ је у својој вишевековној историји имала најчасније примере самопожртвовања у служби Бога и народа, чак до те мере да се тим примерима тешко може наћи пандан у целокупној светској историји.
Међутим, после Другог светског рата који је на српским просторима био грађански и светски истовремено, после комунистичког преврата и преузимања власти, велики део свештенства СПЦ је спао на најниже полтронске гране до те мере да му је тешко може наћи пандан у светској историји.
    Данас цркве, нарочито у последње време, пуне неки празни људи, они који су веру у Тита заменили вером у Бога. Таквима је ''вера'' једина компензација за незнање и скученост духа.
     Они су смрт њиховог лажног бога Тита доживели трагично, скоро као планетарну катастрофу, неодољиво подсећајући на оно дете које кад зажмури мисли да је цео свет у мраку! И добили смо неверујуће ''вернике'' који нападно метанишу, опасно угрожавајући менталну хигијену нормалног човека, агресивно нам намећући појам ''апсолутне вере'' и не познајући све замке информационих поља која нам, кроз ''апсолутну веру'', подмећу творци свих манипулација у историји.

      - У књизи "Комесари у мантијама" бавите се утицајем УДБЕ на Српску православну цркву. Колики је тај утицај био?
Милатовић: - Трагајући за разлозима данашњег моралног посрнућа највећег дела данашњих српских свештеника, морао сам да се упутим на прави узрок који лежи у чињеници да је највећи број данашњег свештенства у СПЦ комунистички производ ОЗНЕ (комунистичког Оделења за заштиту народа) која се касније трансформисала у УДБУ, касније у СДБ и данас у БИА.

- Је ли УДБА бирала и патријарха?

Милатовић: - Да, то је опште позната ствар. Наиме, још 1960. године  архимандрит др Јустин Поповић, кога су назвали “савест Српске Цркве”, писао је: “… Атеистичка диктатура је већ изабрала двојицу патријараха… На тај начин она је цинично погазила света права Цркве, а такође и свете догмате”. Овом приликом он је отворено упро прст у Викентија (Проданова) и бившег љотићевца и најсервилнијег патријарха у историји СПЦ – Германа (Ђорића). Брозов идеолошки наследник Милошевић, национална штеточина и политички дилетант, на трон Светог Саве довео је неспретног и часног монаха Павла (Стојчевића) који је чак и пре него је устоличен годину дана пре смрти патријарха Германа (супротно канонима СПЦ!) проглашем  ''свецем који хода'' чему се и он сам чудио. Овог патријарха је изабрао Тадић. Ја сам чак на многим форумима тачно 12 дана пре избора отворено најављивао да ће сигурно бити за патријарха изабран Иринеј (Гавриловић) јер имао сам сијасет информација недоступних ширем слоју људи у Србији! Често намерно направим лапсус и кажем ''патријарх Тадић''!

- Да ли се утицај државе на цркву наставио и после пада комунизма и којим методима?

Милатовић: - Ко је рекао да је комунизам пао? Он се само пресвукао! Петокрака више није крвава него жута. Деценијама пишем у емиграцији о томе да државом управљају комунистички синови и унуци! Тај мој вишедеценијски став легализован је данас код многих патриотских невладиних организација у Србији, па чак и код оних које су црквене филијале! Утицај државе на цркву је огроман данас, чак и можда већи и драстичнији него у зло Брозово време. То потврђује самовоља, дрскост, деспотија новоизабраног патријарха Иринеја (Гавриловића) који већ сече грану на којој седи! Оно што је парадоксално остаје чињеница да скоро све конце иза кулиса у цркви данас вуче некадашњи најомиљенији епископ Мире Марковић – владика Иринеј (Буловић) чији је отац цинцарско презиме Були преименовао у Буловић и он је данас највећи екумениста.

- Ко је од високих државних функционера комунистичког режима био задужен за контролу СПЦ?

