Paravakcinija



Paravakcinija (noduli mulgenium) je zarazna virusna bolest koja se prenosi sa bolesnih životinja (krave, ovce, koze).

Uzrok nastanka
Uzročnik je virus paravaccinae. Najčešće obolevaju ljudi koji po svojoj profesiji dolaze u dodir sa zaraženim životinjama (stočari, veterinari, mesari i sl). Infekcija nastaje najčešće neposrednim dodirom sa životinjom, a postoji mogućnost prenosa sa čoveka na čoveka.

Klinička slika
Nakon inkubacije od osam do dvanaest dana bolest se manifestuje u obliku papula okruženih eritematoznom zonom, koje se postepeno povećavaju u tvrde, elastične plavkastocrvenkaste kvržice sa centralnim udubljenjem. Promene su veličine do 1 centimetra, a najčešće se lokalizuju na šakama, dok su druga izložena mesta ređe zahvaćena. Često pojavi promena prethodi trauma. U veterini se ova bolest naziva lažnim kravljim boginjama.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, epidemioloških podataka, kliničke slike i laboratorijskih nalaza.

Lečenje
Bolest prolazi za 6-10 nedelja bez ikakve terapije. Može se primeniti interferonska mast da bi se skratilo vreme perzistiranja promena. Ukoliko dođe do nastanka sekundarne infekcije ordiniraju se antibiotske masti, a u slučaju nastanka sekundarnih egzantema daju se antiflogistici, antihistaminici i kortikosteroidne masti.

stetoskop.info

---

Benigni tumori dušnika i dušnica



Od svih benignih tumora traheje i bronha (hondromi, lipomi, fibromi, miomi, angiomi) najpoznatiji su adenomi i papilomi.
Adenom traheje i bronha
Predstavlja tumor koji raste vrlo lagano. Češći je u žena, ređi u dece i staraca. Nekada je peteljkast a nekad na širokoj bazi, intramuralan.

U kliničkoj slici najpre se javlja hemoptizija (iskašljavanje krvi), a potom se razvija opstrukcija. Bronhoskopijom se otkriva gladak tumor izraženih krvnih sudova.

Rendgenografijom a naročito tomografijom može da se otkrije senka tumora. Kod lokalizacije u bronhu javljaju se atelektaza ili emfizem.

Lečenje se sastoji u odstranjivanju adenoma putem bronhoskopije, a ako to nije moguće onda hirurškim putem.
Papilomi traheje
To su benigni bradavičasti tumori nastali descedentnim širenjem juvenilnih papiloma iz larinksa. Teško se uklanjaju pa im je prognoza veoma ozbiljna zbog opstrukcije donjih disajnih puteva.

Klasično mehaničko odstranjivanje papiloma predstavlja još veću opasnost za njihovu diseminaciju, pa se njihovo uklanjanje pokušava krioterapijom, tečnim azotom.

stetoskop.info

Klonorhijaza



Klonorhijaza je oboljenje koje nastaje infestacijom trematode Clonorchis sinensis i javlja se najčešće u Aziji.
Uzrok nastanka
Uzročnik je trematoda (metilj) Clonorchis sinensis. Čovek se inficira konzumiranjem nedovoljno termički obrađene ili sirove ribe koja je domaćin ovog parazita. Endemska područja su u Aziji (Kina, Tajvan, Vijetnam, Koreja).
Klinička slika
Simptomi koji nastaju su posledica zapaljenja i opstrukcije bilijarnih kanala. U akutnoj klonorhijazi nastaju bol u abdomenu, mučnina, proliv a u krvi se može detektovati eozinofilija. Kod infekcije koja duže traje mogu se razviti holangitis, holelitijaza, pankreatitis, a u težim slučajevima se može razviti holangiokarcinom.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih analiza, nalaza uzročika u stolici ili duodenalnom aspiratu i mikroskopskim potvrđivanjem uzročnika.
Lečenje
Lekovi izbora su prazikvantel ili albendazol.

stetoskop.info

Kapilarijaza creva



Kapilarijaza creva je infektivno oboljenje koje izaziva nematoda Capillaria philippinensis, a koje je najrasprostranjenije u Aziji.
Uzrok nastanka
Uzročnik je nematoda (valjkasti crv) Capillaria philippinensis. Čovek se inficira konzumiranjem sirove slatkovodne ribe koja je intermedijarni domaćin ovog parazita. Endemska područja su Filipini i Tajland.
Klinička slika
Intestinalna kapilarijaza se manifestuje bolom u abdomenu i dijarejama (proliv). Ukoliko se bolest ne leči, može doći do autoinfekcije, što pogoršava kliničku sliku. Može da se razvija enteropatija sa gubitkom proteina i elektrolita koja dovodi do nastanka edema (otoka), malapsorpcije i kaheksije i u tom slučaju može da ima letalan ishod.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih analiza, nalaza jajašca, larvi ili odraslih uzročnika u stolici.
Lečenje
Lekovi izbora su mebendazol iili albendazol, uz koje se ordinira simptomatska terapija i vrši nadoknada elektrolita.

