Глад за пажњом



Може ли се бити љубоморан само када су људи у питању? Може ли неко, на пример, бити љубоморан на партнеров посао или на партнеров хоби? Да ли је то уопште љубомора и могу ли нам посао или хоби заиста „преотети” партнера?

Често се људи осећају невољено када примете да се партнер посвећује нечему другом уместо да се посвети њима. Тачно је да ово осећање личи на осећање љубоморе. Ако мало боље погледамо шта је то што се тражи од партнера, видећемо да се од њега тражи да се посвети особи, да је гледа, примећује, слуша, да са њом разговара, да јој посвети неко време – једном речју да јој посвећује своју пажњу.

Захтев партнеру да покаже одређену количину пажње може бити сасвим примерен, али може бити и претеран. Када једна особа тврди да воли другу, она у ствари тврди да јој је друга особа веома важна. А начин да се то покаже јесте да јој се посвети пажња. Дакле, посвећивање пажње јесте један од основних знакова и љубави и љубазности. Ако је веза таква да партнер особи не показује ни минимум пажње, тада је њен захтев за пажњом и њен протест нешто сасвим легитимно. А данас је много таквих веза у којима су се партнери међусобно отуђили тако да не размењују ни елементарну пажњу.

Али постоје и људи који имају веома велики апетит за партнеровом пажњом: никад им није довољно, траже увек још. Они, у ствари, хоће да им партнер, ако их воли, стално посвећује пажњу. Њихова погрешна формула љубави је да мисле да су важни само ако партнер гледа у њих, а ако гледа у нешто друго, тада мисле да му је то друго важно, а да су они неважни. Дакле, ако ме гледа, ако ми посвећује пажњу он ме воли, а када престане да ме гледа, престао је да ме воли. И зато је њихово осећање вољености веома нестабилно јер сваки пут када партнер скрене поглед, они претрну јер мисле да је љубав престала.

Људи изједначују љубав и пажњу, а у ствари треба да науче да их раздвоје, да схвате да их њихови партнери воле и онда када их не гледају, када не мисле о њима, када се концентрисано баве неком другом активношћу. Треба схватити да други може снажно да воли и онда када уопште није физички присутан, када се налази на неком удаљеном месту, када комуникација не постоји.

 Сви смо били гладни сталне пажње јер свако мало дете мисли да га воле само док га гледају и на њега обраћају пажњу. Децу треба учити да их маме воле и онда када су на послу. Јер када мама малог детета дође са после и каже „Цео дан сам мислила на тебе и јако си ми недостајао”, дете схвати да оно постоји у маминој свести и онда када она не гледа у њега. Љубав није повезана само са погледом, али ако никад не гледамо, онда је то презир.

Зоран Миливојевић

Izvor: Politika

Ljubomoran na devojku, da li to postoji uopste? 

Kod attention whores nista ne sme iznenaditi i sve moze biti u funkciji skretanja paznje... sve.

Meni nikad dosta paznje sa partnerove strane, mislim da preterujem u svemu tome.

Сви смо били гладни сталне пажње јер свако мало дете мисли да га воле само док га гледају и на њега обраћају пажњу

Da, to se zove egocentricni govor deteta i obicno se gubi posle 7 godine i socijalizacije kroz skolu

Normalno je da smo svi pomalo gladni paznje, niko ne voli da ga ignorisu. Problem je naci pravu meru i ne biti "gladan paznje" svo vreme. Nazalost, problem je to sto vecina ljudi koja zeli paznju preteruje u tome i to ne samo u vezi sa partnerom vec sa svima iz njihove okoline(prijateljima, porodicom...)

Pa da nije cak prijatno kad na vasoj temi u bureku niko nista ne pise

Ja bas i nisam gladan paznje..Lakse mi da odbranim seminarski kad svi pricaju nego kad svi bulje u mene 

Gladni pažnje = Ego manijaci 

Ne mora da bude

Svako živ je gladan pažnje.