Милатовић: - Има их много. Испричаћу вам пар детаља.
Шеф верске УДБ-е за Србију 1858. године Милан Вилић је члановима Изборног сабора отворено говорио: ''Ми желимо да Герман буде изабран и знајте да ће он и бити изабран, без обзира да ли ви за њега гласали или не. Ми желимо да у личности патријарха имамо сигурног и овејаног пријатеља, а код Викентија смо мало олако поступили''., а чињеница је да су Викентија комунисти отровали јер није хтео да отвори питање ''македонске православне цркве'', а тај посао је исте године обавио нови патријрх, бвиши љотићевац Герман Ђорић.
Пре избора Германа (Ђорића) свима су подељене коверте са новцем. Један од примера разних уцена и застрашивања пружа студенички игуман Платон Миливојевић, коме су дошли крвави шеф Београдске УДБ-е Милош Минић и још један његов сарадник и саопштили му да ће га ухапсити због вршења јавног неморала и проневере новца приликом продаје манастирске шуме, уколико не буде гласао за Германа. УДБ-а је тврдила да у рукама има доказе свих његових слабости – држање прилежница у манастиру, неколико ванбрачне деце итд.“

Тадашњи епископ бањалучки Василије ухапшен је у Београду и од стране УДБ-е (комунистичке тајне полиције). Запрећено му је да ће бити враћен у Бања Луку и предат ‘народном суду’ због тобожње ‘контрареволуционарне делатности’, ако не подржи кандидатуру епископа Германа за патријарха.
Чим је подржао његову кандидатуру, захваљујући Германовој ‘милосрдној’ интервенцији, био је ослобођен.
Оцу Макарију, игуману чувеног Дечанског манастира, дали су 200.000 динара (око 650 долара) као плату за принудни глас Герману. По повратку у манастир он је дао новац својим монасима и рекао им да се ‘осећа као Јуда’.
Многим делегатима на избору дате су посебне оловке и папир на коме је требало да гласају, како би доказали да ли су одржали обећање дато агентима тајне полиције (две изјаве сведока под заклетвом).
Према сведоцима који су били у патријарховој кући, он је имао партијску књижицу. А када је једном приликом оптужен за проневеру велике суме новца и када му је претило суђење, српска УДБА га је спасила и сама платила тај новац. После тога он је, наравно, у потпуности био ‘њихов човек’.

- Помињу се поједина конспиративна имена владика СПЦ? Знате ли нека од њих?

Милатовић: - Како да не знам кад сам документарно о томе писао? Нису поједина, него их има много! Многи од њих су данас живи. У књизи „Комесари у мантијама“ открио сам све њихове досије-е и јавност ће бити шокирана. Тада ће бити очишћена Аугијева штала у СПЦ! Поред владика ту је и 1200 свептеника који су били комунистички шпијуни од 1945. године до данас, мада данас многи шпијунирају за неке друге стране службе, укључујући ЦИЈУ, Ми6, БНД и тако даље! О појединостима не могу да говорим пре него књига изађе из штампе јер поштујем цивилизацијске норме и не желим да кршим издавачка права страног издавача!

- Која су била конкретна задужења свештеника и владика који су радили за УДБУ?
Милатовић: - Било је много задужења. О томе пишем опширно и не бих се на то задржавао, али рећи ћу вам који је био смисао целе те националне срамоте у СПЦ. Смисао је био да се легализује нелегално, да се инаугурише аутизам по којем је вера права згода за криминално варање народа. После рушења свих стубова једне нације ударило се на онај најсветији стуб, на цркву. Обезглавивиши цркву обезглављен је народ, а то је смисао свих оних чији је једини смисао да се легализује колективни бесмисао целе српске нације!

- С обзиром да се већ дуже време причало о тој вашој књизи која је сада у штампи, да ли сте имали непријатности и каквих?
Милатовић: - Поручивано је у многим писмима да ћу бити искључен из цркве. Као да су ме они примили у веру мога отачаства и као да они имају тапију на моју веру, љубав и наду. Свима сам одговарао да ће ми бити заиста пријатно у друштву Лава Толстоја кога је РСК искључила. Покушали су разним каналима, чак и државним, подмукло да спрече појаву ове књиге у иностранству, али то им је био бумеранг најгоре врсте. Јер после тога на мом радном столу је стигло 15 понуда са уговорима од стране најзначајнијих европских издавачких кућа којима је било стало да објаве ово документарно откриће о комунистичким шпијунима у Српској православној цркви, а свакодневно добијам још понуда које не могу да прихватим јер имам уговор са издавачем.

- Који је циљ ваше књиге „Комесари у мантијама“?
Милатовић: - Чишћење Аугијеве штале, истеривање из цркве свих криминалаца и трговаца, свих комунистичких шпијунских црвених комесара у црним мантијама, јер ја сам цркву, чак и својом крвљу и својим робијама бранио од безбожничког комунизма до је Броз био на врхунцу моћи и сада је дошло време да браним цркву од неких свештеника безбожника и разбојника. Лустрација на свим нивоима у СПЦ је историјска неминовност коју нико више неће моћи да спречи! Само тако ће црква бити спашена. У противном биће у Аугијевој штали потопљена!

Пренето са...