Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 02:45:55
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
2 3 4
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Pravoslavna literatura na `Netu  (Pročitano 38409 puta)
06. Mar 2010, 17:41:17
Hronicar svakodnevice

Zodijak
Pol
Poruke 779
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.5.8
« Poslednja izmena: 06. Mar 2010, 18:05:41 od yuhuu »
IP sačuvana
social share
Ausvic , Buhenvald , Treblinka su "Nemacka Industrija Smrti" , a Jasenovac , Jadovno  - "Rucni rad Neovisne Drzave Hrvatske" ..., [b]
A EUropo zdaj...? "Nema alternativu" -  jel`te?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Alien u ovome svetu

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 236
OS
Windows 7
Browser
Safari 2.0.178.0
Svaka cast na linkovima, pobratime moj  Smile
IP sačuvana
social share
Бога има! А и све да га нема, требало би га измислити!
Волим МункуЗе
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice

Zodijak
Pol
Poruke 779
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.5.8
" EKUMENIZAM I VREME
APOSTASIJE
2
S A D R @ A J :
· JERES NAD JERESIMA
· PO^ECI EKUMENIZMA
· CARIGRADSKA ENCIKLIKA IZ 1920 G.
· SERGIJANIZAM U RUSKOJ CRKVI
· SVETSKI SAVEZ CRKAVA
· EKUMENIZAM PATRIJARHA ATINAGORE
· PATRIJARH DIMITRIJE - NA STRANPUTICI SVOG PRETHODNIKA
· APOSTOLI EKUMENIZMA
· SPEKTAKLI SVETSKOG SAVEZA CRKAVA
· KOKETIRAWE SA ISLAMOM I DRUGIM RELIGIJAMA
· PARLAMENT SVETSKIH RELIGIJA
· SINKRETISTI^KA PAPAZJANIJA - KANBERA 1991
· GLASOVI SAVESTI I OBRA^UN SA WIMA
· NASTAVAK APOSTASIJE
· NOVI VASEQENSKI PATRIJARH VARTOLOMEJ
· EKUMENISTI^KA TRAGIKOMEDIJA NA UPSALI
· UNIJA SA MONOFIZITIMA
· PATRIJARH DIODOR NA BRANIKU PRAVOSLAVQA
· SABOR U CARIGRADU 1993
· PAPISTI^KA EKLISIOLOGIJA CARIGRADA
· TE@WE ZA REORGANIZACIJOM DIJASPORE
· UNIJA U BALAMANDU - POBEDA VATIKANSKE DIPLOMATIJE
· PAPIZAM KAO SESTRINSKA CRKVA
· OBRA^UN SA SVETOGORSKIM ZILOTIMA
· A [TA KA@U KANONI SVETIH SABORA
· CIljEVI EKUMENIZMA
· Sta ciniti?
3
Mali je broj qudi, danas na svetu, koji zna i veruje da je jedino Pravoslavna
Crkva sa~uvala autenti~an lik Bogo~oveka Hrista i
bogatstvo Wegovog u~ewa koje nam je predato u Svetom Predawu, preko
Svetog Pisma, svetih Apostola i wihovih naslednika. Otuda na{a
Crkva koja se jo{ naziva Jednom, Svetom i Katoli~anskom (sabornom),
jedina ima pravo da sebe naziva Pravoslavnom (`Orqo,doxh ~Ekklhsi,a) jer je
"Crkva Boga `ivoga, stub i tv|ava istine." (1 Tim 3,15) i "vrata
paklena ne}e je nadvladati" (Mt. 16,18). Jedino je za wu Gospod rekao "...i evo ja sam
sa vama u sve dane do svr{etka vijeka." (Mt. 28,20). Drugim re~ima, ne postoji
nikakva sumwa oko toga da je Istinita i Jedina Crkva koju je Gospod osnovao,
upravo ona koja besprekorno ~uva istinu Hristovu. U burnoj istoriji Hristove
Crkve bilo je brojnih poku{aja da se re~ Evan|eqa prilagodi palom ogrehovqenom
~oveku, da se Evan|eqe reinterpretira, ali je Crkva uspela da sa~uva svoje
devi~anstvo neuprqana duhom ovoga sveta, i oduvek je bila i uvek }e biti strana
ovome svetu i veku. Zato tradicionalizam, koji u dana{we vreme ima prili~no
negativnu konotaciju, predstavqa jedan od najva`nijih atributa Pravoslavne
Crkve. Gospod nam je predao svoju istinu jednom zauvek i na{a nastojawa treba da se
ogledaju u tome da tom istinom za`ivimo i da je delatno poznamo, a ne da je nau~nobogoslovski
otkrivamo, jer ne postoji apstraktna istina, ve} jedino Gospod koji je
jedini "put, istina i `ivot." Ujedno Gospod nas poziva da u puno}u Pravoslavne
Crkve privedemo sve qude, a ne da veru prilago|avamo qudima. Upravo jedan od
najva`nijih zadataka na{e Crkve nije da Carstvo Nebesko spusti na zemqu ve} da
qude uzdigne u Carstvo Nebesko, da ih obo`i i sa celom preobra`enom tvari
sjedini u Hristu.
