Jednostavno najbolji

Svako Svetsko prvenstvo obeleže pojedini igrači. Neke pamtimo po dobrim potezima, neke po grubim startovima, tragičnim promašajima, skandalima… Ovo je tekst o desetorici koji su zahvaljujući odličnim igrama obeležili Svetska prvenstva koja su odigrana do današnjih dana.



„Kruna” na glavi najboljeg fudbalera sveta, za mnoge je značajnija od bilo kojih drugih titula i nagrada. Zbog popularnosti koju fudbal ima širom sveta, biti jedan od najboljih fudbalera, veoma je velika stvar. I među najboljim fudbalerima ima raznih ljudi, dobrih i loših, kontraverznih… Ali ono što im niko ne može osporiti, jeste da do njihovih rezultata i uspeha, mogu da stignu zaista samo najbolji među najboljima.


1. Pelé Edison Arantes do Nascimento (Brazil)

Teško je staviti bilo kojeg drugog igrača na mesto broj 1. Pele je osvojio tri svetska prvenstva. On je i među najboljim strelcima, ali i najkompletniji igrač i jedan od retkih Brazilaca koji je bio odličan i u vazdušnim duelima. U svojoj karijeri postigao je više od hiljadu golova.



2. Diego Maradona (Argentina)

Jedan od najboljih driblera svih vremena. Osvojio je šampionat 1986. godine i bio finalista 1990. godine. Teško je za bilo kojeg igrača reći da je bolji od njega, ali je zbog Peletova tri osvojena šampionata, ipak stigao samo do drugog mesta.



3. Franc Bekenbauer (Nemačka)

Dominantna figura u Nemačkoj odbrani punih deset godina. Osvojio je zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju kao igrač 1966, 1970. i 1974 godine. Važi za najboljeg odbrambenog igrača svih vremena. Rođeni je vođa, kako na terenu, tako i van njega. To je potvrdio i 1990. godine kada je osvojio svetsko prvenstvo kao selektor Nemačke reprezentacije.



4. Manuel Francisko dos Santos Garinča (Brazil)

Poznat i kao „pticica”, Garinča je bio važan igrač u pohodima Brazilaca na titule 1958. i 1962. godine. Igrao je na mestu krila i bio poznat po driblingu koji je odbrambene igrače ostavljao na „pogresnoj nozi”. Pele je rekao da nikad ne bi osvojio 3 kupa da nije bilo Garinče u timu.



5. Gerd Miler (Nemačka)

Najbolji reprezentativni strelac svih vremena sudeći po statistici. Postigao je 68 golova na 62 utakmice koje je odigrao za reprezentaciju Nemačke. Miler je najbolji strelac na svetskim prvenstvima sa 14 golova.



6. Johan Krojf (Holandija)

Igrao je samo na jednom svetskom prvenstvu ali tada je te 1974. godine bio kapiten holandske ekipe. Novi stil totalnog fudbala čiji je on bio glavni protagonista, zamalo je doveo Holandiju do osvajanja titule. Izgubili su u finalu od domaćina Nemačke.



7. Ferenc Puškaš (Mađarska)

Sa nadimkom „Galopirajuci Major” Puškaš je bio kapiten mađarske „konjice” kako je prozvana ekipa koja je dominirala Evropom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, ali je imala nesreću da bude na sceni u isto vreme kada i najbolja brazilska selekcija svih vremena. Mađarska je bila neporazena od 1950. do 1954. kada ih je u finalu zaustavila Nemačka.



8. Mišel Platini (Francuska)

Kapiten i inspirator sjajne francuske generacije osamdesetih godina. Platini nije imao dovoljno sreće da osvoji trofej posto su izgubili u dva uzastopna polufinala 1982. i 1986. godine od Nemačke i Brazila. Ali je njegova igra itekako bila odlučujuća za veliki uspeh francuskog fudbala tih godina.



9. Zairzinjo (Brazil)

Jedan od najboljih igrača na krilnoj poziciji svih vremena. Zairzinjo je bio prava pretnja bilo kojem beku tog vremena. Postigao je po gol na svakoj utakmici koju je Brazil igrao na svetskom prvenstvu 1970. godine.



10. Đuzepe Meaca (Italija)

Dvostruki osvajač svetskog prvenstva 1934. i 1938. godine. Meaca je bio najbolji italijanski igrač tog doba, i njihov kapiten. Stadion u Milanu nosi njegovo ime.



svetskoprvenstvo.com

1974 Nemačka

Posle žestoke vrućine i velike nadmorske visine Meksika, deseto Svetsko prvenstvo održano je u vlažnim uslovima Savezne Republike Nemačke. Minhen je dve godine pre toga bio domaćin Olimpijskih igara, ali masakr 11 izraelskih sportista upropastio je najveći sportski događaj na svetu. Stoga je obezbeđenje na Svetskom prvenstvu 1974 bilo jače nego ikada ranije.



Tri dana pre ceremonije otvaranja FIFA je glasala za svog predsednika, i Ser Stenli Rus je posle 13 godina izgubio položaj, koji je po prvi put u 30 godina pripao neevropljaninu, Brazilcu Žoau Avelanžu. Ne samo da je FIFA sada imala novog predsednika, već i novi trofej Svetskog prvenstva. Bila su odbijena imena kao što su pehar Stenlija Rusa i Čerčilov pehar, i vraćeno je prvobitno ime FIFA World Cup.

