Igranje u grupi H Svetskog prvenstva u fudbalu 2010 će se održati 16. - 25. Juna 2010. Grupa se sastoji od Španije, Švajcarske, Hondurasa i Čilea.
Pobednik ove grupe će se suočiti sa drugoplasiranim iz Grupe G. Vicešampion ove grupe će se suočiti sa pobednikom grupe G.

Honduras v Čile - 15. Jun 2010.

13:30   Honduras    v    Čile   Mbombela Stadium, Nelspruit

Španija v Švajcarska - 15. Jun 2010.

16:00   Španija    v    Švajcarska   Mozes Mabida, Durban

Čile v Švajcarska - 21. Jun 2010.

16:00   Čile    v    Švajcarska   Nelson Mandela Bay Stadium, Port Elizabeth

Španija v Honduras - 21. Jun 2010.

20:30   Španija    v   Honduras   Koka-kola park, Johanesburg

Čile v Španija - 25. Jun 2010.

20:30   Čile    v    Španija     Loftus Versfeld, Pretoria

Švajcarska v Honduras - 25. Jun 2010.

20:30   Švajcarska      v   Honduras   Fri Stejt, Blumfontejn

Fudbalska reprezentacija Španije

Španija je jedna od velikih fudbalskih nacija koja nikada nije napravila značajniji rezultat na svetskim prvenstvima, a pod tim se podrazumeva osvajanje jednog od prva tri mesta.

Od 1978. godine u Argentini Španci nikada nisu izostali sa najveće fudbalske fešte na planeti.

Najveći domet Španije bio je ulazak u finalnu grupu SP-a 1950. godine i osvajanje četvrtog mesta. Još četiri puta su stigli do četvrtfinala (1934, 1986, 1994. i 2002.) i to je bilo sve. Ovaj podatak je u najmanju ruku čudan ako se zna da su dres španske reprezentacije nosile takve fudbalske „face“ kao Alfredo di Stefano, Ferenc Puškaš, Telmo Sara, Emilio Butrahenjo, Raul...Španci uvek odigraju dobro u kvalifikacijama, ali onda na samim svetskim prvenstvima budu ispod nivoa.

I u kvalifikacijama za Mundijal u Južnoj Africi su blistali. Na krilima trijumfa na Evropskom prvenstvu 2008. godine, Španci su sjajno prošli put do Afrike. U svih deset mečeva u svojoj kvalifikacionoj grupi su bili pobednici, postigli su 28 golova, primili samo pet.

Mnogi sjajni fudbaleri nosili su dres Španije. Alfredo di Stefano, po mnogima, jedan od najboljih fudbalera svih vremena, rođen je u Argentini, ali je igrao za Španiju. Bio je gotovo neuhvatljiv. Stalno se kretao, bio je svuda po terenu. Kretao se uzdignute glave i imao strašan pregled igre. U trku je prelazio suparnike, menjao pravac i ritam. Zvali su ga „Plava strela“. Nebranjeni deo mreže za njega je bio neopristiv i odmah je sledila kazna. Navijači su ga obožavali i neretko ga na rukama iznosili sa stadiona. Imao je peh da nikada ne zaigra na nekom svetskom prvenstvu. Poslednji voz imao je na Mundijalu 1962. godine u Čileu. Tada je imao 36 godina. Upravo pred početak SP-a povredio je desno koleno i to je bio kraj.

Španci su oduvek imali dobre golmane, ali se jedan izdvajao. Reč je o Rikardu Samori. Debitovao je sa 16 godina u prvoj ligi u Espanjolu, a odmah je bio zapažen po novom, drugačijem izgledu - nosio je rol-kragnu, rukavice i kapu. Pred njim bi se napadači jednostavno „kočili“, a gol je izgledao mnogo manji nego što zaista jeste. Zvali su ga „Čudotvorac“. Dvadeset godina bio je najbolji golman na svetu. Voleo je konjak i pušio tri pakle cigareta na dan i poneku kubansku cigaru. I dan-danas je čuvena poštanska marka sa likom Samore, u onoj istoj opremi koju je nosio prvi put.

Još jedan veliki fudbaler nosio je dres „crvene furije“. Telmo Sara je bio prvi strelac španske reprezentacije na šest prvenstava. Pogađao je sa obe noge, ali i glavom, pogotovo one najvažnije.

Španci su naši veliki fudbalski suparnici, a pojedini igrači „crvene furije“ među kojima i golman Zubizareta, još se nisu vratili „iz kupovine“ u koju ih je poslao Dragan Stojković-Piksi na Mundijalu u Italiji 1990. godine.