stetoskop.info

Akantoamebijaza



Akantoamebijaza je infekcija amebama iz roda Akantameba koja se karakteriše infekcijom tkiva a retko nastaje i meningoencefalitis.
Uzrok nastanka
Uzročnici su amebe iz roda Acanthamoeba. Ove amebe se mogu naći u grlu ali kod zdravih ljudi ne izazivaju nastanak bolesti. Uglavnom obolevaju ljudi sa oslabljenim imunitetom (AIDS, maligna oboljenja, dugotrajna terapija kortikosteroidima).
Klinička slika
Inkubacioni period traje 1-2 nedelje. Promene mogu nastati na mozgu i na oku. Kada je infekcijom zahvaćen mozak nastaje encefalitis. Nakon ovog prodromalnog sindroma javlja se nagli skok temperature, glavobolja, povraćanje, poremećaj govora i hoda, uznemirenost ili pospanost. Poremećaj svesti je čest pratilac encefalitisa i kreće se od blage dezorjentisanosti, preko somnolencije do duboke kome. Javljaju se fascikulacije (trzaji) mišića ili generalizovani epi napadi.
Kada je zahvaćeno i oko mogu nastati konjunktivitis, keratitis ili uveitis.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka, kliničke slike i laboratorijskih ispitivanja i dokaza uzročnika.
Lečenje
Primenjuju se metronidazol ili jodoquinol. Sekundarno mogu da se primenjuju antibiotici i simptomatska terapija.

stetoskop.info

Neglerijaza



Neglerijaza je infekcija amebama iz roda Naegleria koja se karakteriše nastankom fulminantnog meningoencefalitisa.
Uzrok nastanka
Uzročnik je ameba Naegleria fowleri iz roda Naegleria. Ova ameba se može naći u stajaćim vodama – jezerima, ali i u bazenima, gde se čovek i inficira. Obolevaju mladi i zdravi ljudi.
Klinička slika
Inkubacioni period je 1-3 dana. Najčešće infekcija izaziva meningoencefalitis. Meningitis se javlja sa svim znacima meningealnog sindroma (glavobolja, povraćanje, meningealni znaci, znaci pojačanog senzibiliteta, neurovegetativni poremećaji, poremećaji svesti). Kao čest pratilac encefalitisa nastaje poremećaj svesti  i kreće se od blage dezorjentisanosti, preko somnolencije do duboke kome. Javljaju se fascikulacije (trzaji) mišića ili generalizovani epi napadi. Ovim amebama se veoma brzo uvećava broj u domaćinu tako da bolest često ima letalan ishod.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka, kliničke slike i laboratorijskih ispitivanja i dokaza uzročnika.
Lečenje
Primenjuju se metronidazol ili jodoquinol i simptomatska terapija.

stetoskop.info

Hepatitis E



Virusni hepatitis E predstavlja akutno infektivno oboljenje koje se odlikuje oštećenjem parenhima jetre, pojavom ikterusa i visokim letalitetom trudnica.
Uzrok nastanka
Virus hepatitisa E je virus veličine 27-32nm. Spada u RNK viruse sa lipidnim omotačem. Dosta je otporan u spoljašnjoj sredini.
Izvor zaraze je oboleli čovek tokom preikteričnog stadijuma. Uzročnik se izlučuje u spoljašnju sredinu preko fekalija i urina. Mehanizam prenošenja infekcije je fekalno-oralni a faktor prenošenja infekcije je voda, kontaminirane ruke i kontaminirani predmeti.
Klinička slika
Ova forma bolesti nema jasno ispoljene faze bolesti koje se registruju kod tipičnih formi ostalih hepatitisa. Preikterusni stadijum se nejasno ispoljava kada se registruje prisustvo dispeptičnih tegoba, dok se gripoidni sindrom ne registruje. Svi bolesnici su ikterični (žutica). Ikterusni stadijum kratko traje, do 4 dana. Istovremeno se registruje tamno prebojena mokraća kao i bledo kolorisana stolica. Jetra je uvećana čak kod 80-90% obolelih. Teške forme bolesti se prvenstveno sreću kod trudnica, pri čemu je letalitet jako visok (44%). Rekonvalescentni stadijum se ne poklapa sa padom vrednosti bilirubina jer je stanje bolesnika i dalje loše.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka (pojava bolesti kod osoba koje su na jednom mestu konzumirale vodu), kliničke slike a potvrđuje se laboratorijskim testovima. Izolacija virusa je veoma teška, pri čemu se koristi IEM. Serološka dijagnostika je moguća ELISA tehnikom.
Lečenje
Lečenje obolelih od virusnog hepatitisa E je kompleksno. Kod tipičnih slučajeva bolesti terapija je indetična terapiji kod virusnog hepatitisa A. Međutim, ako se radi o trudnicama terapija treba da obuhvati regulaciju produkcije amonijaka (načinom ishrane, unosom laksativa, antimikrobnim sredstvima za sterilizaciju creva), supstitucionu terapiju (nadoknada faktora koagulacije, trombocita, drugih produkata jetre), antiedematoznu (lasix, manitol), vitamine, ekstrakorporalnu perfuziju i detoksikacionu (glukoza, levuloza).