Raspored se na turniru iz 1974. ponovo promenio. Timovi su podeljeni u četiri grupe, isto kao i na svakom takmičenju još od 1950., ali sada nije bilo eliminacionog dela. Četiri pobednika grupa i četvorica drugoplasiranih bili bi podeljeni u dve grupe po četiri tima; pobednik svake od njih išao bi u finale Svetskog prvenstva, a drugoplasirani bi igrali meč za bronzanu medalju. Po prvi put je razlika u golovima korišćena da se razdvoje timovi sa istim brojem poena.

Na ovom Svetskom prvenstvu pojavili su se veliki Holanđani. Johan Krojf i društvo igrali su sjajan napadački fudbal, ali nisu bili jedini. Domaćin je isto imao odličan tim sa kvalitetnim igračima na isturenim položajima, isto kao i Švedska i Poljska koje su provele nekoliko divnih nedelja u Zapadnoj Nemačkoj. Brazil i Jugoslavija su otvorili Svetsko prvenstvo u utakmici bez golova, rezultat koji je bio popularan na ovom takmičenju jer su još dve utakmice prošle bez golova. Ali , u sledećem meču protiv Zaira,  Jugoslavija je za pola sata došla u vođstvo od 5-0! Sedam različitih igrača su davali golove, da bi na kraju Jugoslavija pobedila sa 9-0. To je bila najveća pobeda u istoriji Svetskog prvenstva (koju će Mađari ponoviti 1982., pobedivši El Salvador sa 10-1.) Pobeda Istočne Nemačke nad susedima i ispadanje Italije u prvom krugu bila su dva glavna iznenađenja na ovom turniru.

Bilo je sjajnih utakmica i u drugoj fazi. Holanđani su pokazali klasu pobedivši Argentinu, Istočnu Nemačku i Brazil u svojoj grupi i ne izgubivši nijedan gol. U drugoj grupi, Zapadna Nemačka je pobedila staru mušteriju Jugoslaviju, a u verovatno najboljem meču turnira i Švedsku, dok ih je Poljska čekala u odlučujućoj utakmici. Nemcima je trebao nerešen rezultat za finale, dok su Poljaci morali da pobede. Gol Gerda Milera pred kraj meča poslao je Nemačku u finale. Meč za bronzu igrali su Brazil i Poljska. Brazilci su, po svojim standardima, imali slabu sezonu. Ovoga puta nisu imali ni Pelea, ni Tostaoa, ni Žersona, i bili su poraženi u susretu sa Holandijom. Izgubili su meč za bronzu zahvaljujući fantastičnom golu golgetera turnira Gržegorža Lata.

Ovaj je turnir bio početak desetogodišnjeg perioda tokom kojeg je Poljska bila jedna od svetskih fudbalskih sila. Ponovo su osvojili bronzanu medalju u Španiji 8 godina nakon toga.
Jugoslavija je polagala velike nade u svoj tim pun zvezda poput Džajića, Aćimovića, Vladimira Petrovića Pižona, Katalinskog, Buljana i drugih. Prošli su maestralno prvi krug takmičenja ali u pauzi desio se spor sa FSJ oko neplaćenih bonusa i atmosfera, kao i mnogo puta posle toga, je presudila aspiracijama jedne talentovane generacije. Poraz od SR Nemačke od 1:0 bio je dovoljan za kraj.


Najbolji strelci

Gržegorž Lato (Poljska): 7 golova
Andžej Šarmah (Poljska): 5 golova
Johan Neskens (Holandija): 5 golova
Gerd Miler (SR Nemačka): 4 gola
Ralf Edstrom (Švedska): 4 gola
Džoni Rep (Holandija): 4 gola

Statistike

Broj odigranih utakmica: 38
Postignuto golova: 97
Golova po utakmici: 2,55
Auto golova: 3   
Broj isključenja: 5
Ukupno posetilaca: 1,774,022
Prosečno posetilaca po utakmici: 46,685

svetskoprvenstvo.com

Nikad dosadno

Deset momenata koji su obeležili Svetska prvenstva u fudbalu



Svetsko prvenstvo u fudbalu je najveće međunarodno takmičenje koje organizuje FIFA. Ovo takmičenje se održava svake četiri godine. Više od 190 nacionalnih fudbalskih reprezentacija učestvuje u kvalifikacijama.

Na završnom turniru nalaze se 32 ekipe (broj ekipa je 1998. godine povećan sa 24 na 32) koje se takmiče tokom približno mesec dana.

Do sada je odigrano mnogo utakmica. Evo deset, koje ćemo pamtiti po veoma zanimljivim momentima.

10. SAD – Švajcarska 1994. godina  - „Prvi meč u dvorani”

Pontiak Silverdom u Detroitu je prva dvorana u kojoj se odigrala utakmica svetskog prvenstva u fudbalu. Igralo se na prirodnoj travi a rezultat je bio 1:1.

9. Loran  Blan 1998. godina - „Prvi zlatni gol”

Kada je Francuska, golom u produžecima savladala i eliminisala Paragvaj, to je bio prvi zlatni gol na nekoj utakmici svetskog prvenstva. 

8. Rob Rensenbrink 1978. godina - „Hiljaditi gol”

Hiljaditi gol na svetskim prvenstvima delo je Roba Resenbrinka, a postignut je iz penala na utakmici protiv Škotske 1978. godine.

7.Oleg Salenko 1994. godina - „5 golova na jednoj utakmici”

Malo ljudi je moglo i da sanja da će Oleg Salenko osvojiti zlatnu kopačku svetskog prvenstva u Americi. On je tu nagradu podelio sa Stoičkovim sa postignutih 6 golova. A do toga je došlo pošto je uradio nešto što nikome pre njega nije pošlo za rukom na svetskim prvenstvima: postigao je 5 golova protiv Kameruna. Ironija je da je tada Rusija već bila elliminisana, a Kamerun prošao dalje. Ta činjenica sprečila je Salenka da bude prvi igrač posle 20 godina koji je postigao više od 6 golova na Svetskim prvenstvima.