S druge strane mnogo je vrsta nepravoslavnih (heterodoksnih) "hri{}ana" -
jeretika koji se nalaze izvan Crkve Hristove i ~ine zajednice ne~astivih,
(susth,mata ponhreuo,menwn)1. jer "kako mogu biti u Katoli~anskoj Crkvi, pita se Sv.
Atanasije Veliki, oni koji su odbacili apostolsku veru, i postali izumiteqi
novih zlih dela, oni koji su ostavili bo`anske re~i Pisma, a qudske obmane
1 Sv Kiril Jerusalimski, PG t.33, col 1048A
"Mi stojimo u borbi za na{e zajedni~ko Predawe, za
bogatstvo zdrave vere koju smo primili od Otaca."
(Sv. Vasilije Veliki, poslanica 243)
.
"Jer }e do}i vrijeme kada zdrave nauke ne}e podnositi,
nego }e po svojim `eqama okupiti sebi u~iteqe da ih
~e{u po u{ima, i odvrati}e u{i od istine, a okrenuti
se bajkama." (2Tim 4, 3-4)::
"Jer }e se pojaviti la`ni hristosi i la`ni proroci i
pokaza}e znake velike i ~udesa da bi prevarili, ako bude
mogu}e i izabrane." (Mt. 24, 24)
"Ne saobra`avajte se ovome vijeku, nego se
preobra`avajte obnovqewem svoga uma..." (Rim. 12, 2)
4
proglasili novom mudro{}u."1 [tavi{e, oni koji su ostavili veru bogomdanu ne
mogu se nazivati ni hri{}anima.2
Na`alost, u na{a smutna vremena pojavili su se i u okviru Pravoslavne Crkve
pojedinci, koji na svoju Crkvu gledaju druga~ije nego {to su to ~inili Sveti Oci,
mu~enici i ispovednici. Ovi moderni odstupnici od Pravoslavqa i protagonisti
nove jeresi ekumenizma3 aktivno rade na stvarawu jednog "Novog Hri{}anstva"
preko kojeg neprijateq qudskoga roda `eli da osnuje svoju la`nu Crkvu (Anti-
Crkvu) i uz wenu pomo} pripremi dolazak la`nog Hrista. Wihov ciq je da Crkvu
dovedu u korak sa dana{wim vremenom i stide se pred "slobodoumnim" i
"naprednim" zapadnim svetom da javno priznaju istinu o svojoj Crkvi i veri
pravoslavnoj. Oni zajedno pod ruku sa raznim jereticima u "la`nom smirewu" hule
na Crkvu priznaju}i da su vrata adska ve} nadvladala Hristovu Crkvu4, da je ona
podeqena i da "svi treba da se pokajemo i izmirimo". Tek tada }emo, po re~ima ovih
novih apostata, ponovo "prona}i" jednu, nedeqivu i istinsku Crkvu Hristovu. Jo{
do ju~er su se ti isti pravdali da u~estvuju u dijalogu sa jereticima kako bi pred
wima svedo~ili istinu Pravoslavqa, a sada to isto Pravoslavqe prodaju u bescewe,
bacaju}i bisere sviwama.
Ipak, mi zasigurno znamo da se ovi mra~ni ciqevi nikada ne}e ostvariti, jer je
Crkva Hristova neuni{tiva. Ona }e i na svr{etku ovoga veka do~ekati svoga
`enika Hrista ~ista i neporo~na, neoskvrwena grehom apostasije. Pitawe je samo
koliko }e qudi u woj prepoznavati istinsku Crkvu Bo`ju i u woj na}i spasewe?
