Sve o botulizmu

Botulizam je oboljenje koje nastaje zbog akutnog trovanja hranom koja u sebi sadrži toksin koji proizvodi bakterija pod nazivom Glostridium botulinum. Ova bakterija može da se razmnožava u uslovima bez prisustva kiseonika (anaerobnim) i luči jak otrov koji je neurotropan ( ima afinitet da se veže za nervna vlakna).

Najčešće trovanje nastupa kada se uzme hrana zaražena botulinusovim otrovom, a retko preko rane koja je zaražena ovom bakterijom. Botulizam kod male dece može da nastane zbog infekcije sa hranom koja je zaražena pomenutom bakterijom, koja potom u crevima stvara kolonije i luči otrov.

Izvor zaraze može biti:
- Industrijska hrana (razne vrste konzervisane hrane od povrća, voća, ribe, mesa i njihove prerađevine), suhomesnati proizvodi (suvo meso, šunka, kobasice)
- Često izvor zaraze mogu biti i namirnice koje se konzerviraju u kućnim uslovima (od voća, povrća, ribe, mesa).
Botulizam se može javiti i u epidemijskom obliku, ukoliko više osoba konzumira iste namirnice zaražene toksinom. Otrov unesen putem hrane u probavni trakt brzo se resorbuje iz creva, i putem krvi dolazi do nerava i mišića, gde blokira njihovu funkciju.

Toksin je veoma jak, tako da i uzimanje malih količina zaražene hrane može da dovede do trovanja. Međutim, ovaj otrov je neotporan na visoke temperature i uništava se kuvanjem. Bolest se razvija brzo, tako da simptomi i znaci bolesti mogu da se pojave od 12 do 48 sati po uzimanju zaražene hrane, nekada se javljaju i ranije. Što je kraći vremenski period od prodiranja otrova u organizam do pojave prvih znakova bolesti i tok oboljenja je teži.

Najčešći simptomi i znaci trovanja:
- muka i povraćanje
- glavobolja
- zamagljenje vida, omaglice
- osećaj punoće u trbuhu
- malaksalost
- zatvor

Kasnije se javljaju:
- otežano gutanje i govor
- duple slike, ptoza (spuštanje očnih kapaka)
- proširene i ukočene zenice
- slabost mišića udova
- opšta slabost mišića, a u težim slučajevima i slabost i paraliza mišića za disanje

Toksin se može dokazati u zaraženoj hrani, serumu i stolici obolelog.
Lečenje je urgentno, zahteva ispiranje želuca, što pre davanje antitoksina, čak i kod osoba za koje se zna da su konzumirale zaraženu hranu, a još nemaju simptome, primenjuje se i druga medikamentozna terapija uz obavezno bolničko lečenje i praćenje mišića za disanje, a obolelog je potrebno odmah staviti na aparat za veštačko disanje. Prognoza oboljenja je ozbiljna i prema podacima, smrtnost od botulizma je velika - oko 60 odsto, ali uz što brže postavljanje dijagnoze i pravovremenu primenu terapije može se poboljšati izgled konačnog ishoda. Tok same bolesti je dug, oporavak je spor, i može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Da biste izbegli trovanje hranom, prevencija je veoma bitna. Namirnice i spravljanje konzervi moraju da budu strogo kontrolisani. Trebalo bi da se sprovede kontrola rizičnih tačaka gde dolazi do kontaminacije namirnica, a taj proces se naziva HACCP. To je standard o manipulaciji životnim namirnicama koje služe za ishranu.

Ovaj standard se već duže vremena primenjuje u Evropskoj uniji, a počeli su da ga uvode i kod nas, te već mnoge firme proizvode životne namirnice po standardu HACCP-a.

Konzervisana hrana od voća i povrća ponekad može da ima pokvaren ukus, dok u drugim namirnicama to teško može da se primeti tokom konzumiranja. Ukoliko dođete u kontakt sa sumnjivim suhomesnatim proizvodima, kao i naduvenim konzervama - ne upotrebljavajte ih. Najbolje je hranu kuvati, jer se kuvanjem od pola sata uništava botulinusov otrov.



Izvor: Glas Javnosti \ Dr Ksenija Maid, neurolog