najgore od svega je to sto sve to traje i dan danas.
mozda ne dobijamo i dalje njihove bombe,ali,zato dobijamo kancere i druge strasne bolesti zbog otrova kojim su nas punili,i kojim nas jos pune,u vidu hrane,posto im sluzimo kao javna deponija za svu fals robu,i nepozeljnu hranu.
nema kraja njihovom "pomaganju,demokratiji,pravdi,i slicnom..."

najbolje,tacnije-najdrskije od svega mi je bilo to sto ista govna koja su nas ubijala i koja nas truju,i koja su nam porusila,izmedju ostalog,silne mostove,sada oce da renoviraju te iste mostove,kobajagi,zato sto im je stalo do toga,i zato sto oce da upostave sto bolju saradnju,i sta li su jos nalupetali.
a da ne pricam tek o onome kada ONI,najgori zlocinci covecanstva,uzmu pa krenu nekome,pogotovu kad krenu nama,da kenjaju o ljudskim pravima,standardima,nasilju... 

to je tačno , bombama koje su bacali je vreme polu raspada oko 50 godina , a za totalni raspad treba hiljade godina.... Nema iz tog perioda ništa lepo da se pamti , samo da se nikada opet nešto slično ne ponovi , ali šanse su male za to....

pa,naravno.pola naroda muci muku sa raznoraznim bolestima,koje su nastale zbog otrova kojim su nas punili,i kojim nas i dalje pune!

Pazi ovako... ti i ja smo razlicito ziveli u tim periodima...
Mislim, i ja sam bila jako zasticena, ali nesto je ostalo... i to sto je ostalo nije nimalo prijatno...

Da bih pokazala to kolicinu... hm... apatije... depresije... zasicenosti... beznadja... uvek volim da ispricam pricu iz 1999. godine.
Bio je kraj aprila... prelep dana... rodjendan moje drugarice... 19.
Nasle smo se da popijemo kafu i odemo na kolace...
Zatim smo se prosetale do Kalisa i po Knezu... ulica je bila prepuna... ali zaista... mame sa decom, bakice, dekice, mladi, ljudi srednjih godina...
Kao da se nista ne desava... kao da svakog dana i veceri ne cujes sirene i tutnjanje tomahavka (zivela sam tada u Krnjaci, pa su tomahavci preletali iznad nase kuce na putu ka Pancevu)...
U jednom trenutku su se zacule sirene za pocetak uzbune...
U jednom koraku, otkucaju srca... citava ulica je zastala... svi... ali bas svi smo pogledali u nebo i nastavili dalje...
Znas... stravicno je kada se naviknes na to... kada ti cinjenica da na tebe moze da padne bomba nista ne predstavlja...

Ili druga situacija... kada sam se u toku nocu probudila i shvatila da nema nijednog zvuka... vec je to bio kraj maja, pocetak juna...
Apsolutni vakum i odsustvo zvuka... kao da nije bilo ni vazduha...
Pravo da se zapitas da li si ziv?
Kasnije smo saznali da je te noci iznad Beograda i Srbije najveca koncentracija aviona u ratu...
Prakticno su stvorili vakum...
A onda kada su preleteli samo je doslo do eksplozije zvuka...
I dan danas se toga secam... i dan danas sebi ne mogu da objasnim sta je to bilo...
Once in a lifetime...

Ili treca situacija... iz 1995. godine...
Te godine u maju su u Bgd dosli moja tetka i brat... klinja od 3 godine...
Mali je obigravao oko kontejnera, vikao da su to vozici i da ce on da putuje njima...
I stalno je ponavljao "moja kuca putujuca"...
Tri meseca kasnije, on je bio u koloni... drugi put za svoje 3 godine je bezao, napustao kucu...
On danas ima 17. godina i nema nikakav odnos prema mestu u kome je odrastao i rodjen...
Ono sto je za mene zavicaj i dom, za njega je Hrvatska gde zive neki tamo Hrvati... koji su neprijatelji... ali mu bas i nije jasno zasto su neprijatelji, jer su neprijatelji i njegovim drugovima koji nemaju apsolutno nikakave veze sa tim predelima...
A... da.. i njega su zajebavali u skoli sto je rodjen u BiH i dosao iz Hrvatske... drazesno...
To je jebeno tuzno... Ono sto je meni sve, njemu je nista... a tamo su kosti i mojih i njegovih predaka... i to je nasa zemlja...