6.Princ Fahid 1982. godina - „Suđenje sa tribina”

Francuska je vodila sa 3:1 protiv Kuvajta kada je Alan Žires dao i četvrti sa linije peterca i to pored skamenjenih odbrambenih igrača Kuvajta. Bunili su se da su stali sa igrom posto su čuli sudijin zvižduk. Predsednik fudbalskog saveza Kuvajta, princ Fahid, ušao je tada na teren iz svoje lože i dugo protestvovao. Mahao je rukama i pretio da će povući svoj tim sa terena ako sudija ne poništi gol. Ruski sudija Stupar promenio je tada svoju odluku i učinio kako je od njega tražio princ. FIFA je kasnije kaznila Princa sa8.000 funti. Pošto je u to vreme bio jedan od najbogatijih ljudi na planeti, malo je verovatno da se zbog toga pokajao.

5. Marakana Stadion 1950. godina  - „200.000 posetilaca”

Svetski rekord u posećenosti jedne fudbalske utakmice oboren je u finalu svetskog prvenstva 1950. godine u Brazilu. Skoro 200.000 ljudi došlo je da gleda utakmicu između Brazila i Urugvaja. Svi su očekivali pobedu domaćina i proslavu posle utakmice, ali Urugvaj im je pokvario slavlje pobedom od 2:1.osvojivši tako drugu titulu prvaka.



4. Harald Šumaher 1982. godina - „Start na Batistona”

Ovo je jedan od najgorih i najbrutalnijih startova u istoriji fudbala. Šumaher je praktično napao Batistona koji je ušao kao zamena u polufinalu prvenstva u Španiji 1982. godine. Batiston je izgubio 3 zuba i dugo se borio za zivot. Šumaher se izvukao i prošao bez ikakve opomene. Čak nije sviran ni faul za Francusku.



3. Diego Maradona 1986. godina - „Gol veka”

Samo nekolikio minuta posle „Božje ruke”, Maradona je postigao najbolji gol svih vremena. Predriblao je i prošao sve koji su mu se našli na 60 metara dugom putu ka golu Pitera Šiltona.



2. Diego Maradona 1986. godina - „Božja ruka”

Maradona je predriblao nekoliko engleskih fudbalera, odigrao dupli pas i skočio iznad Pitera Šiltona da bi zakucao gol glavom, kako se mnogima učinilo u prvi mah. Naravno, gol nije postigao glavom nego rukom što se videlo tek na ponovljenom snimku.



1. Džof  Hurst 1966. godina - „Da li je prešla liniju?”

Malo golova je diglo više prašine od ovog u finalu svetskog prvenstva u Engleskoj 1966. godine. Pri rezultatu 2:2 u produžecima utakmice između Engleske i Zapadne Nemačke, Hurst je primio loptu u kaznenom prostoru, okrenuo se oko svoje ose i šutnuo. Lopta je pogodila prečku, i odbila se na zemlju pravo na gol liniju. Sudija je, posle konsultacija sa pomoćnikom, pokazao na centar.



svetskoprvenstvo.com

Italijanski "katanaćo" i Jugoslavija - zamalo u finalu

Novi trijumf Brazila na svetskom šampionatu u Čileu 1962. godine ostao je u senci brutalnog i sve dekadentnijeg defanzivnog fudbala na kome su najviše od svih insistirale ekipe Italije, Zapadne Nemačke i Čilea