stetoskop.info

Hepatitis D



Virusni hepatitis D je infektivno oboljenje koje se najčešće javlja uz već postojeći hepatitis B.
Uzrok nastanka
Virus hepatitisa D (VHD) pripada nepotpunim virusima. Sastoji se od RNK čestice koja je kružna i jednostrukog lanca. Omotač dobija od virusa hepatitisa B i tek tada postaje potpun virus koji može da izazove oštećenje jetre. Nema infekcije VHD bez infekcije VHB.

Prenosi se putem krvi , ređe polnim odnosom. Postoje dva modela prenošenja VHD: simultana infekcija (koinfekcija) sa VHB koja može nastati kod primaoca krvi i krvnih produkata kao i kod intravenoznih narkomana. Davaoc ima i VHB i VHD infekciju te primaoc dobija isovremeno dve infekcije. Drugi način jeVHD superinfekcija - često se sreće kod intravenoznih narkomana koji su VHB pozitivni.
Klinička slika
Bolest se može javiti u jednom od tri oblika: kao rapidni progresivni hepatitis koji unutar 1 do 2 godine dovodi do ciroze, kao podmukla bolest koja uzrokuje oskudne simptome, ali rezultuje cirozom unutar 10 do 15 godina , i kao neprogresivna bolest koje završava kao neaktivno stanje virusonoštva.

Inkubacija je od 15-70 dana. VHD i VHB koinfekcija daje kliničku sliku sličnu kliničkoj slici kod akutne VHB infekcije. Klinička slika akutne HBV infekcije prolazi kroz tri faze: preikterusna, ikterusna i rekonvalescentna. Period inkubacije kod ove bolesti iznosi 40-180 dana. Preikterusna faza  nastaje nakon inkubacionog perioda i javljaju se sledeći simptomi u vidu malaksalosti, brzog zamaranja, glavobolje, osećaje težine u stomaku, mučnine, nagona na povraćanje, povraćanja, slabog apetita, bola pod desnim rebarnim lukom i učestalih vodenastih stolica, povišene temperature koja može biti niskih ili visokih vrednosti do 40, glavobolje, bolova u mišićima i sitnim zglobovima ručja i nožja, kataralnih promena na  gornjim partijama respiratornog trakta, vrtoglavice, neraspoloženja, smanjene koncentracije. Jetra je uvećana za 1-3 cm ispod desnog rebarnog luka. Slezina je ređe uvećana. Krajem ove faze koja traje od 7 do 10 dana dolazi do promene boje urina, koji je tamno prebojen i ima „boju piva". Ikterusna faza  se odlikuje pojavom ikterusa (žutica). Ikterus se javlja najpre na sluzokožama, a potom i na koži. Urin je tamno prebojen - ima boju „tamnog piva", a stolica je bledo kolorisana. U ovoj fazi dolazi do smirivanja tegoba iz preikterusne faze i može se reći da je bolesnik više žut nego bolestan. Hepatomegalija (uvećanje jetre) je i dalje prisutna. Ova faza bolesti se održava od 10 -15 dana. Rekonvalescentna faza se karakteriše odsustvom subjektivnih tegoba, klinički nalaz je uredan, ali su prisutne patološke vrednosti u testovima funkcionalnog ispitivanja jetre. Rekonvalenscencija može trajati od nekoliko nedelja do 6 meseci.

VHD superinfekcija često klinički daje težak, akutni hepatitis koji ponekada može biti i fatalan. Hronični delta hepatitis je teška bolest koja je teža od samo VHB hroničnog hepatitisa. Često hronični oblik prelazi u cirozu jetre.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih analiza i dokazivanja virusa. Dijagnoza VHD je slična sa dijagnozom VHB i VHC: dokazivanje u serumu pomoću PCR metode, IgM antiHDV antitela je prvi marker koji je pozitivan 10-15 dana od početka bolesti i IgG antiVHD antitela stvaraju se od 2-11 nedelje bolesti i dokazuju se ELISA testom.
Lečenje
Leči se kao i VHB infekcija. Lečenje obolelih od ove bolesti se sastoji od dijetetskog, posteljnog režima i patogenetske terapije. Najčešće se medikamentozno primenjuju rekombinantni interferon. Antivirusna terapija hroničnog hepatitisa D ostaje predmet eksperimentalnih ispitivanja. U bolesnika sa završnim stadijumom bolesti jetre kao posledicom radi se transplantacija jetre.