Sve u svemu... nije normalno da kada zasviraju sirene za uzbunu ti ne osetis nista... ni strah, ni strepnju... nista...
To je odredjena vrsta dresure... a mi smo izdresirani da zivimo u nenormalnim uslovima...
Iskreno... ja zaista ne znam kako bih zivela negde drugde gde je sve sredjeno i mirno... Verovatno bih posle 6 meseci izasla na ulicu i poubijala ljude...
Jbt. svi smo navuceni na bol i patnju... a to je cista patologija...

пре неких годину дана сам први пут после рата кренуо да уђем у подрум са мајком кренуо нешто да узмем да ме она није ухватила вероватно бих се онесвестио! Нисам ни знао до тада да имам тај страх и да је толики...


Памти па врати.

...ili ratovali u dva...

Сећање на жртве бомбардовања

Сећање на жртве бомбардовања

Поводом Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања Србије патријарх Иринеј служио парастос страдалима у Цркви светог Марка у Београду. Полагањем венаца и паљењем свећа широм Србије одају се почасти страдалима.

Србија обележава 24. март као Дан сећања на жртве НАТО бомбардовања. Патријарх Иринеј служио је у Цркви светог Марка у Београду, парастос страдалим браниоцима отаџбине и свим невино страдалим у НАТО агресији на Србију и Црну Гору.

У присуству многобројних верника, министра вера Богољуба Шијаковића и руског амбасадора у Београду Александра Конузина, литургију су саслуживали викарни епоископ Атанасије хвостански и свештенство Архијепископије београдско-карловачке.

"Ово је дан тужног и молитвеног сећања на оне који су пострадали на тлу наше отаџбине и оне који су пали бранећи своје домове и светиње", рекао је патријарх Иринеј после парастоса.

"Страдао је народ коме је слобода често важнија од коре хлеба, а тачан број жртава још се не зна", подсетио је Иринеј у беседи после молитве за оне који су се том жртвом искупили за све људске мане и слабости.

"Уздамо се у правду Божију јер ни силници овога света неће остати без суда Господњег, њему ће морати да дају одговор за зла која су починили", истакао је патријарх.

Патријарх је из Цркве светог Марка поручио да се никада не понови страдање и проливање невине крви.

Градоначелник Београда Драган Ђилас и директор Радио-телевизије Србије Александар Тијанић положили су цвеће и упалили свеће код споменика "Зашто" у знак сећања на раднике РТС -а који су погинули у НАТО бомбардовању те медијске куће 1999. године.


На спомемик који је подигнут у Ташмајданском парку у Београду поводом сећања на настрадале раднике РТС-а венце су положили и чланови њихових породица.

Мајка настрадалог Небојше Стојановића Жанка Стојановић рекла је новинарима да се породице настрадалих 11 година "боре за истину и признавање истине државе која је злочиначки убила 16 људи".

Супруга настрадалог Бранислава Јовановића Мила Јовановић рекла је да ће борба за истину трајати докле год породице погинулих буду имале снаге за то и додала да би требало да се покрену породице цивилних жртава НАТО бомбардовања из целе Србије.

Властимир Бранковић, отац погинуле Ксеније Бранковић, казао је да још увек себи поставља питање "зашто" и напоменуо да су "све мањи изгледи да ће за живота да сазна истину".

Полагање венаца на Стражевици

Заменик председника Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић и председник Скупштине града Београда Александар Антић положили су венце на спомен обележје "Гласник" на Стражевици у Раковици крај Београда.