Na trećem šampionatu u Južnoj Americi zablistala je i selekcija Jugoslavije, koja je stigla do polufinala, ali je ostao utisak da su plavi , uz veće razumevanje i podršku državnog rukovodstva, mogli da stignu i do odlučujućeg meča za svetsku titulu.
Šampionat je održan u Čileu uprkos katastrofi koja je zemlju zadesila dve godine pre turnira - velikom zemljotresu, najrazornijem od 1900. godine, od kako američki Centar za geloška istraživanja vodi evidenciju.
Skoro 1.700 ljudi poginulo je u 5. maja 1960, a zemlja je pretrpela velika materijalna razaranja. Zahvaljujući velikom angažovanju državnog rukovodstva i ličnom požrtvovanju predsednika Organizacionog odbora Karlosa Ditborna, po kome je stadion u Ariki dobio ime, Čile je, ipak, uspeo da završi sve objekte u predviđenom roku, pa je šampionat organizovan gotovo bez i jednog problema.
Za razliku od prethodnih turnira u Švajcarskoj i Švedskoj ekipe su u Čileu mnogo više pažnje počele da posvećuju odbrani umesto napadu, pa je efikasnost, u odnosu na 1958, opala gotovo za čitav gol po utakmici.
Italijani su i mnoge druge ekipe uspeli da zaraze katanaćom , defanzivnim sistemom igre, koji su navijači u Jugoslaviji okarakterisali kao bunker , pa su selektori, nedostatak istinskih znalaca i umetnika sa loptom, pokušavali da kompenzuju zatvorenom igrom prepunom grubosti..
Takvo defanzivno opredeljenje iniciralo je mnoge povrede, pa su veliki asovi svetskog fudbala, poput Pelea, skoro osakaćeni, prvenstvo završavali mnogo ranije.
Kao na prethodnom prvenstvu, u prvoj fazi takmičenja eliminisani su dvostruki šampioni Urugvaj i Italija, ali i favoriti poput Argentine i Španije, u čijem timu su bili svetski fudbalski velemajstori poput Argentinca Alfreda di Stefana, Mađara Ferenca Puškaša, Urugvajca Hosea Santamarije i domaće zvezde Luis Suares i Francisko Gento.
Sumrak favorita nastavio se i u četvrtfinalu, pa su kući, pre nego što su očekvali morali da se vrate aktuelni evropski šampion ŠSR, Engleska, Mađarska i Zapadna Nemačka, dok su u borbi za finale, osim favorita Brazila, neočekivano ostali domaćin Čile, Čehoslovačka i podmlađena jugoslovenska ekipa, koja je na prvenstvo stigla kao zvanični olimpijski šampion i evropski viceprvak.
Istorijsku priliku da uđu u finale Jugosloveni su propustili u duelu sa Čehoslovačkom, odigranom 13. juna na stadionu u Vinja del Maru. U meč u kome su bili favoriti, plavi su ušli opterećeni unutrašnjim trzavicama, uvređeni odlukom državnog rukovodstva da im ne odobri premije za plasman u polufinale, s obrazloženjem da treba da igraju iz patriotizma, a ne zbog novca.
Protivnik je to vešto iskoristio, pobedio sa 3:1, zahvaljujcuhi Adolfu Šereru koji je u poslednjih deset minuta postigao dva gola i stigao do finalnog duela sa Brazilom, koji je bez problema izašao na kraj sa Čileom.
Iskusni brazilski asovi, ukomponovani u najstariju ekipu koja je stigla da šampionskog trofeja, predvođenim legendarnim driblerom Garinčom, novim liderom tima nakon povrede Pelea, rutinski su odradili posao u finalu, iako je Čehoslovačka povela golom Jozefa Masopusta u 15. minutu. Dva minuta kasnije karioke su pogotkom Amarilda izjednačile, a pobedu su obezbedile u drugom poluvremnu golovima Zita i Vave.
Trijumfom u Čileu Brazil je nakon Italije postao drugi, i za sada poslednji tim kojem je uspelo da odbrani titulu svetskog šampiona.
Plasmanom u polufinale jugoslovenska selekcija koju su predvodili izuzetni dribler Dragoslav Šekularac (kasnije uvršćen u idelani tim šampioinata), golgeter Dražan Jerković (sa četiri postignuta pogotka podelio prvo mesto na listi strelaca), hitri Milan Galić i pouzdani golman Milutin Šoškić premašila je zacrtane ciljeve, ali se u javnosti i danas spekuliše da četvrto mesto nije smelo da bude krajnji domet tog tima.
Nakon početnog poraza u duelu sa Sovjetskim Savezom od 2:0, pobede nad Urugvajem od 3:1 i Kolumbijom od 5:0 i konačno razbijanje nemačkog kompleksa u četvrtfinalnim duelima na prvenstvima sveta nagovestilo je velike mogućnosti jugoslovenske selekcija.
Nakon dosta godina, u javnost su procurele informacije, po kojima su premije, koje su čelnici SFRJ odbili da obećaju igračima, odlučujuće uticale na bledo izdanje u susretu sa Čehoslovacima.
Pojedini igrači tvrdili su čak i da je rukovodstvo državnog tima od jugoslovenskih iseljenika u Čileu prikupilo 14.000 dolara za premije, ali da su te pare vraćene nakon što je iz Beograda stigla jasna poruka, čije se autorstvo pripisuje tadašnjem predsedniku Titu, da fudbaleri treba da igraju zbog ljubavi prema zemlji, a ne prema novcu.
Titovo ne , kako se tvrdi u kasnije ispredenoj legendi, usledilo je i na zahtev igrača da im se, ukoliko ne mogu da dobiju novac, po povratku u zemlju dodeli makar po jedan automobil marke fića .
Bez obzira na razloge neuspeha u polufinalu, taj domet jugoslovenska reprezentacija na sledećim šampionatima nikada nije uspela da ponovi, pa je prvenstvo u Čileu, uz nastup na prvom takmičenju u Urugvaju, ostalo zabeleženo kao najveći uspeh i krajnji domet našeg fudbala na Mundijalima.



Izvor: Press

"Fudbalski rat" i prvi kartoni

Tokom kvalifkacija za Mundijal u Meksiku zbog fudbala su u julu 1969. godine zaratili Honduras i Salvador. Ogromne tenzije između te dve zemlje, nastale konstantnim sukobima zbog granice i restriktivne politike prema imigrantima, eskalirale su tokom kvalifikacionog duela njihovih fudbalskih reprezentacija za nastup na Mundijalu u Meksiku