JERES NAD JERESIMA Sadr`aj
Pravoslavna Crkva koja je vekovima odolevaju}i raznim jeresima uspela da o~uva
neoskvrweno ispovedawe bogo~ove~anske vere, koju nam je predao Gospod Hristos
preko svetih apostola i Svetih Otaca, danas se nalazi suo~ena sa dosada najve}om
opasno{}u. Nova jeres, svejeres ekumenizma, sa svih strana nagriza jedinstvo
Pravoslavne Crkve, weno u~ewe i vekovno kanonsko ustrojstvo.
Fenomen ekumenizma nije ne{to novo i nepoznato. O wemu se ve} decenijama dosta
pi{e i s pravom se mo`e re}i da se radi o jednoj veoma slo`enoj pojavi. Za razliku
od drevnih jeresi koje su unaka`avale pojedine ta~ke pravoslavnog u~ewa i
bogo~ove~anskog lika Spasiteqa Hrista, ekumenizam se manifestuje na raznim
planovima crkvenog `ivota. U su{tini radi se o ~itavom nizu jeresi koje udarju na
sam koren pravoslavne vere - wenu Crkvu. Zato je ekumenizam pre svega
eklisiolo{ka jeres. "Danas ciq neprijateqa qudskog roda nije samo da odvoji
verne od puta spasewa kojim ga vodi Crkva Hristova, ve} da stvori vlastitu "Crkvu
1 Sv.Atanasije Veliki, PG t. 27 col 152C
2 Isti Sveti Otac, apostolski i svetoota~ki blagovesti svu istinu o pravoslavnoj veri govore}i:
"Mi dr`imo veru Katoli~anske (Saborne) Crkve, koju Gospod dade, Apostoli propovedi{e, Oci
o~uva{e. Jer je na woj Crkva osnovana, i ko otpadne od we, taj nije hri{}anin niti se mo`e nazivati
hri{}aninom." (Ad Serapionem 1,28: PG t.26. col. 593C-596A)
3 "Ekumenizam je zajedni~ko ime za psevdohri{}anstva i za psevdocrkve Zapadne Evrope. U wemu su
srcem svojim svi evropski humanizmi sa papizmom na ~elu. A sva ta psevdohri{}anstva, sve te
psevdocrkve nisu drugo ve} jeres do jeresi. Wima je zajedni~ko evan|elsko ime: svejeres."
Pravoslavna Crkva i Ekumenizam, o. Justin Popovi}, Solun 1974.g.
4 Episkop Averkije xordanvilski ka`e: "Vrata pakla ne}e nadvladati Crkvu". ali su nadvladala i
sigurno mogu nadvladati mnoge koji smatraju sebe stubovima Crkve, kao {to se pokazalo u crkvenoj
istoriji."
5
Hristovu", (la`nog i falsifikovanog Hrista prim.prev)..., i da pretvori samo
Telo Hristovo u jednu "ekumensku" organizaciju, kako bi na taj na~in pripremio
dolazak svog izabranika - Antihrista..."1 Ekumenizam, dakle, samovlasno "koriguje"
bogo~ove~ansko u~ewe Gospoda Hrista svode}i ga na nivo socijalne, humanisti~ke i
pacifisti~ke ideje i samoga Hrista zamewuje obezbo`enim i sekularizovanim
evropskim ~ovekom. Ukratko re~eno, on reinterpretira hri{}anstvo u duhu "Novog
doba" (New Age) i time otvara dveri Crkve za sve ostale jeresi i novotarije.
U drevnoj Crkvi re~ oi`koumeniko,j (vaseqenski) kori{}ena je u zna~ewu privo|ewa
svih naroda u puno}u i ~istotu istine Pravoslavne Katoli~anske Crkve. Otuda je
taj ~asni atribut pridodat nazivu Carigradske Patrijar{ije. Danas se ovaj izraz
koristi u sasvim suprotnom zna~ewu ostvarewa spoqa{weg jedinstva hri{}anskih
(ali, u posledwe vreme ~ak i nehri{}anskih) konfesija `rtvovawem puno}e
bogo~ove~anske istine "kompromisu qubavi", sa krajwim ciqem ostvarewa
savr{enog qudskog dru{tva, svojevrsnog raja na zemqi, ali bez Boga.
Poreklo ove ideje nije te{ko utvrditi. Ona je ro|ena u okriqu racionalisti~kog i
humanisti~kog Zapada i potpuno je bila strana na~inu razmi{qawa pravoslavnih
hri{}ana sve do po~etka ovoga veka kada ulazi u Pravoslavnu Crkvu na mala vrata,
potpomognuta novostvorenom zapadnomisle}om inteligencijom i vladaju}om
klasom, preko pojedinih jeraraha Carigradske Patrijar{ije, obrazovanih na
papisti~kom i protestantskom Zapadu.
