Glas razotkriva sedišta američke Centralne obaveštajne službe

CIA gleda sa Banovog brda

U Beogradu sada postoje najmanje tri punkta na kojima su locirani američki obaveštajci, jedan u centru grada, drugi na Dedinju i treći na prilazu gradu

BEOGRAD - Tri najjače obaveštajne službe sveta, američka, britanska i ruska imaju vrlo razvijenu operativnu mrežu u Srbiji. Prema nekim podacima, ako se izuzme britanska MI5, kojoj je primarni zadatak potraga za Radovanom Karadžićem, operativci američke CIA su najbrojniji na ovim prostorima, naročito u Beogradu i Podgorici, ali vrlo razvijenu mrežu imaju i u Vojvodini.

- U Beogradu trenutno postoje najmanje tri punkta na kojima su locirani američki obaveštajci. Prvi je u ulici kneza Miloša preko puta ambasade SAD. Radi se o firmi koja u svom imenu ima tri slova i koja je zvanično registrovana za pružanje raznih usluga - kaže izvor Glasa blizak našim bezbedonosno-informativnim službama.

Pored ove lokacije, za koju se smatra da je među prvima u Beogradu otvorena u tu svrhu, jer joj je formalna registracija samo maska, navodi on, druga je nastala vrlo brzo posle 5. oktobra u najelitnijem naselju, Dedinje.

- Konkretno, reč je o jednoj američkoj firmi registrovanoj za promet nekretnina kojoj je celu kuću u Bulevaru mira izdao na više godina jedan blizak prijatelj porodice Milošević. Ako izađete na sajt te firme, videćete da je on skoro prazan. Tek jednom mesečno, eventualno, "izbace" po jednu ili dve ponude za prodaju kuća ili stanova. I treća lokacija, nastala pre tri godine, nalazi se preko puta poznate kafane "Stara trešnja" u beogradskom naselju Banovo brdo.
      

Svaka ambasada ima obaveštajca

Zoran Dragišić, za razliku od Nicovića, ima drugačije mišljenje o slučaju Perišić.
- To je najčistija politička manipulacija. I tu niko nije raskrinkan jer je Mejbor kao američki obaveštajac bio registrovan u Beogradu. Uostalom, svaka ambasada ima svoje ljude koji se bave obaveštajnim radom, odnosno prikupljanjem informacija o našoj zemlji. I to nije protivzakonito - smatra Dragišić.
      
   
   

Reč je o stambenim objektima u kojima se nalazi predstavništvo američke kompanije koja je još u vreme pokojnog premijera Zorana Đinđića kupila jedan srpski gigant - za šta se posebno zalagao i tadašnji američki ambasador. U pitanju je preduzeće koje se nalazi nedaleko od Beograda, a koga su Amerikanci kupili iz stečaja ne preuzimajući potraživanja poverilaca od skoro dve milijarde dolara. Sedište novog vlasnika zvanično je registrovano u Novom Beogradu, a u toku je njegovo premeštanje na lokaciju na kojoj se i fabrika i nalazi. Inače, među članovima UO ima i nekoliko predstavnika obaveštajne agencije iz Amerike - kaže isti izvor.

I policijski ekspert Marko Nicović, doduše, ne imenujući lokacije, potvrđuje da je poznato da ih CIA u Beogradu ima najmanje tri.
- Rad na terenu pokrivaju sa oko 40 do 50 obaveštajaca. Oni se, uglavnom, kriju iza "fasada" velikih preduzeća, raznih agencija, banaka, predstavništva i nevladinih organizacija koji im služe kao pokriće za obaveštajni rad. A posle promene vlasti, ima ih i u našim ministarstvima. Njihov rad se osmišljava i deceniju unapred, a centrala im je u Beču. Njih mahom interesuje ekonomska situacija, eventualno neki nepredvidiv događaj, terorizam, ali i podaci o establišmentu vezani za korupciju ili organizovani kriminal, kao i ko je od naših ljudi "na vezi" sa drugim službama - priča Nicović.

On kaže da naše službe vrlo teško mogu da se "nose" sa tako velikim sistemima kao što je CIA jer, kako tvrdi, u redovima naših obaveštajnih službi oni imaju svoje ljude koji ih redovno obaveštavaju o svemu što srpske službe preduzimaju.
- Nije ih lako razotkriti, ali slučaj Perišić koga su pripadnici Vojne bezbedonosne agencije "uhvatili" sa agentom CIA u špijunaži je sigurno svetao trenutak te službe. General Aco Tomić je to uradio vrlo profesionalno - smatra Marko Nicović.

Vojni analitičar Zoran Dragišić kaže da stranim obaveštajnim službama koje se nalaze u Srbiji nije teško da dođu do informacija koje ih zanimaju jer do njih najčešće dolaze preko interneta, iz medija ili iz otvorenih razgovora.
- Najmanje informacija se prikupi primenom tehničkih sredstava. I oni to rade krajnje prikriveno. Jer, ukoliko vas neka strana služba prisluškuje - to je u Srbiji protivzakonito. U protivnom, njihov rad se seče, a odgovorni za to se kažnjavaju. Pravo na prisluškivanje imaju samo BIA i Vojno bezbedonosna agencija - priča Dragišić.

On tvrdi da nije tajna da se danas svaka veća inostrana firma u Srbiji bavi obaveštajnim radom.
- U suprotnom, ona ne bi mogla da funkcioniše na tržištu. Tu, pre svega, mislim na informacije o konkurenciji ukoliko se radi o privatizaciji, odnosno da li vredi ili ne ulagati u određenu firmu. I taj segment ekonomskih obaveštajnih službi je ovde najzastupljeniji. U zavisnosti od toga kojom vrstom obaveštajnog rada se bave - oni su uglavnom grupisani po ambasadama ili firmama. Konkretno, američkoj obaveštajnoj službi ovde je dovoljno tri operativna punkta sa po desetak ljudi - kaže Dragišić.

Blic \ S. Vojinović

Dosta mi je citiranja raznih instant eksperata. Nicović je pandur a ne obaveštajac i o tim stvarima nema pojma. A Dragišić takođe nema pojma jer ne zna da pored BIA i VBA, pravo na prisluškivanje imaju i VOA (vojno obaveštajna agencija), kao i MUP Srbije, tj njihovi UKP i UBPOK