Muke s iščašenjem ramenog zgloba

Rameni zglob napravljen je tako da je moguće maksimalno kretanje u svim ravnima. Zbog toga je ovaj zglob labav. Glava nadlaktične kosti je loptastog oblika i leži na maloj čašici. Savitljiva zglobna čaura drži ove dve strukture priljubljene jednu uz drugu. Stabilnost zgloba zasniva se na sinhronom dejstvu grupe mišića ramenog pojasa.

Traumatsko iščašenje ramena je najčešće i čini oko 50 odsto svih iščašenja ruku. Ovo se objašnjava anatomskim i funkcionalnim karakteristikama ovog zgloba. Glavica nadlaktice je u odnosu na veoma plitku zglobnu čašicu slabo zaštićena, što je i razumljivo s obzirom na izvanrednu pokretljivost ruke kao kreativnog organa.

Iščašenja ramena nastaju većinom kao posledica dejstva indirektne sile i to dva puta češće kod muškaraca nego kod žena. Skoro sva iščašenja su prednja.

Iščašenje ramena nastaje uz jak bol, a povređeni oseća i dislokaciju. Povređeni pridržava povređenu ruku uzdignutu zdravom rukom, rame je opušteno, a glava je okrenuta na povređenu stranu. Rame je izgubilo normalan izgled zbog pomeranja glavice i mišićne mase, a delovi lopatice i nadramenice daju izgled "epolete". Pokreti ramena su ograničeni, a pokušaj pasivnog pomeranja ruke ka spolja ograničen je elastičnim otporom. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i rendgenski.

Vraćanje u normalan položaj je neophodno uraditi što ranije. Stručnjak treba da izvrši repoziciju i to ortoped ili traumatolog, a potom je neophodno uraditi imobilizaciju. Učestala recidivirajuća iščašenja leče se operativno.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr V. Zađina, hirurg traumatolog