U prvom meču Honduras je na svom terenu pobedio sa 1:0, dok je u u drugom meču Salvador bio bolji i slavio sa 3:0. U obe zemlje mediji su dizali tenzije, pa su novine u Hondurasu objavljivale slike uništenih automobila njihovih zemljaka u San Salvadoru i neumereno i sa preterivanjem pisali o nasilju koje je činjeno nad državljanima te zemlje posle utakmice, dok su u Salvadoru eksploatisali predimenzionirane priče o teroru koji su činjeni nad njihovim emigrantima u konkurentskoj zemlji.
Već sledećeg dana salvadorska avijacija bombardovala je neke ciljeve u blizini granice dve zemlje, kao i aerodrom honduraške prestonice Tegusigalpe. Na inicijativu Organizacije američkih zemalja zvaničnici dve zemlje brzo su seli za pregovarački sto i pet dana nakon prvih sukoba zaključili primirje.
Oružani sukob dve zemlje u istoriji je zapamćen i kao fudbalski rat , a pojedini hroničari ga nazivaju i stočasovnim ratom . U petodnevnim sukobima je poginulo, uključujući i civile, skoro 3.000 ljudi. U trećoj utakmici odigranoj na neutralnom terenu, u Meksiko Sitiju, samo nedelju dana nakon zaključenja primirja, Salvador je posle produžetka pobedio Honduras sa 3:2 i obezbedio učešće na Mundijalu.
----- Tokom priprema za prvenstvo kapiten aktuelnog svetskog prvaka Engleske Bobi Mur uhapšen je u Kolumbiji, pod optužbom da je u jednoj prodavnici ukrao jeftinu narukvicu. Iako su Englezi tvrdili da se radi o klasičnoj nameštaljki, meksički mediji su to iskoristili kao povod da ih tokom čitavog šampionata optužuju da su pijanice i lopovi . Mur je pušten uz kauciju i bio je jedan od najboljih engleskih igrača na tom šampionatu.
----- Brazilski napadač Tostao poklonio je zlatnu medalju osvojenu u Meksiku hirurgu koji mu je uradio dve operacije na oku uoči Muniđala 1970. Na taj način on je želeo da izrazi zahvalnost američkom hirurgu u Hjustonu zato što mu je spasao vid. Tostao je tokom karijere završio medicinski fakultet i nakon što je 1973. prestao da profesionalno igra fudbal jedno vreme je radio kao očni lekar.
----- Originalna Zlatna boginja koju je Brazil, nakon trijumfa u Meksiku, trećeg na šampionatima sveta, dobio u trajno vlasništvo, ukradena je 19. decembra 1983. iz sedišta fudbalske organizacije te zemlje i do danas nije pronađena.
Pretpostavlja se da je pretopljena, a replika tog trofeja, koju je napravivila americkca kompanija Kodak , godinu dana kasnije uručena je brazilskom predsednku Žoau Figueiredu.
----- Brazilac Žairzinjo upisao se u listu strelaca na svakoj utakmici prvenstva sveta u Meksiku, uključujući i finalnu.
Sa sedam golova on je bio drugi strelac šampionata iza Nemca Gerda Milera, koji je postigao deset pogodaka. Osim njega, samo je još Urugvajac Alside Điđa postigao najmanje jedan gol na svakoj mundijalskoj utakmici.
Điđa je na šampionatu u Brazilu 1950. na sva četri meča postigao gol sa svoj tim i bio jedan od najzaslužnijih za drugi trijumf Urugvaja na prvenstvima sveta.
----- Timovi nisu imali pravo da uvode rezervne igrače do svetskog prvenstva u Meksiku 1970. Prvi rezervista koji je ušao u igru je fudbaler ŠSR-a Anatolij Pusač, koji je zamenio Šesternjeva.
Prvi golman koji je zamenjen bio je Rumun Stev Adamaće. Njega je na utakmici sa Brazilom 1970. zamenio Nekula Radukanu.
Najbrže zamenjeni igrač u istoriji svetskih prvenstava je Italijan Alesandro Nesta. Na utakmici sa Austrijom njega je u četvrtom minutu zamenio Đuzepe Bergomi.
----- Sistem žutih i crvenih kartona uveden je tek na Mundijalu 1970. Na celom turniru pokazan je samo jedan žuti karton i ni jedan crveni. Prvi žuti, inače jedini karton pokazan u Meksiku, dobio je golman Salvadora Raul Magana.
----- Na utakmici prve faze takmičenja između domaćina turnira Meksika i Salvadora egipatski sudija Ali Husein Kadil dosudio je prekršaj za goste ispred njihovog šesnaesterca. Lopti je, međutim, prišao jedan meksički igrač i izveo taj slobodan udarac, dodavši loptu Valdiviji, koji je uspeo da prevari protivničkog golmana i donese vođstvo do 1:0 svom timu.
Igrači Salvadora oštro su protestvovali kod sudije, ali je tom prilikom samo njihov golman Magana zaradio prvi žuti karton u istoriji Mundijala.
----- Saigrači iz brazilske reprezentacije koja je 1958. i 1962. godine pobedila na šampionatima sveta Mario Zagalo i Didi na Mundijalu u Meksiku učestvovali su kao treneri Brazila odnosno Perua.
Zagalo je predvodio karioke do treće šampionske titule, a u četvrtfinalu je eliminisao Didijev Peru. Zagalo je u mundijalsku istoriju ušao kao prvi kome je pošlo za rukom da osvoji šampionski trofej i kao igrač i kao trener.
----- Termin grupa smrti prvi put je upotrebljen na meksičkom Mundijalu. U 3. grupi nadmetali su se svetski šampion Engleska, dvostruki svetski prvak Brazil, finalista prvenstva u Čileu 1962. Čehoslovačka i Rumunija.
U prvoj fazi takmičenja poginule su selekcije zemalja iz Varšavskog bloka, Engleska je ispala u četvrtfinalu, a Brazil je stigao do rekordne treće titule.
----- Gledaoci širom sveta utakmice na šampionatu u Meksiku prvi put su mogli da gledaju u koloru.
----- Engleski reprezentativac Alen Bol, razočaran ranom eliminacijom svog tima, u hotelu je ostavio medalju koju je dobio kao učesnik šampionata u Meksiku.
Onu znatno vredniju, zlatnu koju je dobio za trijumf na prvenstvu 1966, Bol je prodao 2005, kada je imao 59. godina, sa obrazloženjem da mu je bila potrebna finansijska injekcija kako bi u miru dočekao penzionerske dane.
----- Brazilski reprezentativac Rivelinjo kolabirao je tokom proslave osvajanje šampionske titule. Okružen brojnim navijačima na terenu organizam sjajnog fudbalskog asa je popustio, pa je na nosilima iznet sa terena.
----- Vrh statue Zlatne boginje nestao je dok su se organizatori pripremali da trofej predaju pobedniku šampionata Brazilu.
Rezervni igrač brazilske reprezentacije Davio na izlazu sa strdiona Acteka dobio je, od jednog mladog navijača, vredan zlatni deo trofeja. Prema nekim izvorima iz tog razloga novi trofej namenjen svetskom šampionu napravljen je sa loptom umesto tronom na vrhu.
----- Martin i Hose Vantolra jedini su otac i sin koji su na šampionatima sveta igrali za dve različite zemlje. Martin je 1934. nastupao za Španiju, dok je njegov sin Hose bio član meksičke reprezentacije 1970.



