Nekada se desi da pobrkamo to što smo nekome potrebni s time da nas ta osoba voli. Tako se nekima desilo da voljenoj osobi zapravo budu terapeut, da se brinu o njoj, i da tu u suštini nema ljubavi - a može da bude veoma lako uhvatiti se u takvu zamku, i dugo ostati u vezi koja vas iscrpljuje i u kojoj se loše osećate.

Priča jedne dame: upoznala je jednog muškarca koji je bio veoma depresivan. Živeli su u različitim gradovima, on nije imao energije da dolazi kod nje, pa je svakog vikenda ona putovala kod njega. Jako se trudila oko njega - po prirodi ni ona nije bila nešto posebno energična, ali se trudila da kad je s njim uvek bude vedra i nasmejana, da mu ugađa. On je govorio da je ona jedino u njegovom životu što ga čini srećnim, ali pošto nije bio srećan, ona je osećala krivicu, kao da je nesrećan zbog nje. Pokušala je da ga ubedi da ode kod lekara, da učini nešto s tom depresijom, ali on nije hteo. Nije on nešto posebno tražio njenu pomoć, ali nije ni pokušavao da pomogne sam sebi, i ona je na kraju odustala.

Može da bude prijatno da tako osećate da ste nekom potrebni. Uz to, ako se plašite da će vas neko povrediti, strah je manji ako je on već povređen, ako deluje tako bespomoćno. Prosto poželite da ga zagrlite i pobrinete se za njega. Međutim, i takav će vas povrediti - time što nikad neće biti uz vas, time što ćete mu vi izigravati majku/terapeuta/negovateljicu, a on vam nikad neće biti ravnopravan partner, jer i ne želi da vam bude ravnopravan partner.

Ne kažemo da voljenu osobu treba napustiti kad je povređena i kad joj je potrebna pomoć. Daleko od toga. Međutim, ne treba ni brkati to što je nekome potrebno da ga negujete s ljubavlju, ne u smislu ljubavne veze. Naravno da se može desiti da se voljena osoba, inače snažna i u svemu vaš ravnopravan partner, razboli i da joj je potrebna vaša pomoć, ali to nije isto kao kada je neko od starta bolestan i ne pokušava da učini ama baš ništa kako bi mu/joj bilo bolje, samo pušta vas da se vrtite unaokolo i ugađate mu/joj. Tu već ne može biti reči o vezi, pa ni o ljubavi. Tu onda bude jako mnogo bola, razočaranja i iscrpljivanja, i iz takve situacije bi se trebalo skloniti, izuzev ako profesionalno pružate medicinsku pomoć, a ta osoba je vaš pacijent, ne vaš ljubavni partner.

Da li to znači da osoba koja je hronično bolesna ne može da bude partner u ljubavnoj vezi? Ne znači. Čak i veoma bolesna osoba može da pruži ljubav, recimo, u obliku verbalne podrške, može nekad da sasluša, da pruži svoje mišljenje. Tu vam dobro može poslužiti sopstveni osećaj, da li se osećate kao da vam je ta osoba pacijent, da li se vi osećate kao negovateljica, ili se radi o osobi koju zbog njene snage kao ličnosti i te kako uvažavate i volite, nije da se nadate da će vam, ako ostanete uz nju i dovedete je do zdravlja, jednog dana uzvratiti ljubavlju, već osećate da vas voli sad. Takođe, u slučaju da je voljena osoba već duže bolesna i to vas iscrpljuje, setite se da li je nekad bila u boljem stanju, da li je nekad bila u stanju da vam nešto pruži - ako toga nikad nije bilo u prošlosti, teško da će ga biti u budućnosti.

Ovakve veze umeju da budu veoma opterećujuće i frustrirajuće, zato, obratite pažnju na svoj osećaj, i ako vam se čini da ste voljenoj osobi više terapeut, negovateljica ili majka nego bilo šta drugo, sklanjajte se!



Izvor: Krstarica