Srbija po standardu među poslednjima na Balkanu

Još decenija da stignemo Hrvate

U decembru 1990. prosečna plata u Srbiji iznosila je 752 nemačke marke (oko 380 evra). Već decembra 1993. statističari su izračunali da prosečno zarađujemo 21 marku. A prema podacima za jun 2006, prosečna srpska plata izražena u evrima niža je od slovenačkog i hrvatskog proseka otprilike isto koliko je i Beograd u kilometrima udaljen od Ljubljane i Zagreba.

Iz Beograda do prestonica Hrvatske i Slovenije autoputem stiže se za manje od jednog radnog vremena. Da bi stigli do standarda Hrvata i Slovenaca, po svemu sudeći, biće nam potrebne godine, možda i decenije.

- Kada se uporede plate i bruto društveni proizvod (BDP) po stanovniku, vidi se da je kod nas rast standarda prilično nategnut. Izvor značajnijeg povećanja zarada mogu biti samo visoke stope rasta, mnogo više od sadašnjih koje su, otprilike, na nivou stopa rasta u Sloveniji i Hrvatskoj. Naš najveći problem je što stalno iz nekog razloga gubimo tempo - zbog inflacije, negativnih efekata po strane investitore itd. A to nas još više udaljava od onih koje želimo da stignemo - kaže konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević koji je uveren da nam za dostizanje standarda slovenačkih i hrvatskih radnika treba najmanje deset godina, a možda i više.

Brže mogu samo političari čija „brda i doline“ u poslednje vreme dosežu i do kineskih stopa rasta BDP od preko deset odsto godišnje. Koliko su te stope „dovoljne“ da eliminišemo silno zaostajanje pokazuje podatak koji navodi profesor Ekonomskog fakulteta Dana Popović u studiji „Četiri godine tranzicije u Srbiji“. Dometi prosečne stope rasta BDP koja unazad četiri godine u Srbiji iznosi 4,5 odsto značajno su umanjeni činjenicom da smo deset godina pre toga imali pad privredne aktivnosti po prosečnoj godišnjoj stopi od osam odsto. Dok naši susedi već čitavu deceniju ostvaruju koliko-toliko ravnomeran razvoj, mi još uvek nastojimo da povratimo sve ono što su nam odnele „godine koje su pojeli skakavci“. Pa ipak, naši ministri sve češće izgovaraju rečenicu: „Kad mogu Slovenci, možemo i mi.“

- To nije optimizam već arogancija bez pokrića. Slovenci su prestigli i mnogo bolje od nas i iluzorno je očekivati da ih mi u skorije vreme dostignemo jer nemamo vladavinu prava koja je ključna za stabilnost svake države - kaže Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja pri Institutu društvenih nauka.

- Možemo mi imati i kineske stope rasta ako nam je startna osnova niska. Mi smo više od deset godina bili mimo sveta, zaključani u svoje dvorište. Za to vreme tehnološke promene odvijale su se neverovatnom brzinom. U 21. veku deset godina je izuzetno dug period i trebaće nam ko zna koliko vremena da nadoknadimo propušteno - ocenjuje Šuković. Tvrdnju sagovornika „Blica“ potvrđuju i podaci koji pokazuju da Srbija danas zaostaje i za zemljama koje su pre pada Berlinskog zida bile znatno iza nas, pre svih, Bugarskom i Rumunijom. Za nabrajanje parametara po kojima smo danas daleko iza naših istočnih suseda bilo bi nam potrebno mnogo prostora. Zato ćemo pomenuti samo jednu oblast u kojoj izrazito kaskamo - turizam. Dok se Hrvati bliže brojci od deset milijardi dolara prihoda od turizma, a Bugari i Rumuni značajno napreduju, u Srbiji od oko 300 hotela samo četiri imaju pet zvezdica, dok je onih sa četiri zvezdice 18. Čak 102 srpska hotela kite svega dve zvezdice, a blizu 70 hotelskih kapaciteta uopšte nije kategorisano. Jednostavno, nema investicija, posebno onih stranih.