Izvor: Press

Nismo prošli ni kvalifikacije

Reprezentacija Jugoslavije nije se plasirala za završnicu Svetskog prvenstva u fudbalu 1970, pošto je u kvalifikacijama zauzela 2. mesto iza Belgije

Kvalifikacije za SP 1970: ----------------------------------- Grupa 6 25. septembar 1968, Beograd: Jugoslavija - Finska 9:1 (2:0) 16. oktobar 1968, Brisel: Belgija - Jugoslavija 3:0 (1:0) 27. oktobar 1968, Beograd: Jugoslavija - Španija 0:0 30. april 1969, Barselona: Španija - Jugoslavija 2:1 (2:0) 4. jun 1969, Helsinki: Finska - Jugoslavija 1:5 (1:3) 19. oktobar 1969, Skoplje: Jugoslavija - Belgija 4:0 (3:0) Belgija 6 4 1 1 14:8 9 Jugoslavija 6 3 1 2 19:7 7 Španija 6 2 2 2 10:6 6 Finska 6 1 0 5 6:28 2



Izvor: Press

Bilo je i "rukometnih rezultata"

Hroničari svetskih prvenstava u fudbalu zabeležili su da je najvise golova na jednom meču postignuto na SP u Švajcarskoj 1954, kada je Austrija pobedila Švajcarsku sa 7:5 (5:4)

Rang lista najefikasnijih utakmica na SP: 12 - Austrija - Švajcarska 7:5 (5:4), SP Švajcarska 1954 11 - Brazil - Poljska 6:5 (4:4, 3:1), SP Francuska 1938 11 - Mađarska - SR Nemačka 8:3 (3:1), SP Švajcarska 1954 11 - Mađarska - El Salvador 10:1 (3:0), SP Španija 1982 10 - Francuska - Paragvaj 7:3 (2:2), SP Švedska 1958 9 - Argentina - Meksiko 6:3 (3:0), SP Urugvaj 1930 9 - Mađarska - J. Koreja 9:0 (4:0), SP Švajcarska 1954 9 - SR Nemačka - Turska 7:2 (3:1), SP Švajcarska 1954 9 - Francuska - SR Nemačka 6:3 (3:1), SP Švedska 1958 9 - Jugoslavija - Zair 9:0 (6:0), SP Nemačka 1974 ----- Najefikasnije reprezentacije na jednom završnom turniru SP: 27 - Mađarska na SP 1954. u Švajcarskoj 25 - SR Nemačka na SP 1954. u Švajcarskoj 23 - Francuska na SP 1958. u Švedskoj 22 - Brazil na SP 1950. u Brazilu ----- Najubedljivije pobede na prvenstvima sveta: +9 - Mađarska - El Salvador 10:1 (3:0), SP Španija 1982 +9 - Mađarska - J. Koreja 9:0 (4:0), SP Švajcarska 1954 +9 - Jugoslavija - Zair 9:0 (6:0), SP Nemačka 1974 +8 - Švedska - Kuba 8:0 (4:0), SP Francuska 1938 +8 - Urugvaj - Bolivija 8:0 (4:0), SP Brazil 1950 +8 - Nemačka - Saudijska Arabija 8:0 (4:0), SP Japan i Južna Koreja 2002 ----- Najbrži golovi na prvenstvima sveta: 11. sekund - Šukur (Turska) protiv Južne Koreje na SP 2002 15. sekund - Mašek (Čehoslovačka) protiv Meksika na SP1962 25. sekund - Lener (Nemačka) protiv Austrije na SP 1934 27. sekund - Robson (Engleska) protiv Francuske na SP 1982 37. sekund - Lakomb (Francuska) protiv Italije na SP 1978 52. sekund - Ajala (Paragvaj) protiv Nigerije na SP 1998 ----- Najbža izmena: Alesandro Nesta (Italija) - četvrti minut na meču sa Austrijom 1998. zamenio ga Đuzepe Begomi ----- Najbrži žuti karton: Sergej Gorlukovič (Rusija) - prvi minut na meču sa Švedskom 1994. ----- Najbrži crveni karton: Hose Batista (Urugvaj) - prvi minut na meču sa Škotskom 1986. ----- Najviše uzastopnih pobeda Brazil 11 - (na prvenstvima sveta održanim 2002. i 2006) Italija - 7 (na prvenstvima održanim 1934. i 1938).