Bila je to slatka osveta za onu utakmicu na Svetskom prvenstvu 1982. Godine koje je odigrano upravo u Španiji i danskog sudije Sorensena, koji je „sahranio“ reprezentaciju bivše Jugoslavije u meču prve faze protiv Španije.

Na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine, Španci su doživeli šok od Nigerije. To je iznerviralo španskog premijera Hose Mariju Asnara, koji je izjavio: „Sada čak i Nigerija ili Paragvaj mogu da ti drže predavanje ko si i šta si“.

U kvalifikacijama za SP u Nemačkoj Španija je bila u grupi sa tadašnjom SCG. U međusobnim mečevima bilo je nerešeno (0:0 u Beogradu i 1:1 u Valensiji).

U Nemačkoj, međutim, ponovo su stali prerano, odnosno mnogo ranije od očekivanog. U osmini finala zaustavila ih je Francuska pobedom od 3:1. Prethodno su u svojoj grupi imali sve tri pobede, od kojih je najubedljivija bila na startu protiv Ukrajine 4:0.

Španija uvek ima tim za respekt. Od golmana do napadačke linije sve su imena za strahopoštovanje. Golmani Iker Kasiljas i Pepe Reina, defanzivci Karles Pujol, Đerar Pike, Serhio Ramos, a šta tek reći o srednjem redu? Sve umetnik do umetnika - Sesk Fabregas, Andres Inijesta, Ćavi Ernandez, Markos Sena, Serhio Buskets, David Silva…Uh! U napadu Fernando Tores, David Vilja, Alvaro Negredo…

Na klupi Španije je iskusni Visende del Boske, koji je posle EP-a 2008. godine nasledio Luisa Aragonesa. Del Boske je sa madridskim Realom dva puta bio prvak Evrope, dva puta prvak Španije, jednom je osvojio evropski Superkup i ima klupsku titulu prvaka sveta.



Golmani: Iker Kasiljas (Real Madrid), Pepe Reina (Liverpul), Dijego Lopes (Viljarreal), Viktor Valdes (Barselona), David de Gea (Atletiko Madrid).

Odbrana: Raul Albiol (Real Madrid), Alvaro Arbeloa (Real Madrid), Sesar Aspilisueta (Osasuna), Hoan Kapdevila (Viljarreal), Karlos Marčena (Valensija), Gerard Pike (Barcelona), Karles Pujol (Barselona), Serhio Ramos (Real Madrid).

Sredina terena: Ćabi Alonso (Real Madrid), Serhio Buskec (Barselona), Sesk Fabregas (Arsenal), Andres Inijesta (Barselona), Havi Martines (Atletik Bilbao), Markos Sena (Viljarreal), David Silva (Valensija), Ćavi (Barselona).

Napadači: Santi Kasorla (Viljarreal), Hesus Navas (Sevilja), Huan Mata (Valensija), Pedro (Barselona), Danijel Guisa (Fenerbahče), Fernando Ljorente (Atletik Bilbao), Alvaro Negredo (Sevilja), Fernando Tores (Liverpul) i David Vilja (Valensija).

Trener: Vilsente Del Boske.

Fudbalska reprezentacija Švajcarske

Reprezentacija Švajcarske poslednjih godina postiže solidne rezultate, tako da više nije medju autsajderima i svaka ekipa će morati dobro da se pripremi ako želi da osvoji bodove u duelu sa njom. Osam puta je do sada učestvovala na Svetskim prvenstvima. Najbolji rezultati su plasman u četvrt finale 1934, 1938. i 1954. godine. Na SP 2010. su se plasirali kao prvi u svojoj grupi.

Skorašnji uspon švajcarskog fudbala počeo je kada je 2001. godine došao selektor Jakob Kun, koji je prekinuo tradiciju da nacionalnu selekciju vode stranci.

Švajcarski fudbal decenijama je bio daleko od evropskog vrha, jer reprezentacija te zemlje od 1954. do 1994. godine nije učestvovala na velikim takmičenjima.

Švajcarska je završila takmičenje u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo na prvom mestu, ostavljajući iza sebe „favorite na papiru”, kao što su Rusija i Irska.

Osnovne karakteristike igre ove reprezentacije su upornost, motivisanost i želja za dokazivanjem. Ekipa je kompaktna, čvrsta, uigrana i nema mnogo oscilacija u igri.



