Имаш предубјеђења о вјерницима која баш и нису тачна.
Како неко посматра кишу, грмљавину и сл., то би морао да видиш са сваким понаособ. Ето, ја то не бих тако посматрала, а вјерник сам.

Као што рекох, ти имаш слободну вољу, исто тако имаш савршено непогрешив осјећај за добро и зло, имаш и одговорност па зашто онда мислиш да би Бог , ипак, требао да управља твојим поступцима? Јер, ако би Он то радио, објасни ми , молим те, каква је "функција" свих ствари које набројах?!

То би било као кад бих ти ја даровала нпр. аутомобил и кажем ти: "Ето, сад, овај ауто је твој, можеш да идеш куд желиш, можеш да повезеш кога хоћеш,  само пази да поштујеш саобраћајна правила да ти се не би нешто лоше десило!" , али онда, сваки пут кад сједнеш у кола, ја дођем и кажем:" Еј, знаш, немој то тако; вежи се или немој да се вежеш; немој да повезеш тог  и тог" ....и тако у недоглед..у том случају моја воља да ти дарујем аутомобил је празна прича и гомила глупости јер се тога не држим.

А кад сам поменула одговорност, мислила сам на одговорност човјека коју има према себи, ближњем и свему ономе што га окружује..

Има једна симпатична књига коју си можда и прочитао,али ако ниси, препоручујем ти. Аутор је Ханс Јонас, књига се зове "Принцип одговорности".

Provereni lek od greha.. ....Andol...

Eto onda da uzmemo taj primer sa automobilom.

Ti kao vlasnica i proizvodjac gomile automobila, darujes mi jedan, i ostavis mi slobodnu volju da putujem i radim sta god hocu.  Ti kao vlasnica, cak i na daljinu imas dostupnu kompletnu kontrolu nad automobilom, ali je ne koristis jer postujes moju slobodnu volju.  Mislim da se slazes sa ovom alegorijom.
Medjutim ja svojom voznjom pocnem da ugrozavam druge tvoje automobile, izazovem sudar i napravim gomilu slupanih automobila,  koje inace mnogo volis, toliko da si u jednom trenutku zrtvovala i deo sebe da bi njih ucinila boljim.
Sta se moze zakljuciti iz ovoga?:
1. Nemas toliko moci i kontrole da bi mogla da sprecis nesrecu tvojih voljenih automobila
2. Imas moci, ali iz nekih sadistickih razloga volis da ih gledas slupane i kaznjavas.
3. Dopisi sama...

3. само тако настави и ићи ћеш пјешке Шалим се!

Дакле, под 3. умијешаћу се (можда!)  само ако ти то желиш; у противном нећу јер сам ти тако обећала а не зато што сам садиста
Уз аутомобил је ишла и она добронамјерна молба "поштуј прописе да ти се не деси нешто лоше!", а ако се оглушиш, мораћеш да сносиш посљедице.

Sta kaze "Psaltir" o  "nasoj slobodnoj volji " :

Katizma cetvrta ; Psalm 31 ;
....
5.Grijeh svoj  kazah tebi i krivice svoje ne zatajih ; rekoh: ispovijedam Gospodu prijestupe svoje; i Ti skide s mene krivicu grijeha mojega.
7.Ti si zaklon moj , Ti me cuvas od tjeskobe ; okruzavas me radostima u izbavljanju .
8. Urazumicu te , i pokazacu Ti put kojim da ides ; svjetovacu te , oko je moje na tebi.

9. Nemojte biti kao konj , kao mazga bez razuma , kojima uzdom i zvalama valja obuzdati gubicu , kad ne idu k` tebi .
 
10. Mnogo muke ima bezboznik , a koji se uzda u Gospoda , oko njega je milost .
11. Radujte se o Gospodu , i pjevajte , pravednici ; veselite se svi koji ste prava srca .