"Не смемо заборавити оне који су своје животе дали за одбрану земље, али ни цивилне жртве, а посебно морамо бринути о породицама више од 1.000 војника и припадника полиције који су страдали током НАТО бомбардовања 1999. године", рекао је Дачић.

Венце су положиле колеге и породице српских војника Владимира Вујовића и Властимира Лазаревића, који су пре 11 година, током бомбардовања животе изгубили у једном од 34 бомбашка напада на Стражевицу.

Дачић је подвукао да је обавеза државе да жртве бомбардовања сачува од заборава, јер је од велике важности за будућност земље да се из онога што се десило извуче поука.

Код споменика деци страдалој током бомбардовања, тачно у подне, након што су се симболично огласиле сирене за оглашавање опасности, цвеће и венце положили су државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Зоран Мартиновић, представници борачких и удружења породица.

"Поред многобројних жртава бомбардовања 1999. године страдало је и 89 деце, а међу њима најмлађа Милица Ракић, Марко Симић и многа друга, која данас нису у прилици да се играју у парковима Србије", рекао је Мартиновић.

На гроб трогодишње Милице Ракић у Батајници венац је положила и помоћница градоначелника Радмила Хрустановић.

Делегација општине Земун положила је венце на спомен-обележје припадницима РВ и ПВО палим у одбрани отаџбине на зграду Команде ваздухопловства Војске Србије и одала почаст пилоту-мајору Зорану Радосављевићу у Батајници.

Дан сећања на жртве бомбардовања изложбом фотографија из тог периода у центру Београда обележила је и Демокртска странка Србије, чији су представници поновили да је Србија мора остати војно неутрална.

Почаст жртвама широм Србије

Министар одбране положио је венце на споменик пуковнику пилоту Миленку Павловићу у Ваљеву и на споменик жртвама из ваљевског краја палим за отаџбину од 1990. до 1999. године.

"Данас одајемо почаст пилоту Миленку Павловићу као симболу отпора и свим оним херојима који су дали живот за слободу Србије и у Првом и у Другом светском рату, као и свима онима који су и данас спремни да дају живот за слободу Србије", рекао је Шутановац.

Уз војне почасти венце и цвеће на споменике су положили и чланови породица и пријатељи, представници Српске православнe цркве, локалне самоуправе, СУБНОР-а, полиције и грађани.

У делегацији Министарства одбране која је одала пошту погинулом пилоту и жртвама палим за отаџибину, били су и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић и командант Ваздухопловства и противваздухопловне одбране бригадни генерал Ранко Живак.

Уз звуке сирене и полагањем венаца крај споменика страдалим у последњим ратовима, и у Чачку је обележено 11 година од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије.

Венци и цвеће положени су и у Грделици где је мета био међународни путнички воз, у касарни Лађевци, Крагујевцу, Прокупљу, Куршумлији и испред болнице "Драгиша Мишовић" у Београду.

У северном делу Косовске Митровице Срби су одржали протестни скуп, после чега су мирном шетњом дошли до Звечана, где су запалили свеће за настрадале.

Неколико стотина Срба окупило се у Грачаници на парастосу и освећењу крста на месту где ће ускоро бити подигнут споменик жртвама албанског терора и НАТО агресије.

Освећење је обавио администратор Епархије рашко-призренске Атанасије, који је подсетио на убијене, нестале и отете, оценивши да је "продукт цивилизације која нас је бомбрадовала страшан и поразан".

Извор

Словачка народна странка извинила се за бомбардовање Београда

Лидери  Словачке народне странке Јан Слота и Ана Белоусовова извинили су се данас амбасадору Србије у Словачкој Данку Прокићу за бомбардовање Београда 1999. године.

"То смо изразили у своје име и у име оних Словака који мисле исто као ми. Правдали смо се за то што смо тада били немоћни и нисмо могли да учинимо ништа осим демонстрација", указала је потпредседница СНС Белоусовова новинарима након што се заједно са својим партијским шефом Слотом срела са српским амбасадором.