Golmani: Diego Benaljo (Volfsburg), Džoni Leoni (Cirih), Marko Velfi (Jang Bojs).

Odbrana: Mario Egiman (Hanover), Štefan Grihting (Okser), Štefan Lihštajner (Lacio), Filip Senderos (Arsenal), Kristof Špiher (Ajntraht), Stiv fon Bergen (Herta), Reto Cigler (Sampdorija).

Sredina terena: Trankiljo Barneta (Bajer Leverkuzen), Valon Behrami (Vestehm, Želson Fernandes (Sent Etjen), Benjamin Hugel ( Bazel), Marko Padalino (Sampdorija), Pirmin Švegler (Ajntraht), Goklan Inler (Udineze).

Napadači: Eren Derdijok (Bajer Leverkuzen), Aleksander Frej (Bazel), Blajs Nkufo (Tvente), Hakan Jakin (Luzern), Čerdan Šakiri (Bazel), Marko Štreler (Basel).

Trener: Otmar Hicfeld.

Fudbalska reprezentacija Hondurasa

Reprezentacija Hondurasa je do sada samo jednom učestvovala na SP i to 1982. godine kada nisu uspeli da prođu u 2. kolo.

Pored učestvovanja na Svetskim prvenstvima najveći uspesi Hondurasa su drugo mesto na KONKAKAF zlatnom kupu 1991. godine kada su u finalu izgubili od SAD i treće mesto na Američkom kupu 2001. godine.

Igrači: Rikardo Kanales, Donis Eskober, Noel Valadares, Viktor Bernardez, Osman Čavez, Majnor Figeroa, Oskar Boniek Garsija, Emilio Izagvire, Erik Norales, Karlos Palasios, Džoni Palasios, Maurisio Sabiljon, Edgar Alvarez, Amado Gevara, Hulio Sezar de Leon, Ramon Nunjez, Vilson Palasios, Hendri Tomas, Danilo Turkios, Melvin Valadares, Karlo Kostli, Valter Martinez, Džeri Palasios, Karlos Pavon, David Suazo.



Golmani: Kanales (Motagva), Eskober i Valjadares (Olimpija)

Odbrana: Bernardez (Anderleht), Čavez (Platenze), Figueroa (Vigan), Garsija i Džoni Palasios (Olimpija), Izagire i Mendoza (Motagva), Sabiljon (Hangžou)

Sredina terena: Alvarez (Bari), Cezar de Leon (Torino), Espinoza (Kanzas Siti), Gevara (Motagva), Nunjez i Tursios (Olimpija), Vilson Palasios (Totenhem), Tomas (Vigan)

Napadači: Martinez (Maraton), Pavon (Real Espanja), Suazo (Đenova), Velkam (Motagva)

Trener: Reinaldo Rueda

Fudbalska reprezentacija Čilea

Reprezentacija Čilea učestvovala je na sedam Svetskih prvenstava i bila je domaćin Svetskog prvenstva 1962. godine kada je ostvarila svoj najveći uspeh osvojivši treće mesto.

Kopanje po fudbalskoj istoriji Čilea vodi nas do jedne ključne reči - Jugoslavija.

Najveći i jedini uspeh na Mundijalima, fudbaleri jedne od geografski najneverovatnijih zemalja sveta (sever-jug 4.300 km, zapad-istok 175 km), ostvarili su 1962. godine i to u ulozi domaćina.

Posle poraza od Brazila u polufinalu, od 4:2, Čileanci su se u borbi za treće mesto pred 67.000 navijača na Estadio Nasionalu u prestonici Santijagu, susreli sa Jugoslovenima, koji su prethodno (1930) već bili učesnici polufinala SP. Da SFRJ tada, a i nikad posle toga, ne ode dalje od četvrtog mesta, pobrinuo se Eladio Rohas, koji je golom u 90. minutu okačio bronzu na vratove svojih saigrača, a rastužio Šoškića, Skolbara, Šekluarca, Galića, Popovića, Jerkovića i ostale.

Verovali ili ne, od Rohasovog gola 1962. godine, Čile nije pobedio na Mundijalima, a učestvovao je četiri puta. Uprkos tome i skoru od 0-6-4, Čileanci su 1998. godine u Francuskoj uspeli da prođu prvu rundu i domognu se osmine finala, gde ih je "pomeo" Brazil sa 4:1.

Ali, Argentinac Marselo Bielsa u Južnu Afriku vodi tim koji može da pobedi mnoge reprezentacije na svetu, a u Grupi H, u kojoj su još Španija, Švajcarska i Honduras, biće veliko iznenađenje ako Čileanci nastave post započet pre skoro 50 godina!

