Australijski Slovenac ubijao za OVK

Dr Krejg Jurišević otišao na balkansko ratište da pruži medicinsku pomoć, a onda uzeo pušku i završio pomažući Albancima u oružanom sukobu protiv Srba, piše "Vikend Australijen"


DOKTOR S ORUŽJEM: Krejg Jurišević (treći sleva) na Paštriku

Hirurg iz Adelejda oseća se ponosnim što se, sa oružjem u ruci, borio na Kosovu 1999. godine. Doktor Krejg Jurišević otišao je na ratište pre više od deset godina, sa namerom da žrtvama sukoba pruži medicinsku pomoć, ali je, kako piše "Vikend Australijen", "postao i borac, ubijajući vojnike, obavljajući obaveštajne poslove i učestvujući u patrolama na neprijateljskoj teritoriji".

Jurišević je izdao knjigu "Krv na mojim rukama" koja je predstavljena ovog meseca na Festivalu pisaca u Sidneju, otac je troje dece i sebe opisuje kao bivšeg katolika.

- Moja reputacija kao hirurga je prilično dobra. Ali sam siguran da će biti doktora i pacijenata koji će misliti da sam pogrešno postupao - rekao je on.

Jurišević je 27. aprila 1999. otišao u Albaniju, radeći u okviru međunarodnih medicinskih grupa, kao lekar-koodinator zadužen za 100.000 izbeglica. Nakon što je došao u Tiranu, stigao je u Kukeš, mesto severoistočno od albanskog glavnog grada. Tamo je razotkrio privatnu iznuđivačku organizaciju koju je vodio korumpirani direktor bolnice, u saradnji sa lokalnom mafijom.

- Ni danas, ne mogu da u sebi savladam prizor da neko dođe i puca u ljudsku glavu. On se zalagao da se ne interveniše ako vojnici ubijaju zarobljene članove srpske paravojske. Bio je kao kuga, zaista - rekao je Jurišević o pomenutom direktoru bolnice.
 
"Srbi će reći da sam ubica"

- Članovi srpske zajednice u svetu nazivaće me ubicom, teroristom, osobom koja podržava islamski ekstremizam, ali sam spreman za kritiku te prirode. U osnovi, išao sam da pomognem žrtvama. Nije me bilo briga ko ih ubija. U to vreme, desilo se da su to Srbi - rekao je Jurišević za australijski list.

Jedan kolega, koji je postao lokalni komandir OVK, upozorio ga je tada da je potencijalna meta mafije i da može da se skloni u kamp za regrutovanje pripadnika OVK u Helšanu blizu granice, na planini Paštrik.
 
Jurišević se, kako kaže, dvoumio, ali je na kraju bilo nevažno da li pomaže izbeglicama s Kosmeta ili povređenim pripadnicima OVK.

Međutim, ubrzo je počeo da obučava mlade regrute i sam uzeo pušku u ruke. Organizovao je bolnicu u pećini blizu vrha Paštrika, operisao ranjene, išao u patrole i ubijao pripadnike srpskih snaga.
 
"I oni su ljudi"

Da li je Jurišević znao da je OVK zapravo bila teroristička organizacija, pitali su iz "Vikend Australijena".

- Oh, naravno. Ali kad pogledam unazad, gledam njihovo ljudsko lice. Bio je rat, bili su podržavani od NATO i Zapada. U pripadnicima OVK sam zapravo video da se većinom radi o izbeglicama s puškama - odgovorio je Jurišević.

Ipak, tek posle rata je saznao punu istinu o zverstvima. OVK, piše "Australijen", "počela je kao rascepkana vojska otpora protiv Miloševićeve sile sredinom 1990, kasnije je izrasla u snažnu borbenu snagu i bila povezana sa trgovinom drogom, prostitucijom, organizovanim kriminalom, čak terorizmom".

- Nije bilo iz mržnje. Ne razmišljate u takvim situacijama. Veoma se razbesnite kad ste svedok brutalnosti i u vama narasta želja za osvetom - objasnio je Jurišević.

"Dolazio je i do obaveštajnih saznanja od pripadnika srpskih snaga koje je zatim prenosio američkim specijalcima. Ove informacije značile su početak bombardovanja koje je vodio NATO i u kojem je poginulo više od 400 Srba", navodi "Australijen".
 
Zahvalni saborci

Jurišević je na Fejsbuku objavio detalje o svojoj knjizi. Njegovi saborci su postavili komentare i niz fotografija iz vremena koje je provodio s puškom u ruci.