Izvor: Press

Malo li je 199.000 gledalaca

Utakmica između Brazila i Urugvaja, odigrana 16. jula 1950. na Marakani, kojom je odlučen pobednik trećeg prvenstva sveta u fudbalu najposećeniji je meč u istoriji Mundijala
Informacije o broju gledalaca na tom susretu su različite, a najviše izvora ukazuje da je meč u kome je Urugvaj pobedio Brazi sa 2:1 posmatralo skoro 199.000 gledalaca.
Najslabija poseta na jednom meču na završnim turnirima prvenstva sveta zabeležena je na Mundijalu u Urugvaju 1930. godine. Utakmicu u grupi, odigranu 14. jula između Rumunije i Perua, koja je završena pobedom Evropljana od 3:1, posmatralo je samo 300 gledalaca.
Broj gledalaca na dosadašnjim prvenstvima sveta: Šampionat broj utakmica ukupna poseta prosečna poseta Urugvaj 1930 18 434.500 24.139 Italija 1934 17 358.000 21.059 Francuska 1938 18 483.000 26.833 Brazil 1950 22 1.036.000 47.091 Švajcarska 1954 26 889.500 34.212 Švedska 1958 35 919.580 26.274 Čile 1962 32 889.074 28.096 Engleska 1966 32 1.635.000 51.094 Meksiko 1970 32 1.603.975 50.124 Nemačka 1974 38 1.774.022 46.685 Argentina 1978 38 1.546.151 40.688 Španija 1982 52 2.109.723 40.752 Meksiko 1986 52 2.393.391 46.026 Italija 1990 52 2.516.348 48.391
SAD 1994 52 3.587.538 68.991
Francuska 1998 64 2.785.100 43.517 Japan i J. Koreja 2002 64 2.705.197 42.269 Nemačka 2006 64 3.353.655 52.401 ------ Broj gledalaca na finalnoj utakmici: 1930 Urugvaj Stadion Sentenario 93.000 1934 Italija Stadion Nacionale 55.000 1938 Francuska Stadion Olimpik de Kolombes 55.000 1950 Brazil Stadion Marakana 199.854 1954 Švajcarska Stadion Vankdorf 60.000 1958 Švedska Stadion Rasunda 49.737 1962 Čile Stadion Nacional 68.679 1966 Engleska Stadion Vembli 96.924 1970 Meksiko Stadion Acteka 107.000 1974 SR Nemačka Stadion Olimpijski 77.833 1978 Argentina Stadion Monumental 77.260 1982 Španija Stadion Santijago Bernabeu 90.000 1986 Meksiko Stadion Acteka 2000 114.590 1990 Italija Stadion Olimpiko 73.603 1994 SAD Stadion Rouz Boul 94.000 1998 Francuska Stadion Francuska 75.000 2002 J. Koreja. Japan Stadion Jokohama Internacional 69.029 2006 Nemačka Stadion Olimpijski 69.000



Izvor: Press

Rezultati SP u Argentini, 1978.

Na Svetskom prvenstvu u fudbalu, održanom 1978. godine u Argentini, postignuti su ovi rezultati:
Prva faza Prva grupa: --------------- Italija - Francuska 2:1 (1:1) Argentina - Mađarska 2:1 (1:1) Italija - Mađarska 3:1 (2:0) Argentina - Francuska 2:1 (1:0) Francuska - Mađarska 3:1 (3:1) Argentina - Italija 0:1 (0:0)
ITALIJA 3 3 0 0 6:2 6

ARGENTINA 3 2 0 1 4:3 4
Francuska 3 1 0 2 5:5 2 Mađarska 3 0 0 3 3:8 0 Druga grupa: ----------------- SR Nemačka - Poljska 0:0 Tunis - Meksiko 3:1 (0:1) Poljska - Tunis 1:0 (1:0) SR Nemačka - Meksiko 6:0 (4:0) SR Nemačka - Tunis 0:0 Poljska - Meksiko 3:1 (1:0)
POLJSKA 3 2 1 0 4:1 5

SR NEMAČKA 3 1 2 0 6:0 4
Tunis 3 1 1 1 3:2 3 Meksiko 3 0 0 3 2:12 0 Treća grupa: ------------------ Austrija - Španija 2:1 (1:1) Brazil - Švedska 1:1 (1:1) Austrija - Švedska 1:0 (1:0) Brazil - Španija 0:0 Španija - Švedska 1:0 (0:0) Brazil - Austrija 1:0 (1:0)
AUSTRIJA 3 2 0 1 3:2 4

BRAZIL 3 1 2 0 2:1 4
Španija 3 1 1 1 2:2 3 Švedska 3 0 1 2 1:3 1 Četvrta grupa: -------------------- Holandija - Iran 3:0 (1:0) Peru - Škotska 3:1 (1:1) Škotska - Iran 1:1 (1:0) Holandija - Peru 0:0 Peru - Iran 4:1 (3:1) Škotska - Holandija 3:2 (1:1)
PERU 3 2 1 0 7:2 5

HOLANDIJA 3 1 1 1 5:3 3
Škotska 3 1 1 1 5:6 3 Iran 3 0 1 2 2:8 1 Druga faza: A grupa: ----------- SR Nemačka - Italija 0:0 Holandija - Austrija 5:1 (3:0) Italija - Austrija 1:0 (1:0) SR Nemačka - Holandija 2:2 (1:1) Holandija - Italija 2:1 (0:1) Austrija - SR Nemačka 3:2 (0:1)
HOLANDIJA 3 2 1 0 9:4 5

ITALIJA 3 1 1 1 2:2 3
SR Nemačka 3 0 2 1 4:5 2 Austrija 3 1 0 2 4:8 2 B grupa: ----------- Brazil - Peru 3:0 (2:0) Argentina - Poljska 2:0 (1:0) Poljska - Peru 1:0 (0:0) Argentina - Brazil 0:0 Brazil - Poljska 3:1 (1:1) Argentina - Peru 6:0 (2:0)
ARGENTINA 3 2 1 0 8:0 5