"Амбасадор је био ганут и захвалио нам. Сви они знају да се пре 11 година 90 одсто Словака није слагало са прелетањем бомбардера (НАТО)", рекао је Слота.

Обоје су одбили да њихова данашња демонстрација жаљења због бомбардовања пре више од деценије има било какве везе са предизборном кампањом пред предстојеће парламентарне изборе у јуну.

"Да ли смо ми измислили 24. март када су бомбардовани Срби? Зар је требало да преместимо тај датум да буде после избора", реаговао је Слота.

Слота и Белоусовова критиковали су тадашњег шефа словачке дипломатије, сада европосланика за Словачку демократску и хришћанску унију Едуарда Кукана који је недавно изјавио да би и данас у таквој ситуацији каква је била на Косову поступио исто.

"Ако говоримо да се променила политичка ситуација и оријентација Словачке, не можемо да се претварамо да је то (бомбардовање) било данак за наш улазак у НАТО", рекла је Белоусовова и позвала и словачку дипломатију да се за бомбардовање извини.

Словачке снаге нису учествовале у бомбардовању Југославије 1999. године али званична Братислава није у НАТО спречила интервенцију а дала је и дозволу савезничким војним авионима да прелећу њену територију.

http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=17297:2010-03-24-18-20-27&catid=82:srbija&Itemid=197

11 GODINA OD NATO BOMBARDOVANJA: ŠTA JE SVET NAUČIO OD AGRESIJE NA JUGOSLAVIJU

Bio je to brilijantan primer strategije dirigovanog haosa, koji su stvorili Amerikanci i virtuelno pripremljena agresija, jer je povod zbog koga su natovci gađali Jugoslaviju bio apsolutno izmišljen


Operacija “Saveznička sila”  – vojna operacija bloka NATO protiv Jugoslavije – izvedena je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Avijacija Alijanse izvršila je više od 35 hiljada naleta na Jugoslaviju. U operaciji je učestvovalo hiljadu borbenih aviona. Na Jugoslaviju je ispaljeno više od 10 hiljada krstarećih raketa, izručeno više od 79 hiljada tona eksplozivnih materija. Prema oceni eksperata, tokom bombardovanja u Jugoslaviji je poginulo najmanje dve hiljade civila, a oko šest hiljada ih je ranjeno.

Pod formalnim izgovorom zaštite albanskog stanovništva Kosova i Metohije Severnoatlantska alijansa zatražila je od Beograda da povuče svoju vojsku iz tog regiona. Svima je bilo jasno da će takav korak u potpunosti odrešiti ruke kosovskim separatistima i dovesti do raspada zemlje. Ne čudi što taj zahtev Srbi nisu hteli da ispune. A natovci, ne dobivši saglasnost UN i samim tim narušivši norme međunarodnog prava, ipak su protiv Jugoslavije započeli rat najširih razmera.

Alijansa je primenjivala podlu taktiku raketno-bombaških udara po strateški važnim objektima ne samo vojne nego i civilne infrastrukture zemlje. Avijacija je gadjala mostove, železničke pruge, aerodrome. Naletima su podvrgnuta čak i industrijska preduzeća koja su proizvodila mirnu produkciju – odeću, lekove, sokove itd. Srbi su se držali nekoliko meseci nanoseći protivniku uzvratne udare u kojima su natovci trpeli suštinske gubitke. Međutim, snage nisu bile ravnopravne, ekonomija Jugoslavije jedva je odolevala vojnom pritisku, a rušenje infrastrukture pretvaralo se u pravu humanitarnu katastrofu.

