Za sve postoji vreme i mesto... Sprdati se a nečim o čemu nemate pojma na taj način na koji to radite nikako nije smešno... nije ni u kategoriji crnog humora.

Nije, ali bi trebalo biti, jer je činjenica da smo nacija vrlo pogođena ovim problemom (a očito je i koliko smo informisani o tome  ), samo se o tome baš i ne govori. I dalje tvrdim da nije lepo što se sa tim sprdate; jer da vam je, daleko bilo, deda ili otac oboleo od toga, ne verujem da bi vam to onda bila stvar relativnog smisla za humor.

~~~~

Nekakva silna istraživanja govore da postoje tri velike grupe simptoma za PTSP. Prvi je pojačana opšta reaktivnost organizma, koja se manifestuje kroz povećanu senzitivnost i razdražljivost (nesanica, teškoće koncentracije, izlivi besa, itd.) nasuprot drugoj grupi simptoma koju čini suprotno - smanjena reaktivnost, najčešće izražena kroz depresiju, utučenost, opštu bezvoljnost, itd. Treći čine nemogućnost prisećanja nekih važnih događaja povezanih sa nastankom PTSP-a ili pak živa sećanja na isti, fleš bekovi tih događaja, uznemirujući snovi, itd.

Kao posledica svega toga, oboleli od PTSP-a koji ne potraže pomoć (a kod nas je situacija takva da je vrlo često ne traže, ne znaju da prepoznaju problem niti kome bi se mogli obratiti za pomoć) često ''pobegnu'' u alkoholizam, zloupotrebu PAS, lekove ili im ovaj poremećaj postane samo podloga za neki ''veći''.

Iz mog neposrednog iskustva (a trenutno se srećem sa mnogo takvih), na terapiju uglavnom dobro reaguju, ali to zavisi od mnogih faktora, kao što su starost, izloženost stresu (i traumatskom i svakodnevnom), socijalna podrška porodice i prijatelja, to da li imaju problem sa, recimo, alkoholom ili ne (jer tada se mora i lečiti alkoholizam pride, što nije nimalo jednostavno), itd.

Mama moje drugarice je patila od PTSPa, neposredno poslije rata; depresija, zlovolja, katastrofa .. Jos uvijek se odvikava od tih lijekova koje je morala da pije, toliko su jaki.
Imala sam i komsiju koji je bio u logoru za vrijeme rata i koji je takodje patio od PTSPa, s tim da su njemu simptomi bili kao u klasicnog ludaka; promjene raspolozenja, nacin oblacenja, generalno ponasanje .. jezivo.

Ценим да ће нам и као појединцима и као држави сванути кад сви упознамо и информишемо о томе  

И бајдвеј није ли ти пало на памет да си преосетљива по том питању услед професионалне деформације?

да не офујем више ...

Izvinjavam se sto se mjesam, ali definitivno je idiotski da se zajebavate o necemu o cemu nista ne znate, stagod da je u pitanju, a kamoli bolest.
Pritom je google udaljen samo par klikova.

gооgle knowledge и душебрижност ... с тим се не да изаћи на крај 

да цитирам себе пошто Бамбина благоизволи изоставити најбитније у горњем цитату.


и знам како изгледа човек који вуче трауме из рата ... поодавно још сам проводио 8 сати дневно, 6 дана недељно цирка 5 месеци шљакајући са ликом који се као 18-тогодишњи клинац нагледао свега и свачега у Вуковару. И знам како се носио са тим.

а сад даме ... наставите где сте стале 

po ovome ispada da je presudna nacionalnost kao faktor rizika, otuda i moj adekvatni odgovor

mmm .. ok

Neće nama svanuti kako kog obrneš, onda po tvojoj logici treba svi da sednemo i plačemo, slučajno da nešto novo ne učimo ili da ne pokušamo da pomognemo jedni drugima.

Da, ubijte me zbog toga, ubijte me što imam obzira prema ljudima sa psihičkim problemima. 

хехехе ... пре ће бити да ћеш ти побити нас који немамо обзира. На овој теми једина којој не би смели дати оружје би била ти  ... идеш ђоном од првог поста, упорно заобилазећи оно што ти не одговара и пребацујући осталима ... ајде мени, за остале ме и није много брига ...  како ти шта падне на ум.


па ја сам отворена књига изгледа 

Naravno da se čovek našalio kao što sam i ja, i još neki, isprovocirani onakvim uvodom. Niko nije imao nameru da omalovažava problem o kom pričamo, jednostavno, da bi se ozbiljno raspravljalo, potreban je ozbiljan sagovornik.
Kao kada bih ja pokrenuo temu o Tupoljevu TU-95 komentarom -

"jel znate onaj veeeeeliki ruski bombarder, ima četiri elise i rade brm-brrrrrrrm..."
naravno da bi me dočekali na nož...

Dakle niko nije pokazao bezobzirnost prema psihički obolelim ljudima, samo je potrebno lepo navesti simptome poremećaja, eventualno neki konkretan primer, istoriografiju...

Ne razumem tu sujetu koja odmah pretpostavlja zlu nameru...