BRAZIL 3 2 1 0 6:1 5
Poljska 3 1 0 2 2:5 2 Peru 3 0 0 3 0:10 0 Za treće mesto: ---------------------- Brazil - Italija 2:1 (0:1) Finale: -------- Argentina - Holandija 3:1 (1:0,0:1,2:0)



Izvor: Press

Najbolje utakmice na Svetskim prvenstvima

Deset utakmica koje su obeležile dosadašnja Svetska prvenstva u fudbalu



Najduža fudbalska utakmica u istoriji odigrana je u Bišop Klivu u Engleskoj. Trajala je 35 sati, a postignuto je 626 golova.

Ekipa Ol star pobedila je Kambrej rezultatom 333:293. Fudbaleri ta dva tima oborili su Ginisov rekord koji je do tada iznosio 33 sata. Ukupno 36 fudbalera nameravali su da igraju 40 sati, ali su ih u tome omeli pljusak i grad.

U svakom timu bilo je 18 igrača. Svaki je igrao tri sata, a nakon svakog sata imali su pravo na petominutni odmor.

Najdužu utakmicu u istoriji fudbala je lako izabrati - jednostavno, komisija je merila vreme, cilj je bio da se igra što duže, i kada je cilj ostvaren, upoređeno je vreme sa prethodnim utakmicama, i onda je bilo lako proglasiti pobednika.

Odabrati utakmicu koja je obeležila dosadašnja Svetska prvenstva je mnogo teže, gotovo nemoguće. Evo deset predloga, utakmica koje bi mogle da uđu u izbor za najbolje utakmice na Mundijalu.

Zapadna Nemačka - Francuska 3:3 (5:4) 1982.

Prava drama od utakmice koja je sadržala mnoge elemente zbog kojih se fudbal svrstava u najpopularnije sportove i zbog kojih publika i dolazi na stadione. Uzbudljiva, izazovna, sa prelepim golovima i sa penal-završnicom, ova utakmica je definitivno šlag na torti svetkih prvenstava. Utakmica je zavrsena 1:1 u regularnom toku, a Francuzi su brzo došli do, kako se tada činilo, prevelikog vodstva od 3:1 u produžecima. Ipak, Nemci jos jednom pokazuju svoje najjače oružje, upornost, i uspevaju da izbore jedanaesterce, koje na kraju i dobijaju.



Italija – Brazil (3:2) 1982.

Paolo Rosi je te godine itekako opravdao očekivanja trenera Bearkota. Postao je drugi po redu igrač u istoriji koji je postigao het trik protiv Brazila, i to protiv generacije za koju se smatralo da je nepobediva. Brazilcima je, inače, trebao samo bod da se plasiraju u polufinale.



Italija - Zapadna Nemačka (4:3) 1970.

Polufinalna utakmica koja se ubraja među klasike. Nemci ponovo osiguravaju produzetke golom u poslednjim trenucima utakmice. U tih pola sata postignuto je čak 5golova. Međutim, Italijani su postigli jedan više i zasluženo se našli u finalu.



Francuska - Brazil 1:1 (4:3) 1986.

Platini, Ziko, Žires, Sokrates, Tigana i Junior su igrači koji su bili u poznim 30-im u ovoj cetvrtfinalnoj utakmici, ali su ipak uspeli su da odigraju jednu od najlepsih utakmica svih vremena.



Argentina - Engleska 2:2 (4:3) 1998.

Ubedljivo jedna od najbolja utakmica svetskog prvenstva 1998. godine. Mnogo uzbuđenja, isključenje Bekama posle provokacije Dijega Simeonea, dva fantastična gola u režiji debitanta Majkla Ovena i Kristijana Zanetija.



Engleska - Zapadna Nemačka (4:2) 1966.

Čuveno finale na Vembliju u kojem su se još jednom videli produzeci zahvaljujući pogotku Nemaca u poslednjim trenucima utakmice. Hurst je postigao het trik u koji se ubraja i jedan od najkontroverznijih golova kada lopta nije (ili jeste) prešla gol liniju.



Belgija - Sovjetski Savez (4:3) 1986.

Odlična utakmica koju su napeto gledali i neutralni posmatraci. Ova uzbudljiva utakmica je završena pobedom Belgijanaca posle dva gola iz ofsajda.



Brazil - Italija (4:1) 1970.

Pele je napokon krunisam kao kralj fudbala sa trećom osvojenom titulom svetskog sampiona. Vrhunac napadačkog fudbala, koji je posebno kulminirao u drugom poluvremenu.



Engleska - Kamerun (3:2) 1990.

Mnogi će se iznenaditi izborom ove utakmic u TOP 10 ali Kamerun, uz Rozera Milu, tada 38-godišnjaka je pružao tako brilijantne partije na ovom prvenstvu da je zaslužio da se bar jedna od njih nađe na ovom spisku.Nazalost, najbolje su igrali u svom (nezasluženom) porazu od Engleske, kada su dva penala Linekera zaustavila prvi pohod nekog afričkog tima na finale. Kamerun je bio definitivno miljenik svih neutralnih posmatrača na prvenstvu.



Rumunija - Argentina (3:2) 1994.

Dumitresku i Hadži su iskoristili odsustvo Maradone (pao na testiranju za drogu). Sigurno najlepša utakmica svetskog prvenstva u SAD 1994. godine.





Izvor: SvetskoPrvenstvo