Šta biste poneli sa sobom za život posle smrti?...
Iako zahvaljujući naučnim otkrićima svakodnevno saznajemo o svetu oko nas i o našoj ulozi u svemu tome, čini se da bi bilo bolje da pojedine stvari jednostavno ne znamo. Veličanstvena sama po sebi, naučna otkrića objašnjavaju nam haotičan svet, ali ponekad mogu biti i šokantna. Ugledni magazin „Smithsonian” donosi 10 najvećih „pretnji” po mir u našim umovima.



1. Zemlja nije centar univerzuma - Iako se već više od 400 godina navikavamo na tu činjenicu, i dalje je prilično uznemirujuća. Kada je Kopernik (1473-1543) izneo tezu da se Zemlja i druge planete kreću oko Sunca, njegovi savremenici su tezu nazvali apsurdnom. Galilej (1564-1642) je prošao još gore i zbog svojih otkrića deo života proveo u pritvoru.

2. Mikrobi nas osvajaju
Antibiotici i vakcine spasli su milione života. Ipak, pojedini mikrobi evoluiraju brže nego što mi možemo da nađemo način da se protiv njih borimo, kao što su virus gripa ili bakterija Stafilokoka, a pojedine bolesti prelaze s životinja na ljude. U 21. veku moguće je umreti od tuberkuloze koja je ubila Šopena.

3. Šesto masovno uništenje
Paleontolozi su identifikovali pet ključnih tačaka u istoriji Zemlje kada su usled pada asteroida, vulkanskih erupcija i klimatskih promena mnoge vrste istrebljene. Mnogi biolozi veruju da smo trenutno usred šestog velikog uništenja. Kako su se ljudi selili s kontinenta na kontinent, velike vrste koje su opstajale milionima godina počele su da nestaju. Ljudi učestvuju u istrebljenju lovom, uništavajući okolinu, proizvodeći invanzivne vrste i širenjem bolesti.

4. Ukusne stvari su loše po nas
Istraživanje započeto 1948. godine, koje danas uključuje unuke prvobitnih dobrovoljaca, pokazalo je da jedan od najčešćih uzroka srčanih oboljenja, nekih vrsta kancera i još nekolicine bolesti jeste – ukusna hrana kao što su šnicla i slani pomfrit. Iako se potreba za masnoćama razvila u vreme naših predaka lovaca, to je tada i imalo smisla, ali danas u vreme kada dan provedemo sedeći, to nije preporučljivo.

5. E=mc2
Ajnštajnova jednačina je jedno od najbriljantnijih otkrića, ali i jedno od najuznemirujućih. Ako znamo da je u ovoj jednačini „c” brzina svetlosti od 299.792.458 metara u sekundi, shvatamo da nije potrebna velika masa da bi se dobila i velika sila. Tako samo komadić plutonijuma može da stvori energiju dovoljnu da uništi jedan ceo grad.

6. Vaš um nije samo vaš
Frojd je možda pogrešio u detaljima, ali njegova glavna teza da je većina naših postupaka, uverenja i emocija vođena gaktorima kojih nismo svesni – izgleda da je tačna. Ako ste srećni i optimistični, proverite vreme. Sunčani dani ljude čine srećnijima. Naši zaključci često su pogrešni jer na osnovu nekoliko činjenica generalizujemo stvari i pogrešno tumačimo informacije kako bismo podržali sopstvene predrasude.

7. Svi smo mi majmuni
Darvinova teorija evolucije prirodnom selekcijom može biti inspirativna. Sposobnost da shvatimo prirodu nas čini posebnima, ali zapravo omogućava nam da shvatimo da smo samo poslednja varijacija primata. Imamo kapacitet za apstraktne misli za razliku od šimpanze, ali smo slabiji od gorile i manje agilni na drveću od orangutana.

8. Kultura potiče od rit ualnog žrtvovanja ljudi
Šta biste poneli sa sobom za život posle smrti? Da ste egipatski faraon vaši potčinjeni bi bili ubijeni i sahranjeni u grobnici pored vas. Konkubine su bile žrtvovane u Kini, a pojedine indijske sekte zahtevaju ljudske žrtve. Asteci su pobili desetine hiljada ljudi na otvranju Velike piramide, a tim koji je gubio u svetoj igri Maja bio je ubijan. Arheološka otkrića dokazuju da su se ljudi ubijali zbog rituala, pa i jeli međusobno.

9. Promenili smo klimu
Posledice klimatskih promena su već vidljive – glečeri se tope brže nego ikad pre, cveće ranije cveta, a biljke i životinje se pomeraju ka hladnijim predelima. Tek smo počeli da uviđamo efekte uticaja čoveka na klimu, a predviđanja za ono što dolazi je u rasponu od strašnog do katastrofalnog.

10. Razumemo li Svemir?
Kada razmišljate o univerzumu, verovatno jedino mislite na planete, zvezde, galaksije i crne rupe, a to čini samo četiri procenta. Ostatak su tamna materija, koja čini 23 procenta svemira, i tamna energija - 73 procenta. Naučnici pretpostavljaju šta bi tamna materija mogla da bude, ali teško mogu da dokažu i tamnu energiju. Naučnici znaju da kosmos raste i da se razvija dok se ne bude ohladio.

Izvor: 24sata

Meni licno su 3 i 6 najstrasniji

Naslov je kritican...

Ма, 24сата, шта рећи.

Strahota