- U zemlji u kojoj ministri bez pardona izjavljuju kako se ne mora poštovati zakon sasvim je logično da je priliv stranih investicija jako spor. Dok drugi napreduju i rešavaju probleme, mi već godinama ne možemo da lociramo Mladića - kaže Danilo Šuković.



Izvor: Blic \Branislav Krivokapić

ovo postaje kao divljina...kao zivotinje svaka se bori za opstanak da prezivi od danas do sutra

sve u svemu mnogo jadno, da ne kažem bedno živimo...

uvek smo bili najgori 

 „Blic“ istražuje: Gde smo posle pet godina tranzicije
Od plate samo preživljavanje

Iako građani Srbije uglavnom ne osećaju bitno poboljšanje standarda, statistika govori da smo za pet godina tranzicije ipak napredovali, te da živimo nešto bolje. Dok smo za minimalnu potrošačku korpu u septembru 2000. godine izdvajali više od dve prosečne plate, u maju ove godine za pokrivanje osnovnih troškova domaćinstva bilo je potrebno manje od jedne plate (0,84). Za prosečnu potrošačku korpu pre petooktobarskih promena bilo je potrebno čak 3,45 plata, a na proleće ove godine 1,3 plate. Ipak, statistika je jedno, a svakodnevni život nešto drugo.

Sigurno je da nestašica namirnica i jutarnjih redova ispred prodavnica nema, kao ni galopirajuće inflacije, koja je u 2000. godini iznosila neverovatnih 115,3 odsto. Prošlu godinu završili smo sa rastom cena od 17,1 odsto, što je i dalje evropski rekord.

- Sigurno je da danas živimo bitno bolje nego pre 5. oktobra 2000. godine. Znam da su očekivanja građana bila znatno veća, ali nerealna. Nerealna utoliko što se očekivalo da se sve što se uradilo za prvih pet godina tranzicije moglo uraditi za godinu dana - kaže ministar finansija i ekonomije Mlađan Dinkić.

Standard se, tvrdi Dinkić, najbolje vidi po broju novokupljenih automobila, stanova i broju ljudi koji idu na letovanje.

- Kupovna moć građana je znatno bolja nego pre 5. oktobra. Naši građani su samo na uvoz automobila za prvih par meseci ove godine utrošili više stotina miliona dolara. Stambeni krediti, kojih nije bilo pre 2000, omogućili su mnogo većem broju ljudi da kupe stanove. Na letovanja iz godine u godinu ide sve više ljudi. Dakle, stvari idu nabolje - tvrdi Dinkić.

Ekonomista Vladana Hamović, ipak, tvrdi da je kupovna moć naših građana i dalje nedovoljna.

- Delimično je tačno da je porastao standard, jer je sada za prosečnu potrošačku korpu potrebno izdvojiti 1,2-1,3 prosečne plate, a bilo je vremena kada su bile potrebne čak čitave dve i više. Ipak, građani i dalje žive teško - kaže Hamovićka.

Ona napominje da preko 60 odsto zaposlenih platom pokriva samo minimalnu potrošačku korpu. Struktura izdataka je takva da da 40 odsto porodičnog budžeta ide na hranu, 27 odsto na komunalije, struju, vodu, 13 odsto na usluge i 20 odsto na sve ostale potrebe kao što su odeća, obuća, izdaci za školske potrebe, lekovi, kultura, opravke, bela tehnika, nameštaj i ostalo.

- Iz toga je više nego jasno da su još veoma ograničene platežne mogućnosti naših građana. To je ipak daleko od lagodnog života - ističe Hamovićka. Ona navodi podatke nedavnih „Galupovih“ istraživanja o skupoći pojedinih gradova u svetu, koji pokazuju da je život u Beogradu sveden na podmirenje osnovnih potreba. Uključujući iznajmljivanje dvosobnog stana i kupovinu jedne haljine i jednog odela mesečno prevazilazi se navedena mesečna plata vozača gradskog saobraćaja od 330 evra za 74 odsto, a prosečna od oko 250 evra skoro duplo.

- Znači nema mesta ni za kakav luksuz u koji kod nas za većinu stanovništva spada i hemijsko čišćenje odeće, izlazak na ručak, pa čak i taksi usluge- kaže ona.