Prevencija se zasniva na prevenciji VHB infekcije a koja se ogleda u pasivnoj i aktivnoj imunizaciji vakcinom protiv hepatitisa B.

stetoskop.info

Oboljenja oka uzrokovana Herpes zoster virusom



Virus Varicella zoster napada praktično sve delove oka, počev od kože kapaka pa do vidnog puta. Nakon primoinfekcije (kod dece varicella - ovčije boginje) VZV se zadržava u organizmu u latentnom stanju u senzornim ganglionima zadnjih korenova kičmene moždine i kranijalnih nerava. Reaktivacija virusa nastaje zbog oslabljenog celularnog imuniteta. Predisponirajući faktor za nastanak herpes zostera su: starija životna dob, HIV infekcija, maligna oboljenja, imunosupresivna terapija, težak psihički ili fizički napor. Rezervoar je obolela osoba, a prenosi se kapljično.

Hepres zoster ophtalmicus se javlja u oblasti grananja prve grane n.trigeminusa istim kožnim lezijama kao herpes zoster druge lokalizacije. Prema tome da li se kod herpes zostera jave na eritematoznoj osnovi vezikule, pustule, ili dođe do hemoragija i nekroza, razlikujemo vezikulozni, pustulozni, hemoragički i nekrotički oblik oftalmičkog herpes zostera. Može da izazove i zapaljenje rožnjače i dubljih delova oka. Oboljenje je praćeno intezivnm neuralgičkim bolovima, koji traju dugo i po izlečenju.

Herpes zoster keratitis – na rožnjači koja je smanjene ili potpuno ugašene osetljivosti kod obolelih od herpes zoster ophtalmicusa viđa se bilo površni bilo duboki stromalni keratitis. Površni je ređi i karakterišu ga mnogobrojne malene i plitke erozije. Stromalna forma je češća i predstavljena je kružnim pojedinačnim ili slivenim infiltratima. Oboljenje strome po pravilu ostavlja ožiljke.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka, kliničke slike i oftalmološkog pregleda.
Lečenje
Herpes zoster ophtalmicus se leči posipanjem cink oksidom. Posle sasušenja kožne promene se premazuju antibiotskom masti. Kruste ne treba mehanički skidati, kako bi zaostali što nežniji ožiljci. Zbog bolova daju se antineuralgici.
Kod keratitisa je lečenje nespecifično pošto su virustatici od male koristi. Pored antibiotske masti i toplih suvih obloga neophodno je uvek primenjivati i midriatike.

stetoskop.info

Groznica doline Rift



Groznica doline Rift je akutno virusno oboljenje koje se javlja u Africi.
Uzrok nastanka
Uzročnik je virus Groznice doline Rift koji spada u rod Phlebovirusa a familiju Bunyaviridae. Primarno obolevaju životinje (domaće životinje i ptice). Čovek se inficira ujedom komaraca iz roda Aedes. Takođe, čovek može da se inficira ako dođe u kontakt sa krvlju, telesnima tečnostima i organima inficiranih životinja.
Klinička slika
Inkubacioni period je 2-6 dana. U većini slučajeva ili nema simptoma ili su simptomi veoma blagi. Javljaju se povišena telesna temperatura, slabost mišića, bol u leđima, gubitak telesne težine. Nekada se razvijaju i ukočenost vrata, fotofobija, povraćanje. Bolest u tipičnim slučajevima traje 2-5 dana.

U ređim slučajevima nastaju hemoragijska groznica, meningoencefalitis iili oboljenja oka. Hemoragijska groznica počinje sa žuticom, zatim se javljaju povraćanje krvi, krv u stolici, petehije na koži, krvarenje iz nosa.

Na oku nastaju oštećenja retine. Bolesnik se žali na zamućen vid i suženje vidnog polja. Ukoliko se ošteti makula može doći do trajnog oštećenja vida.

Kada se ravije meningoenceflaitis javljau se glavobolja, gubitak pamćenja, halucinacije, konfuzija, dezorijentcija, vrtoglavica, konvulzije i koma. Smrtnost je mala.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka, kliničke slike i laboratorijskih analiza. Virus se izoluje iz krvi ili likvora bolesnika i identifikuje se serološkim analizama: imunofluorescencijom, ELISA testom.
Lečenje
Nema specifičnog lečenja. Terapija je simptomatska i suportivna.

stetoskop.info