Slava: I Ninje : Aleluja !...  "

Bezboznik veruje u "slobodnu volju" a onaj koji ima veru u Gospoda taj zna da je Gospod gospodar njegovog zivota, a ne on.
Da su Adam i Eva imali veru u Boga, oni ne bi mogli da padnu u greh. David ( ciji su "Psalmi" ) je ubijen od strane Boga kao i svaki drugi gresnik kojeg je Bog ubio, bas kao i Jov i svi drugi gresnici.
Bog ne moze da ubije bezgresnog coveka, sem svog Sina, ali svi znamo zasto je to morao da uradi,
posto tako ne bi mogao da bude pravedan.
Bog je jedini Spasitelj, Isaija 43:11 " Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja. ", kada bi covek imao "slobodnu volju" bio bi "Sam svoj spasitelj."
Bog jeste rekao na mnogo mesta " budi ovo ili budi ono " da bi coveku objasnio da on to ne moze da bude. Bas kao sto je njegov jedinorodni Sin objasnio kroz ljubav kada je rekao "Voli Gospoda, sebe i bliznjeg, i ziveces. " a nijedan covek do sada to nije mogao da uradi.
Sloboda je sistem bez ogranicenja, a toga kod coveka nema ni u snovima.
Metafora "djavola" je Evu ubedila da ona ima "slobodu", sto je identicno sa onim sto religija govori verniku.
Bog kaze " Ja spasavam kroz Hrista/istinu " Jovan 14:6 " Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me. " Jovan 6:44 " Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. "
A religija koju ti reklamiras ovuda kaze, Rimljanima 10:9 " Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen. "
Svako ko je " priznao ustima svojim da je Isus nekakav 'Gospod' " je zavrsio u grobu, sto je
suprotno od spasenja.

 Postoje raznorazni nacini da se dodje do "Leka od greha ",  a ovo bi mogao da bude najdelotvorniji i najkorisniji :






"...ZNAČENJE I SUŠTINA SMIRENJA

Smirenje pobeđuje zamke đavola

Svi mi, koji živimo na zemlji, nalazimo se u velikoj opasnosti. Zašto? Zato što, po rečima apostola Petra, u svetu koji nas okružuje đavo ide kao lav ričući i traži koga će progutati (1 Pet.6.8.).

Niko od nas ne može spasiti svoju dušu ako ne pobedi u borbi sa palim anđelima. Zlobni demoni, koji su sami dospeli u ad, postavili su pred sobom cilj da i čovečanstvo pogube u njegovom bezdanu. Oni sablažnjavaju čoveka, vezuju ga strastima i dovode do pada u greh. Za to nečisti duhovi koriste sva raspoloživa sredstva. Pošto nemaju mogućnosti da nasilno nateraju ljude da čine bezakonja, demoni to čine lukavstvom. Kako se mi možemo suprotstaviti zlobi đavola? To je pitanje mučilo hrišćanske podvižnike od davnih vremena.

Jednom je prepodobni Antonije Veliki video duhovnim očima sve mreže đavola, prostrte po svetu. Uzdahnuvši, on je rekao:
-Teško rodu ljudskome! Ko se može osloboditi od ovih mreža?

Kao odgovor prepodobni je čuo glas sviše:

- Smirenomudri se spasavaju od njih, i one ne mogu ni dotaknuti takvoga.

Sve zamke đavola razrušavaju se smirenjem. Što se mi više usavršavamo u smirenju uz pomoć Božiju, tim se manje podvrgavamo opasnosti da budemo prelešćeni i pogubljeni od strane zlobnih demona.

Zli duhovi se nevidljivo bore s nama preko pomisli, a vidljivo posredstvom drugih ljudi, od kojih mi trpimo nepravedna vređanja i ugnjetavanja. Ako demoni uspevaju da u potpunosti ovladaju nekim čovekom, tada oni počinju da ga koriste za još grublje napade prema nama.O jednom od takvih iskušenja je bilo govora u “Otačniku”.

Starcu - pustinjaku je došao posednut čovek. Iz usta nesrećnika je stalno izlazila pena, i njegov spoljašnji izgled je bio užasan. Videći starca, on ga je udario po obrazu. Pustinjak je postavio drugi. Demon, ne izdržavši smirenje pustinjaka, istog časa je izašao iz čoveka.

Đavo, napadajući nas preko drugih ljudi, namerava da u našim srcima prouzrokuje prema njima gnev i neprijateljstvo. U vreme sličnih iskušenja mi treba da ispoljimo posebnu ljubav prema čoveku koji na nas vrši pritisak, i smirivši se pred njim da pobedimo đavola. Naravno to se odnosi na naš lični život. Zlo, koje svesno stremi da uništi društveni poredak, da zbriše s lica zemlje celi narod, ili da pogubi bar jednog čoveka, treba da se odseca najjačim metodima.
...".

Sajt:  http://www.manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/boanska_odedao_tome_kako_zadobiti_smirenje_protjerej_vjeeslav_tulupov/

Poslusajte Oca Tadeja :