Osim slabog standarda građana, Srbiju muči i visoka stopa nezaposlenosti, koja je sa 21,5 odsto u 2001. narasla na 27 odsto u prošloj godini. Rastu i spoljni dugovi, pa umesto 11 milijardi dolara, koliko smo dugovali 2000, danas dugujemo više od 16 milijardi dolara.

Guverner NBS Radovan Jelašić ocenjuje da posle pet godina od početka tranzicije Srbija danas ima uređen finansijski sistem koji predstavlja stabilnu osnovu za njen dalji privredni razvoj. Od sloma Miloševićevog režima do danas bitno su porasle i devizne rezervne zemlje, koje su sa 359,8 miliona dolara iz oktobra 2000. dostigle 8,7 milijardi dolara u avgustu ove godine. Slično je i sa deviznom štednjom, koja je sa 30 miliona evra u 2001. godini porasla na 2,8 milijardi evra u ovoj godini.

- U proteklih pet godina uspeli smo da vratimo zemlju u sve međunarodne finansijske institucije, rešimo teško nasleđe prošlosti kroz regulisanje odnosa sa Pariskim i Londonskim klubom poverilaca i da stvorimo reformisan i zdrav bankarski sektor - kaže Jelašić. On kao izazove u ovoj fazi tranzicije, vidi još nedovoljno restrukturiran realni sektor, posebno velika javna preduzeća, zatim relativno skroman obim stranih direktnih investicija i nedovoljno visok rejting zemlje koji bi privukao takve investitore u značajnijem broju.

Katarina Preradović

Izvor: Blic

Ko sve prima i po kom osnovu novac od države
Socijala i za zaposlene

Materijalno obezbeđenje porodice, u narodu poznatije kao socijalna pomoć, dobija oko 130.000 građana, što čini oko dva odsto stanovništva Srbije. Pre pet godina taj broj bio je znatno manji, oko 80.000.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, međutim, objašnjavaju da se povećanje broja korisnika ne može tumačiti osiromašenjem građana poslednjih godina već je to pre svega posledica izmene zakonskih propisa urađenih u međuvremenu kao i činjenice da se socijalna pomoć, za razliku od kraja devedesetih, sada isplaćuje redovno pa više ljudi konkuriše za državnu pomoć.

- Do 2000. i 2001. isplata materijalnog obezbeđenja, kao uostalom i nekih drugih državnih davanja, kasnila je i po dve godine. Toliko kašnjenje obeshrabrivalo je mnoge porodice i da traže pomoć, ali kada je servisiranje postalo redovno, počeli su više da se javljaju. S druge strane, izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti 2004. godine cenzus za dobijanje pomoći određen je prema republičkoj zaradi za razliku od ranijeg opštinskog proseka. To je u sistem zaštite uvelo novih dvadesetak hiljada porodica - objašnjava za „Blic“ Mića Lišanin iz Sektora za socijalnu zaštitu pri Ministarstvu rada.

Iz republičkog budžeta na ime socijalne pomoći korisnici trenutno dobijaju između 50 i 100 evra. Jednočlane porodice po 4.176 dinara, dvočlane - 5.738, tročlane - 7.303 , četvoročlane - 7.823 dinara, a porodice sa pet i više članova po 8.356 dinara. Ove iznose oni primaju pod uslovom da nemaju nikakvih drugih prihoda a, ukoliko ih imaju a manji su od pomenutih suma, onda im se novac koji dobijaju umanjuje za visinu tih prihoda.

Među korisnicima socijalne pomoći najviše je nezaposlenih. U januaru ove godine oni su činili oko dve trećine ukupnog broja. Sledeći po brojnosti su nesposobni za rad, dakle deca i stariji od 65 godina. Njih je oko 30 odsto. Ostali su penzioneri i poljoprivrednici, ali zanimljivo je da među primaocima socijalne pomoći ima i zaposlenih. Tako je na spisku za prvi mesec ove godine bilo 69 onih koji se vode kao zaposleni.

