Људи у принципу верују ономе што осећају. Ако је оно што мисле у сукобу са оним што осећају, тада често предност дају управо осећањима. Некако се сматра да су осећања више у складу са нечијом суштином, да су у бољој вези са истином. Да ли је баш тако? Када је у питању љубав, тада се сматра да је управо срце онај део тела који је задужен за осећања. И зато када су срце и мозак у сукобу у вези са неком љубавном одлуком, предност се даје срцу. А да ли је срце заиста најбољи познавалац љубавне истине? Да ли се заиста истина може осетити или се о њој мора размишљати?

Један од начина да дођемо до одговора на ова питања су искуства оних људи који су сваки пут слушали своје срце, а ипак сваки пут лоше прошли у свом љубавном животу. Често се они људи који су схватили да у њиховом заљубљивању постоји систем, да се увек заљубе у погрешне особе, одлуче да у вези са тим посете психотерапеута. А онда се у том истраживању логике нечијег заљубљивања и уопште начина на који бира партнера може открити да су различита уверења оно што покреће и усмерава заљубљивање у одређени тип особе. Тада сазнајемо да и емоције, у овом случају заљубљивање и свиђање некада имају своје погрешне разлоге.

Заљубљивање није нешто што се догађа случајно, без правила. Када је некоме нека особина веома важна, свиђаће му се људи који управо имају ту особину. Што је особи та особина важнија, и што је код друге особе више изражена, то ће се другој особи више свиђати. И зато када анализирамо групу људи која се некоме свиђа, или све оне у које је неко раније био заљубљен, увек можемо открити нешто што их повезује, нешто што је заједнички именилац у свим појединачним случајевима. А та особина која је скривени разлог за заљубљивање више говори о ономе ко се заљубљује, него о ономе у кога се заљубљује.
 
То се најбоље може видети када се неко заљубљује увек у погрешне, у оне са којима не може остварити везу. На пример, када се заљубљује само у оне који га у ствари неће, или који га не воле. Тада је срце нека врста навигатора који увек наводи на погрешан правац.

Свакако и да они избори које неко чини полазећи од срца, од интензитета онога што осећа могу бити погрешни. Али проблем јесте велики када нечије „срце” систематично погрешно бира. Тада је потребно истражити скривене разлоге због којих неко чини такве изборе јер је то једини начин да неко упозна себе. А када неко коначно разуме зашто разлоге због којих чини неке изборе, тада их може и превазићи и одбацити. Тек тада је могућ онај склад између нечијег срца и мозга који краси емоционалну зрелост.



Izvor: Politika

Naravno, ne vidim nista lose u tome da se zaljubis u pogresnu osobu. To je samo jedno iskustvo vise. Problem je ako to ne sagledas u pravom svetlu. Najgore je sto neko nikad nista ne uradi po tom pitanju npr ni ne pridje osobi koja mu/joj se svidja i "cezne" iz daljine. Sto puta je gore "ceznuti" za nekim i nista ne uraditi po tom pitanju nego jednostavno "ptici" i biti odbijen. Sve je to deo zivotnog iskustva koje sticemo kroz godine