Čile se na Mundijal iz CONMEBOL zone plasirao direktno, uz Brazil, Paragvaj i Argentinu. Taj uspeh, doneo je "koktel" igrača iz evropskih, južnoameričkih i čileanskih timova. Nekada su zvezde bili Ivan Zamorano (34/69) i Marselo Salas (37/70), a sada: Matijas Fernandez (Sporting), Maurisio Isla (Udineze), Mark Gonzales (CSKA Moskva), Aleksis Sančez (Udineze), Arturo Vidal (Leverkuzen), Gonzalo Fiero (Flamengo), Emilio Ernandez (Argentinos Juniors), Gari Mendel (Boka Juniors), Pedro Morales (Dinamo Zagreb), Klaudio Maldonado (Flamengo), Umberto Suazo (Saragosa), itd.

"La Roha" će u Južnoj Africi tražiti pobedu u grupi nad Hondurasi i(li) Švajcarskom, što može da znači i drugu fazu, a Čileanci su tokom kvalifikacija pokazali da znaju da igraju, kako neki treneri vole da kažu, "na rezultat". Takav stav, tokom 90 minuta može da vas odvede i u produžetak, penale, naredno kolo...



Golmani: Bravo (Real Sosijedad), Pinto (Universidad de Čile), Marin (Union Espanjola)

Odbrana: Kereseda (Kolo Kolo), Kontreras (PAOK), Fuentes i Ponse (Univerzidad Katolika), Isla (Udineze), Medel (Boka Juniors), Hara (Vest Bromvič Albion), Vidal (Bajer Leverkuzen)

Vezni red: Arangiz, Miljar i Fuensalida (Kolo Kolo), Karmona (Ređina), Estrada i Itura (Univerzidad de Čile), Fernandez (Sporting Lisabon), Fiero (Flamengo), Morales (Dinamo Zagreb), Teljo (Bešiktaš), Valdivija (Al Ain), Valdes (Atalanta)

Napad: Bosežur (Amerika), Gonzales (CSKA Moskva), Mansilja (Toluka), Oreljana (Herez), Paredes (Kolo Kolo), Sančez (Udineze), Suazo (Saragosa)

Trener: Marčelo Bielsa.

Selektor Španije Visente Del Boske saopštio je konačni spisak od 23 fudbalera koje će povesti na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi.

Na finalnom spisku poznatog trenera našli su se i Viktor Valdes (umesto Dijega Lopesa), Pedro Rodriges, Havi Martines i Fernando Ljorente, dok su izostavljeni Markos Sena, Santi Kasorla, Alvaro Negredo i Dani Guisa. U reprezentaciji je od klubova najzastupljenija Barselona, koja, sa Davidom Viljom, sada ima osam predstavnika u selekciji.

Od 23 igrača pet je iz Real Madrida, tri iz Valensije, po dva iz Bilbaa i Liverpula i po jedan iz Sevilje, Viljareala i Arsenala.

Na spisku se nalaze:

Golmani: Iker Kasiljas (Real Madrid), Hose Manuel Reina (Liverpul), Viktor Valdes (Barselona)

Odbrana: Đoan Kapdevila (Viljareal), Karles Pujol (Barselona), Žerar Pike (Barselona), Raul Albiol (Real Madrid), Serhio Ramos (Real Madrid), Alvaro Arbeloa (Real Madrid), Karlos Marčena (Valensija)

Sredina terena: Ćabi Alonso (Real Madrid), Serhio Buskets (Barselona), Ćavi Ernandes (Barselona), Andres Inijesta (Barselona), Sesk Farbregas (Arsenal), Havi Martines (Bilbao)

Napad: Hesus Navas (Sevilja), David Silva (Valensija), Huan Manuel Mata (Valensija), Fernando Tores (Liverpul), David Vilja (Barselona), Pedro Rodriges (Barselona), Fernando Ljorente (Bilbao)

Izvor: B92

Ovde Spanija pa Cile. Ne bih otpisivao ni Svajcarce dok mislim da je Honduras bez sansi

Али какав је шупак Дел Боске.... Ладно није повео Сену 

Матор је бре, а и има Ћаби Алонса ту тако да му не треба.



Ја иначе мислим да Швајцарци иду даље.

Pored Španije ovde za prolaz tipujem na Švajcarsku, pre svega zbog Hicfilda ...