Porodice u kojima je većina članova sposobna za rad pomoć primaju najviše devet meseci godišnje. Prema rečima Miće Lišanina, oni se obično u periodu leta kada je veća mogućnost za sezonske poslove privremeno skidaju sa isplatnog spiska.

R. Marković

Izvor: Blic

Kupovna moć u Srbiji i okruženju
Kozmetika i dalje luksuz za Srbiju

U većini razvijenih zemalja dezodoransi i instant kafa ne smatraju se luksuzom, a u Srbiji se ti proizvodi u potrošačkoj korpi još vode kao roba koja nije nužna porodici.

Prema podacima Instituta za istraživanje tržišta „Konzit“, na hranu i odeću godišnje se troši 1.120 evra po osobi. Na hranu, prema ovom istraživanju, ide 500 evra. Istraživanje agencije „Medijum Galup“ pokazuje da su građani Srbije u prvih šest meseci kupili dva odsto manje prehrambenih namirnica i šest odsto manje sredstava za higijenu. To pokazuje da je kupovna moć pala za tri odsto. Međutim, ministar trgovine kaže da su za kupovnu moć najpouzdaniji podaci Zavoda za statistiku, koji pokazuju da standard građana raste.

Prosečna plata u Srbiji i prosečna potrošačka korpa više su nego skromne ako se uporede sa razvijenim zemljama. Međutim, poredeći ih sa zemljama u okruženju, izuzimajući Hrvatsku, nema drastičnih razlika ni u primanjima ni u cenama osnovnih životnih namirnica.

Odskače Hrvatska u kojoj prosečna plata, iskazana u našoj valuti, iznosi 51.336 dinara, dok je ubedljivo najniža u Bugarskoj gde iznosi 13.248 dinara. Da podsetimo, prosečna plata u Srbiji u avgustu je bila 21.925 dinara.

„Blic“ je uporedio i cene najosnovnijih životnih namirnica poput hleba, brašna, šećera, mleka i mesa u Srbiji i u zemljama u okruženju. Većina životnih namirnica je najskuplja u Hrvatskoj, dok je najjeftinija u Makedoniji.

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i usluga, u Srbiji je tokom leta zabeleženo povećanje kupovne moći zaposlenih, pa je tako, na primer, u julu minimalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu iznosila 16.599 dinara, dok je prosečna potrošačka korpa bila 26.288 dinara. Ove dve potrošačke korpe razlikuju se pre svega po broju i kvalitetu namirnica, ali i po ceni određenih artikala. Ekipa „Blica“

    Jedna osoba mesečno potroši na hranu 40 evra

    U Ministarstvu kažu da je jedna prosečna plata u celosti mogla da pokrije minimalnu potrošačku korpu, dok to nije slučaj sa prosečnom potrošačkom korpom, za koju je trebalo izdvojiti 1,21 zaradu.

    U odnosu na decembar 2005. godine, prosečna potrošačka korpa u Srbiji je u julu, na primer, poskupela za 6,5 odsto. Ukupno, prema statističkim podacima, standard građana raste. Međutim, istraživanja pokazuju da se na kupovinu hrane mesečno potroši samo 3.300 dinara (40 evra) po osobi i da u kućnom budžetu najmanje novca ostaje baš za namirnice i sredstva za higijenu.


Izvor: Blic

Danas Svetski dan borbe protiv siromaštva koji se obeležava i u Srbiji
Nezaposlenost glavni razlog siromaštva

Pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, u Vladinom timu za smanjenje siromaštva navode da, ako se za minimum mesečne potrošnje za tročlano domaćinstvo u prošloj godini uzme 10.000 dinara, onda je siromašnih u Srbiji samo 6,55 odsto. Ako se potrošnja poveća na 11.566 dinara, onda se i procenat siromašnih penje na 15,36, ali ako se pođe od podatka da je tročlanoj porodici lane mesečno trebalo 12.950 dinara, onda u kategoriju siromašnih ulazi četvrtina ukupnog stanovništva Srbije.

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, međutim, smatra da je realnije govoriti o stopi od čak 50 odsto, budući da, prema njegovim rečima, polovina stanovništva nije u stanju da od svojih redovnih mesečnih primanja pokriva osnovne životne potrebe.