ZAŠTO JE RUSIJA ĆUTALA Ko je tada mogao spasiti Srbe? Jedino Rusija. Uzgred rečeno, jugoslovenski parlament je glasao za pridruživanje republike savezu Rusije i Belorusije. U Džavnoj dumi nacrt odluke „O prisajedinjenju Savezne Republike Jugoslavije savezu Belorusije i Rusije“ dobio je većinu glasova, ali se dalje od toga nije išlo. A i ruska diplomatija pokazala se kao bezuba. Nikakvu ozbiljnu podršku Beograd tada nije dobio od Moskve. U takvim uslovima Jugoslavija se, na kraju, potčinila vojnom pritisku i u leto 1999. godine povukla vojsku sa Kosova i Metohije. U suštini, to je značilo gubljenje suvereniteta nad tom oblašću.

Ako govorimo o posledicama natovske operacije po međunarodno pravo, onda je, prema mišljenju mnogih eksperata, ona dovela do potpunog kraha Jaltsko-Potsdamskog sistema, u čiju osnovu su ugrađeni poštovanje suvereniteta država i neophodnost dobijanja mandata UN za mešanje u njihove unutrašnje poslove.

Zapad je pokazao svima da ne priznaje nikakvo drugo pravo do prava sile. To je predstavljalo pravu lekciju za mnoge zemlje, pa i za Rusiju, koja se tada još umnogome nalazila u vlasti prozapadne propagande. Naivnoj i bespogovornoj veri u pravičnost takozvanog „civilizovanog zapadnog sveta“ nanet je snažan udarac. Svi su uvideli pravu cenu priče punim ustima o ljudskim pravima i poštovanju zakona. Videći kako se pred vašim očima razara zemlja u centru Evrope, mnogi od nas su se pitali: a šta smeta Zapadu da isto tako postupi i sa Rusijom? I sve češće na to pitanje počeli su odgovarati nedvosmisleno: smeta jedino to što mi imamo nuklearno oružje. Ta lekcija, očigledno, nije izgubila svoju aktuelnost ni danas iako je od tada prošlo poprilično godina.

Uostalom, drugačije i nije moglo biti: menjaju se ideologije, dolaze i odlaze razni politički lideri, smenjuju se čak čitavi socijalni sistemi, a objektivne protivurečnosti izmedju Rusije i niza zapadnih zemalja ne iščezavaju.

„Jugoslovenska lekcija“ u Rusiji nije zaboravljena. Međutim, kako saopštava sajt sećanja na Slobodana Miloševića, planirano okupljanje na skveru naspram zgrade ruskog Ministarstva inostranih poslova vlasti nisu sankcionisale.

SAMO NUKLEARKA RUSIJU SPASAVA Svoju ocenu o opeaciji NATO izneo je za KM.ru direktor Centra ruskih istraživanja Andrej Fursov:

„Akcija protiv Jugoslavije pokazala je, da u jednopolarnom svetu više nema protivteže američkoj i natovskoj agresiji, da je bipolarni svet bio garancija za zemlje poput Jugoslavije i Iraka, dok u jednopolarnom svetu Amerikanci mogu činiti što im je volja. To kao prvo.

Drugo, agresija protiv Jugoslavije pokazala je da Zapad, koji je sve vreme galamio o ljudskim pravima i međunarodnom pravu, pljuje na to. Čim se situacija promenila, mogu se brisati noge i o međunarodno pravo i o ljudska prava.

Treće, agresija protiv Jugoslavije predstavlja brilijantan primer strategije dirigovanog haosa, koji su stvorili Amerikanci. Bila je apsolutno virtuelno pripremljena agresija, jer je povod zbog koga su natovci gađali Jugoslaviju bio apsolutno izmišljen.

I najzad, poslednja lekcija svodi se na to da, ako mi ne bi smo imali nuklearno oružje, Amerikanci bi nama uradili isto ono što su uradili Srbima.


KM.ru novosti, Moskva

Prevod Rajko DOSKOVIĆ
http://standard.rs/vesti/36-politika/4180--11-godina-od-nato-bombardovanja-ta-je-svet-nauio-iz-agresije-na-jugoslaviju-.html