"Vrlo dobra priča o našem ratu na Kosovu.... nadam se biće uskoro i film, dobar posao urađen Krejg" (Ekrem S. Fejzulahu)

"Čestitke na objavljivanju knjige. Ima li planova za albanski prevod. Pozdrav, prijatelju" (Adhurim Murtezai)

"Mnogo emocija... posle deset godina imam priliku da vidim sebe iz ratnog vremena, hvala Krejg" ( Naim Fanaj)

Prijatelji i supruga su ga savetovali da napiše knjigu, što je na kraju i učinio. Mislio je da bi to bilo olakšanje, s obzirom na to da, između ostalog, pati od postraumatskog stresa i ima košmare. Napisao ju je za sedam nedelja 2008. godine.
- Hteo sam da dokumentujem zločine kao deo istorije, zbog onih koji su tamo patili ili pomrli - rekao je on.
Jurišević kaže da danas lakše spava, iako ga mrtvi i dalje "posećuju".
 
Deda pomagao partizanima

Rođen 1965. u Adelejdu od oca Australijanca i majke imigranta iz Slovenije, Krejg Jurišević je čitao priče o svom dedi Francu i njegovom heroizmu pri pomaganju partizanima kod Trsta. Deda je odveden u nacističke logore u Dahau i Mauthauzen.
 
Veoma je cenio hrabrost i akcije svog dede i kaže da bi, da je ostao u Australiji i pasivno posmatrao kosovsko previranje, to bila izdaja uspomene. Od uticaja je, takođe, bio i užas koji je osećao kad je gledao kako se uništava njegova domovina. Sa oduševljenjem se sećao posete Jugoslaviji kad je bio dete, pre nego što je zahvaćena ratom.

Пренето са...

ubica i lazov.

ne pada mi na pamet da trosim vise reci i vremena na takvo kopile.

ako nishta drugo , iz ovih hvalisanja mogu da se saznaju interesantni podaci   . a jednom cemo valjda uspeti da oteramo ove tadiceve razbojnike sa vlasti , pa cemo imati drzavu koja ce moci da preduzme izvesne mere ... 

A ja imam utisak da se malo više iskenjao da bi prodao knjigu al' ajde. Đubre u svakom slučaju jebo mu ja mater 

Крв на рукама аустралијског хирурга

Покренута истрага против аустралијског доктора после његовог признања на Фејсбуку да је као војник ОВК 1999. године извршио „милосрдно убиство” рањене Албанке


Тужилаштво за ратне злочине покренуло је званичну истрагу против аустралијског кардиохирурга Александра Крејга Јурисевића због убиства рањене Албанке на Косову 1999, током бомбардовања НАТО.

Истражним органимa Јурисевић је „запао за око“ после личног признања на Фејсбуку да је као војник ОВК из „самилости“ убио рањену жену, која је једина преживела породични масакр наводно почињен од стране српских парамилитараца, оптужујући за то директно Арканове „Тигрове“ у једној од Би-Би-Сијевих радио-емисија.

Канцеларија тужилаштва искористила је као доказни материјал и делове из његове књиге „Крв на мојим рукама: хирург у рату“ у којима је детаљно описао убиство као и његове многобројне интервјуе дате британским, аустралијским и новозеландским медијима користећи почињени злочин у промотивне сврхе својих ратних мемоара.

Описујући ликвидацију младе Албанке (којој није навео име као ни место где ју је пронашао иако се у књизи спомиње локација између села Планеје и Герозуп) аустралијски хирург, иначе отац троје деце запослен у аустралијској војсци, у једном од својих коментара на Фејсбуку каже:

„Држала је мртвогсина у крилу. Поред ње је лежао мртав муж. Била је распорена и упуцана у оба колена. Живела би можда још свега неколико сати, али су се српски парамилитарци који су јој и нанели ове повреде, могли вратити сваког тренутка. Да су је пронашли живу свакако би је поново мучили. Нисмо је могли безбедно збринути и умрла би нам на путу. Замолила ме је да узмем њеног сина и да га сахраним пре заласка сунца. А онда је тражила да је убијем. Имао сам свега неколико лекова код себе, био је мрак у соби и није било начина да јој то убризгам интравенски у тим околностима. Најефективнији, најбезболнији и најхуманији начин да јој одузмем живот без патње био је да пуцам у њу. Окренуо сам јој главу на страну, пребацио јој ћебе преко лица и повукао окидач....

Аустралијски хирург је изјавио да не сматра да је учинио ништа лоше, већ да ју је спасио „патње и мизерије“ а да је због тога добио и захвалност и благослов њених рођака. Овај акт називао је „милосрђем“ и „еутаназијом на ратишту“.