Ako su procenti i sporni nije sporno koje su to kategorije stanovništva koje žive najteže. To su definitivno stariji od 65 i mlađi od 30, zatim ljudi na selu, izbegli i raseljeni, Romi i lica sa invaliditetom.

Glavni razlog za veliko siromaštvo u Srbiji, smatra Milan Nikolić, jeste ogromna nezaposlenost.

- Oficijelna stopa nezaposlenosti u Srbiji je oko 30 odsto, međutim kada se uključe i Romi i izbeglice, onda stopa iznosi oko 40 odsto. Ovolika nezaposlenost je kancer u našem društvu a, ako se ona ne smanji, lako može postati i socijalna bomba kao što je bilo u Argentini - smatra Nikolić. On ocenjuje da je u periodu posle 2.000 godine siromaštvo u Srbiji smanjeno, ali se kaže moglo uraditi i više. Prema njegovim rečima problem je u neoliberalističkom pristupu koji je nova elita prihvatila i po kome tržište rešava sve. Takav pristup međutim, navodi direktor CPA, nije dao dobre rezultate ni u Latinskoj Americi ni u Aziji ni u Istočnoj Evropi uključujući i Rusiju pa ni kod nas, jer se malo radilo na povećanju domaće proizvodnje i domaćih usluga a mnogo se uvozilo.

- Da bi se siromaštvo smanjilo država treba da radi na poboljšanju domaće proizvodnje, kako poljoprivredne tako i industrijske, zatim na smanjenju uvoza, povećanju zaposlenosti, organizovanju javnih radova i na dolasku ozbiljnog stranog kapitala u vidu grinfild investicija, navodi Nikolić.

Ocenjujući državni dokument strategija za smanjenje siromaštva, Nikolić kaže da je to mrtvo slovo na papiru, urađeno jer su to tražili Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, i mrtvim slovom će i ostati ako se ne bude više išlo na razvoj domaće proizvodnje i smanjenje uvoza jer se, kaže, sada uvozi sve i svašta.

Gordan Velev, iz Grupe 484, jedne od 13 nevladinih organizacija koja se uključuje u današnju akciju obeležavanja Svetskog dana borbe protiv siromaštva, posebno ukazuje na problem siromaštva mladih.

- Naše istraživanje od prošle godine pokazuje da je ispod linije siromaštva 12,7 odsto mladih ljudi i da siromaštvo kod ove populacije raste brže nego kod starijih. To ih, između ostalog, sprečava da se više školuju i tera da beže iz zemlje.

R. Marković

    Za 20 godina na nivou iz 1989.

    Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, smatra da će nam biti potrebno još 20 do 25 godina da bismo dostigli nivo razvoja koji smo imali 1989. godine, koja je bila poslednja dobra godina u ovoj zemlji.


Izvor: Blic

 Za godinu dana troškovi života su uvećani za skoro 200 evra
Korpa skuplja 15.000 dinara

Po poslednjim podacima, prosečna neto plata u Srbiji je 22.340, a po podacima koje je uradio „Blic“, prosečna četvoročlana porodica, sa dva izdržavana i dva zaposlena člana, ne može da podmiri najosnovnije životne troškove.

Po istraživanju „Blica“, u decembru ove godine za najosnovnije životne troškove potrebno je izdvojiti minimum 52.077 dinara, dok dve prosečne plate iznose 44.680 dinara. Treba dodati da u tu potrošačku korpu nisu uračunati troškovi slave Sveti Nikola, koju mnoga srpska domaćinstva slave, kao ni troškovi dočeka Nove godine.

U odnosu na maj ove godine, kada je „Blic“ uradio slično istraživanje, potrošačka korpa u decembru je veća za čak oko 8.000 dinara. Međutim, za nešto više od godinu dana, troškovi potrošačke korpe su uvećani za više od 15.000 dinara. Naime, u septembru prošle godine potrošačka korpa koju je uradio „Blic“ iznosila je 36.459 dinara, a u maju ove godine 43.959 dinara.

M. Cvejić

Izvor: Blic