Bio jednom jedan hrabri vitez. Snazan, lep, neustrasiv. Lutao je sam zemljom i bio zastitnik slabih, branio je pravdu i trazio svoju princezu...
Jednoga dana, lutajuci tako pored kraljveskog zamka, zacuo je vrisku i ciku sa jedne od kula - lepa princeza je bila u opasnosti! Pozurio je da je spase, isukao mac i ubio azdaju...
U znak zahvalnosti, princeza se udala za njega, bila je priredjena festa u njegovo ime i u ime njegove hrabrosti, svi su mu klicali i divili se...
Prodje nekoliko godina, vitez se smirio pored svoje princeze, nije ga vise bilo briga za pravdu i nepravdu, samo je brinuo o svojoj princezi... Jednog dana azdaja ponovo pokusa da zarobi princezu. Opet je hrabri vitez pozurio da spase svoju ljubav, isukao je mac i ... sa vrha kule je cuo - "Nemoj macem, uzmi konopac, bice ti lakse!"
Vitez se malo zbunio, ali je prihvatio konopac koji mu je bacila princeza i zadavio je azdaju... Opet je priredjena festa, ali je vitez bio pomalo posramljen, jer je osecao da nije sve sam uradio i da i princeza nosi deo te slave i hrabrosti, iako je on to mogao i sam, i od tuge je zaboravio i da uglanca svoj stit...
Opet, posle nekoliko godina, azdaja napadne princezu. I, naravno, opet se nas hrabri vitez zaleti da je spase i kad je krenuo da isuce mac, zastao je i pogledao i u konopac (koji je od one prethodne situacije po striktnom narednjenju princeze morao da nosi sa sobom) i nije bas bio siguran sta da radi. U tom njegovom dvoumljenju, azdaja je krenula ka njemu, srusila ga na zemlju s konja, i tu se nasla princeza koja mu je sa vrha kule viknula - "Ne ni macem ni konopcem, evo ti otrov!" i bacila mu bocicu, vitez je ubio azdaju, i opet je bila priredjena festa, na koju on nije ni otisao, jer je bio previse postidjen, posto ga je ipak spasila princeza, ne on nju...
Ponovo je poceo da luta zemljom i u tom lutanju je jednog dana, sa drugog kraljevskog zamka cuo zapomaganje i ciku - nova princeza je bila u opasnosti! Pozurio je da je spase macem, posto nije vise nosio ni otrov ni kanap sa sobom, isukao svoj sjajni mac i odmah hrabro ubio azdaju. Opet je u njegovu cast i slavu priredjena festa, a on se ozenio novom princezom (prethodno se dobro raspitavsi zna li ista o konopcima i otrovima) i ziveli su... pa uglavnom srecno do kraja zivota...
Eto, drage moje.... U svoj nasoj zelji da pomognemo nasim hrabrim vitezima, mi ih samo obeshrabrimo i oteramo od sebe... A budite sigurne da u svakom od njih i dan danas zivi jedan hrabri vitez kome treba krhka i nezna princeza, koju ce da voli i cuva i da joj bude zastitnik... Jer, to je ono sto njima treba.. A i nama, da se ne lazemo...
Zenama treba neko da brine o njima, muskarci trebaju nekog o kome ce da brinu - ako ispostujemo to,sve ce biti u savrsenom redu... To je osnova svake uspesne veze, svakog uspesnog braka...

preuzeto sa: link

Znaci, stara dobra prica o titranju jaja... da prostite...

Bljuv.

Slažem se sa tim delom o zaštitničkom stavu, ali da žena glumi debila kako bi se njen dragi osećao dovoljno kuratim - neka hvala.

Ja sam se nekad nervirala zbog takvih zena, a sada mislim da su genijalne...
Mis'm... koliko sam ja energije trosila da bih nesto objasnila... ihaj... i na kraju bih ipak popustila...

Ovako... trep-trep i "Da, dragi!"

Genijalno...

ocekivala sam da je na kraju princ kresnuo i ozenio azdaju ...ali je sve izgleda samo plod moje maste 

cinjenica je da nema nista jadnije i zalosnije od zene koja sistematski stroji svog muskarca .. a takvih ima mnogo, strasno mnogo    da ne pricam koliko ima muskaraca picki koji bez takvih istih zena ne bi imali ni cvrsto misljenje.. a ne onu stvar   

nekima je za crvstu onu stvar potrebno upravo da im neko prvo skace po jajima .. svom tezinom po mogucnosti, ali to su ipak samo frustracije ..      tesim se da cu jednog dana biti samo jedna od strana u medjusobnom shtrojenju, pa ce se pogani uticaj manje osecati 

Slazhem se sa Sandrom. Princ je trebalo da kresne azhdaju. 

Sto sam starija sve sam sigurnija da je bolje i zdravije po zenu da se pravi malo mutava. Muskarci jednostavno vole da se osecaju kao pametniji i vestiji i treba im to priustiti jer su samo takvi produktivni. A ja nisam jednog oterala tim svojim pomaganjem ....

Ja uvek radim po svoje..Jer se plasim da ako nekog poslusam..da cu da se kajem.
Gde pukne pukne ja radim kako znam.To mi je i navika i strah od kajanja.
Ako hoces nesto da uradis kako treba uradi sam.
A kad pogresim i puknem..obicno me boli tuki sto su me ostali molili da uradim kako su oni hteli...
Kao sad na primer,sto mi je rostilj sigao u 11 uvece 

U znak zahvalnosti, princeza se udala za njega


e do mojega, hvala, ali ne hvala