Veliki problemi sa plastičnim flašama koje zauzimaju ogroman prostor

Plastika prekriva Srbiju

- Na deponijama, ukoliko dođe do paljenja, izdvajaju se vrlo otrovni gasovi
- Na brani HE "Đerdap" kod Kladova Dunav nanese ogromne količine PET boca
- Vreme raspadanja plastičnih flaša, prema ocenama stručnjaka, od 100 do 300 godina

Plastičnih flaša je u Srbiji sve više. Ima ih na svakom ćošku. Po parkovima, na ulicama... dok su reke prepune. Ne samo što uništavaju životnu sredinu i što su, po mišljenju nekih sručnjaka opasne po zdravlje, već mogu i da stave katanac na deponije. Iako su lagane, zauzimaju čak 30 odsto otpada, dok im je vek raspadanja duži od 100 godina. S druge strane, mnogi tvrde da od takozvane PET ambalaže (polietilentetraftalat) i te kako može da se zaradi. Ali za razliku od drugih evropskih zemalja, čijim standardima težimo, kod nas se ovaj problem očigledno ne shvata ozbiljno.

Doktor tehnoloških nauka profesor Ivan Vujković smatra da plastične flaše ne zagađuju životnu sredinu, već da je samo opterećuju zbog velike zapremine.

- Podatak do kojeg sam došao pokazao je da je sada na otpadima Srbije dnevna količina PET boca - 100 tona. U tu brojku nisu uračunate one koje ne završe na smetlištima i deponijama. Ako se to sve podeli sa 50 grama, koliko iznosi težina boce, dobije se podatak da dnevno imamo dva miliona plastičnih flaša - rekao je za Glas profesor Vujković, stručnjak za ambalažu iz Ekološkog pokreta Novog Sada.
      

Majice od flaša

Poliester tekstilna vlakna u poslednje vreme se isključivo dobijaju od PET boca. Pritom, tri puta su jeftinija nego iz originalne sirovine. Tako, ako ste nedavno kupili majicu od poliestera, znači da je napravljena od flaša - otkriva nam profesor Vujković.
      
   
   
      

Kaucija i na plastične boce!

Direktor Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i životne sredine Miroslav Nikčević otkrio je za Glas da su u toku pregovori sa norveškom firmom "Torma" o uvođenju kaucije i za PET ambalažu.
- Ekonomski instrumenti pokazali su se kao najefikasniji metod u rešavanju nekog problema, a ovaj je važno rešiti jer je plastičnih flaša sve više na deponijama, ali i na rekama. Mislim da su i veliki proizvođači voda zainteresovani za ovaj sistem - rekao je Nikčević.
      
   
   

Kako ističe prof. Vujković, bacanje ovog otpada je kao rasipanje velikog bogatstva, jer se po nekim nedokazanim tvrdnjama u preradu PET ambalaže od svakog uloženog dinara dobije tri.

- Danas postoje tehnologije u kojima se primenjuje prerada PET ambalaže po sistemu "boca od boce". Po toj tehnologiji na jednoj boci ostaje samo 90 odsto debljine, a po pet odsto se dodaje sa spoljašnje i unutrašnje strane. Ova prerada ima i saglasnost američke administracije FDA po kojoj može da se proizvodi PET boca namenjena za pakovanje tečnih prehrambenih proizvoda - kazao nam je Vujković.

Da bi ovakav sistem prerade funkcionisao, potrebna je dnevna količina od 35 tona plastičnog otpada od PET ambalaže. Takva investicija, kaže on, košta više od dva miliona evra.

- Ako se držimo ove tvrdnje, izračunajte koliko može da se zaradi. Jedan od većih problema za naše okruženje i državu je to što ne postoje sistemi za razvrstavanje otpada, iako je ova oblast odavno definisana standardima Evropske unije E2 62/94. U njoj se predviđa razvrstavanje svih vrsta ambalažnog otpada i utvrđuje odgovornost svih u procesu proizvodnje. Tačnije, kupac vraća ambalažu prodavcu, ovaj je vraća proizvođaču - sokova, na primer, koji je dužan da proizvođaču vrati ambalažu. Na žalost, kod nas takvi propisi još ne postoje, dok su susedi, kao što je Slovenija, to uveli pre nekoliko godina, a Hrvati pre nekoliko meseci. Još se čeka na usvajanje zakona o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom - dodao je Vujković.

Profesor je naglasio da je ekonomski najmanja zarada kad bi se boce spaljivale za dobijanje energije, jer u sebi sadrže i naftu.
Direktor Agencije za reciklažu Republike Srbije Gordana Perović objašnjava da je najveći problem organizovano sakupljanje iskorišćene PET ambalaže.

- Prošle godine smo uvezli 34.000 tona granulata za proizvodnju PET boca koje kao sastavni deo komunalnog otpada zauzimaju veliku zapreminu na našim deponijama. Zato je reciklaža i neophodna - istakla je Perovićeva.

Reciklažom PET ambalaže se, kako je objasnila, značajno smanjuje potreban deponijski prostor, ali njen prvenstveni uticaj jeste da zaštiti životnu sredinu. Svakako da ne treba zanemariti ekonomske efekte koji se postižu reciklažom.
- Na našim deponijama najveći problemi javljaju se ukoliko dođe do paljenja, pri čemu se izdvajaju vrlo otrovni gasovi i zato se mora delovati preventivno. Odbačene boce prave velike probleme i na našim rekama. Dešava se da na hidroelektrani kod Kladova Dunav nanese ogromne količine PET boca, a slični problemi javljaju se i na drugim branama - naglasila je Perovićeva i dodala da se u zemlji preradom otpadne PET ambalaže bavi 15 preduzeća, a trenutno radi i 10 mlinova za mlevenje i 50 presa za smanjenje zapremine ove značajne sekundarne sirovine. Prema njenim rečima, najvišu cenu ima "bela" PET ambalaža, slede "zelena" i "plava", dok je najjeftinija "braon", koja se gotovo i ne koristi u Evropi.
      

Problem na deponijama

Direktor JKP "Gradska čistoća" u Beogradu Dragan Ignjatović ukazao je na sve veći problem sa PET ambalažom.
- Sve se više proizvodi, zauzima veliki prostor, a razlaže se tek posle 300 godina. Međutim, mi smo počeli da je sakupljamo. Mali broj skupimo na deponiji, a ostalo po firmama. Za mesec dana uradićemo pilot-projekat na Novom Beogradu, gde ćemo postaviti kante specijalno za PET ambalažu. Naš cilj je da se što više plastičnih flaša skupi i reciklira, ali glavni problem je u transportnim troškovima, jer, kao što sam rekao, zauzimaju veliki prostor - rekao nam je Ignjatović.
      
   
   
      

Opasno po zdravlje

Kanadski naučnici sa Univerziteta Kalgari nedavno su upozorili da je korišćenje starih plastičnih boca štetno po zdravlje.
Navika da se u ispražnjenu bocu ponovo sipa sok ili voda i da se iz nje pije - dvostruko je opasna. Prvi razlog je razvoj bakterija u boci. Ako se boca stalno iznova upotrebljava, te bakterije ulaze u kružni ciklus i ponovo dospevaju u organizam. Drugi razlog je činjenica da polimer od koga se boce prave, polietilen terpalat, vremenom oslobađa opasne toksične materije od kojih je ona sa imenom DEHA posebno opasna i dokazano kancerogena - utvrdili su naučnici. Oni su pritom naglasili da su boce namenjene jednokratnoj upotrebi i da ih posle toga treba reciklirati.
      
   
   
 

Izvor: Glas Javnosti \ M. Lađević