Brod-crkva na Adi Ciganliji :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Brod-crkva na Adi Ciganliji

Na Adi se sreću nebo i zemlja, drveće stremi ka nebu a nebo se spušta na zemlju, ljudi kao reka dolaze, a reka ih inspiriše i odmara. Zbog takvog divnog prirodnog okruženja, u tom prividnom raju na zemlji, osmislili smo i mesto boravka slave Božije. Znamo da je brod simbol spasenja jer je crkva Božija lađa koja je doplovila u naše vreme nudeći nam da svako od nas uđe u lađu, odnosno crkvu koja nas nosi u večnost,“ rekao je sveštenik Božić

Đilastown, nekadašnji Beograd, glavni grad Srbije, uskoro će na Adi Ciganliji dobiti Najnovije Građevinsko Čudo: kako je u Medija centru, pred novinarima, izjavio protojerej stavofor Slavko Božić, inače starešina Crkve svetog Đorđa – Đilastown će dobiti hram u obliku broda, posvećen svetom Nikolaju Mirlikijskom. Kako pišu religiozne „Večernje novosti“ crkva-brod trebalo bi da bude podignuta na ulazu u Adu sa čukaričke strane, delom na prevlaci, delom na ostrvu. Blagoslov za njenu gradnju dao je još blaženopočivši patrijarh srpski Pavle, kao i patrijarh Irinej, a ideju su prihvatile brojne javne ličnosti, sportisti koji će se i aktivno uključiti u gradnju. Narednih dana delegacija Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, trebalo bi da razgovara sa gradonačelnikom Draganom Đilasom o lokaciji ovog hrama na Adi Ciganliji.

"U Rusiji postoje crkve na brodovima koji plove i u kojima se služe liturgije, ali to nije naša ideja. Nije primereno da se talasamo, hoćemo brod na suvom", kazao je sveštenik Božić i dodao: “Kad gledamo naše živote, vidimo da svaki čovek želi da stvori mali raj od svog dvorišta, svoje kuće. Zapravo to je naša potreba za izgubljenim rajem. Gledano očima velegrada, Beograd ima mesto koje je odredio da bude zajednički raj, a to je Ada Ciganlija”. Protojerej je ispričao je da je na ideju o gradnji broda crkve došao pre nekoliko godina i želeći da čuje mišljenje ljubitelja Ade otišao je do našeg čuvenog pisca, boema Mome Kapora koji je Adu voleo, pisao o njoj, takoreći na njoj živeo. A Moma Kapor ga je radosno dočekujući rekao da mu je žao što sam nije došao na tu ideju. “Na Adi se sreću nebo i zemlja, drveće stremi ka nebu a nebo se spušta na zemlju, ljudi kao reka dolaze, a reka ih inspiriše i odmara. Zbog takvog divnog prirodnog okruženja, u tom prividnom raju na zemlji, osmislili smo i mesto boravka slave Božije. Znamo da je brod simbol spasenja jer je crkva Božija lađa koja je doplovila u naše vreme nudeći nam da svako od nas uđe u lađu, odnosno crkvu koja nas nosi u večnost,“ rekao je sveštenik Božić, dodajući da je dobro da se u crkvi rađaju nove ideje oko kojih ljudi mogu da se okupe.
Zamisli brod u ritmu muzike za ples: Ruske igre pored hrama

Miljurko Vukadinović sekretar Udruženja književnika Srbije kaže da „mu je duša veća od oblaka“ zbog gradnje crkve broda na čuvenoj Adi Ciganliji. "UKS će u maju, u saradnji sa Kulturnom prosvetnom zajednicom Beograda i Srbije, organizovati parlament kulture gde bismo pozvali sva kulturna udruženja da daju doprinos ovoj ideji", izjavio je Vukadinović. Književnici od srca podržavaju ovu ideju, rekao je, najavljujući da će sa njom biti upoznati i pisci koji se budu okupili na Međunarodnom skupu pisaca oktobra u Beogradu. Biće to prilika da i oni „daju svoj doprinos plemenitoj ideji, ali i da udahnu dašak vazduha na Adi i dašak nade koju svaka crkva ima“.

Prema rečima predstavnika Udruženja turističkih vodiča Joce Tipolda, crkva-brod će obogatiti turističku ponudu Beograda. Posebno je naglasio da je važno što će ovaj brod crkva biti na reci, jer su Sava i Dunav simboli grada Beograda.

Izvesna Radio Srbija ovako završava tekst o ovim uzbudljivom happeningu: „Recimo na kraju da je Ada Ciganlija izduženo rečno ostrvo nastalo na četvrtom kilometru Save od ušća u Dunav. Ada je oduvek privlačila umetnike, prirodnjake, stvaraoce, ljude koji žele da osete dašak prirode. Ada je sačuvala svoje prirodno bogatstvo, tu su stoletni hrastovi, brestovi, stanište je ptica, životinja. Tu je i prelepo Savsko jezero u kome se tokom leta kupaju brojni Beograđani i njihovi gosti“.

Crkva-brod trebalo bi da se gradi od sibirskog kedra. Planira se da u trupu broda budu smešteni svi sadržaji, uključujući i salu za predstavljanje umetničkih sadržaja, a prostor za bogosluženja predviđen je na brodskoj platformi. Prema nezvaničnim procenama, izgradnja bi koštala između 300.000 i 400.000 evra. Potrebna sredstva obezbedila bi se uz pomoć Crkve, državnih institucija i priloga vernika. „Novosti“ posebno naglašavaju da bi „izgradnja crkve-broda na Adi bila značajna za turizam Beograda i Srbije, sportsku kulturu i vaspitanje dece“.

Inače, brodovi-crkve već postoje u bratskoj, provoslavnoj Rusiji. Ideju da podigne crkvu na brodu prvi je dobio Vladimir Karecki, predsjednik jaht kluba “Jedro” iz Volgograda. Za vreme strašne oluje 1996. godine nalazio se na brodu “Vladimir Visocki” koji je jedva odolevao snažnim udarima talasa. Karecki je tada, kako je ispričao ruskim medijima, počeo da se moli Bogu. U jednom trenutku zavetovao se da će, ako ne potonu, u znak zahvalnosti podići ploveći hram.

"Brod predstavlja jedan od najranijih simbola hrišćanstva, koji prethode krstu, a simbolika lađe koja okuplja, spasava i odoleva svim burama i iskušenjima, očuvala se, posebno u hrišćanskoj pisanoj reči, sve do danas", zaključio je Božić u religioznoj psihodeliji.

God help us all!

Izvor: E-Novine