 „То је био мој избор да јој испуним жељу. Бог јој не би поново вратио мртвог сина и мужа. Бог не би зауставио њене хришћанске касапе да је поново муче. Где је у људима данас самилост?, фанатично се запитао аустралијски хирург на најпопуларнијој социјалној мрежи.

Како се каже у образложењу Тужилаштва, које је покренуло ову истрагу пошто им је наш новинар доставио Јурисевићево признање, поменути Аустралијанац би могао бити одговоран по две тачке евентуалне оптужнице: кривично дело убиства из чл. 47 као и за кривично дело лишења живота из самилости из чл. 117 Кривичног закона Србије.

Ипак заменик тужиоца Небојша Марковић не налази елементе „ратног злочина над цивилним становништвом“ јер ликвидација рањене жене „није извршена у оквиру напада на цивилно становништво, нити је пријављени имао умишљај да према цивилном становништву врши убиства, што би се тек под тим околностима могло дефинисати као ратни злочин из члана 142. Тачка 1, Кривичног закона Југославије.

По његовим речима, овде се „заправо ради о злочину који је почињен за време рата, а не о ратном злочину“ због чега је предмет прослеђен Вишем јавном тужилаштву у Косовској Митровици.

Међутим, Луз Нагле, професоркамеђународног хуманитарног права са Стетсон универзитета у САД, сматра да је др Крејг Јурисевићбез сумње прекршио законе рата и починио ратни злочин кршењем Женевске конвенције, такозваног заједничког члана 3 као и постојећег Медицинског етичког кода у оквиру Конвенције.

„Међународни хуманитарни закони не признају ’милосрдну смрт‘ као ни ’еутаназију на бојном пољу‘ јер могу бити злоупотребљени као камуфлажа за убијање. Уколико није био саучесник у вршењу политике ОВК под маском лечења рањених онда се с правом може рећи да се на своју руку играо Бога,“ каже професорка Луз додајући да се у САД овакав случај третира и кажњава као убиство.

Професор Мајкл Нун са Kolumbus School Law истиче да је др Јурисевићпотенцијално извршио ратни злочин и да би ”српске власти могле тражити његову екстрадицију“.

„Дело које је учинио могло би директно довести у питање и његову медицинску лиценцу”, каже професор Вилијам Ј.Ејвас са калифорнијског Western School of Law. „Био бих стварно изненађен уколико аустралијски медицински званичници не истраже овај случај“.

Иако сам др Јурисевићуправо на Фејсбуку тврди да је Аустралијска медицинска асоцијација била упозната да његовим активностима на Косову подржавајући га у потпуности, представник ове асоцијације оштро се оградио о Јурисевићеве изјаве.

„Др Јурисевићније наш члан и АМА се супротставља било каквом учешћу доктора у вршењу еутаназије и такозваном ’асистираном самоубиству‘”, каже Џејмс Фланери, представник Аустралијске медицинске асоцијације додајући да ће асоцијација инсистирати да аустралијски хирург повуче изјаву са Фејсбука, што је он у међувремену учинио као и већину осталих по њега врло компромитујућих изјава, које су ипак остале снимљене и забележене.

Аустралијске власти за сада ћуте иако би аустралијски хирург, словеначког порекла, у складу са тамошњим законима могао одговарати због злочина почињеног на Косову.

Кривични закон аустралијске државе Викторије из 1958, члан 459, став б, даје право полицији Викторије да ухапси особу за коју се основано сумња да је починила кривично дело (без обзира на географску локацију) за које би, да је почињено у Викторији, та особа била кривично гоњена.

Пре косовске мисије Јурисевић је као медицински волонтер стицао ратна искуства у Израелу и Гази у периоду 1992-1993. После косовскеавантуре, као члан Краљевског аустралијског медицинског корпуса служио је у Источном Тимору и Авганистану, а за своје заслуге одликован је и аустралијском Медаљом части. Тренутно је у номинацији за „Аустралијанаца године 2011“ и сања холивудску славу надајући се екранизацији својих мемоара, трагајући тренутно за богатим албанским спонзорима са Запада који би финансирали његову крваву и „милосрдну“ косовску „бајку“....

Саша Милошевић

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Krv-na-rukama-australijskog-hirurga.sr.html

Nije kenjao nista, evo mu ga FB sa sve slikama:

a koliko je transplantacija uradio?

Mislimd a je vreme da formiramo međunarodnu grupu za izvinjavanje i da se izvinimo svakom krvoloku na svetu.

Е да имамо службу као што немамо овог говнара би комшије нашле међу књигама у поодмаклој фази распадања. 

ma ne daj boze da je nashao elemente krivichnog dela , pa da sud opet mora da oslobadja nevine ljude , ko shto je oslobodio onog jurisica ... 

kopile