PO^ECI EKUMENIZMA Sadr`aj
Magna Charta ekumenizma utemeqena je jo{ krajem pro{log veka, ta~nije 1897 g. na
konferenciji 194 anglikanska biskupa u Lambetu. Na tom skupu formulisani su
osnovni principi ekumenske unije hri{}anskih "crkava". Lambetska konferencija
afirmi{e dogmatski minimalizam, koji polazi od ~iwenice da jedinstvo treba
tra`iti u minimumu zajedni~ke sli~nosti bogoslovskih u~ewa. Minimalnu
zajedni~ku osnovu trebalo je da ~ine: Sveto Pismo (ali van konteksta Svetog
Predawa), Nikejsko-carigradski simvol vere i samo dve svete tajne - Kr{tewe i
Evharistija. Pored toga istaknut je i tzv. princip tolerantnosti prema u~ewu
drugih "crkava" i spremnost na kompromis qubavi. Tre}i princip Lambetske
konferencije je ~uvena Teorija grana (Branch Theory) koja polazi od ~iwenice da je
Hristova Crkva kao razgranato drvo, ~ije stablo predstavqa jednu nedeqivu Crkvu.
Grane su razne "crkve" koje su me|usobno ravnopravne i predstavqaju
manifestaciju jedne Crkve. Nijedna grana pojedina~no nije Crkva niti poseduje
puno}u istine, te zato pojedina bogoslovska predawa lokalnih "crkava" treba kroz
dijalog usaglasiti kako bi se "rekonstruisala" jedna istina i vidqivo ostvarila
jedna Crkva.2
Ve} po~etkom dvadesetog veka, 1910. god. u Edinburgu je, u organizaciji protestantskih
"crkava" odr`ana Svetska misionarska konferencija (International Missionary
Society) na kojoj je odlu~eno da se organizuje Svetski pokret hri{}ana za
1 Jeromonah Serafim Rouz, "The Orthodox Word", No 5(70) Sept-Oct. 1976 - "The Royal Path/ True
Orthodoxy in an age of Apostasy"
2 Ekumenisti ~esto koriste pore|ewe sa razbijenim ogledalom na suncu. Svaki od razbijenih komada
reflektuje sun~eve zrake iako je ogledalo u par~i}ima. Tako i svaka "crkva" poseduje puno}u istine,
iako ne postoji wihovo vidqivo jedinstvo.
6
pitawa vere i crkvenog ustrojstva (World Movement for Faith and Order). Istovremeno
sa ovim pokretom delovao je i pokret "`ivot i Rad" (Life and Work) ~iji je
zadatak bio da ostvari jedinstvo hri{}ana kroz wihovu saradwu u svakodnevnim
`ivotnim pitawima. Ova dva pokreta }e se 1948.g. ujediniti u tzv. "Svetski Savez
Crkava" (The World Council of Churches) sa sedi{tem u `enevi. Paralelno sa ovom
te`wom da se unificira religija, radilo se i na stvarawu dru{tvenih
me|unarodnih tela koja }e omogu}iti stvarawe uslova za politi~ko objediwewe
sveta. Tako je 1914. g. formirana u {vajcarskoj tzv. "Liga Naroda" koja predstavqa
za~etak "Organizacije ujediwenih nacija". U delovawu oba ova pokreta primetna je
jedinstvena namera da se ostvari svetsko jedinstvo u svim vidovima `ivota ali ne u
li~nosti Bogo~oveka Hrista i wegovoj istini. U su{tini radi se o jednoj
"hilijasti~koj" ideji zemaqskog carstva, koja vekovima inspiri{e Zapad i koja se
projavquje u raznim vidovima kroz papizam1, humanizam, marksizam, masoneriju i
druge pokrete sli~ne orijentacije.
Me|utim, najve}u prepreku ovoj ideji na religioznom planu predstavqalo je
Pravoslavqe sa svojim svetoota~kim i tradicionalno nepomirqivim stavom prema
svakoj modernisti~koj reinterpretaciji Hri{}anstva i stavom da je istinsko
merilo i na~in prevazila`ewa podvojenosti samo svespasavaju}a istina Bogo~oveka
Gospoda Hrista. Gospod nas u~i da se jedinstvo svih qudi mo`e ostvariti jedino u
Pravoslavnoj Crkvi, u wegovoj bogo~ove~anskoj li~nosti, u sv. Pri~e{}u i
jedinstvenom ispovedawu apostolske vere. Trebalo je dakle uvu}i i Pravoslavnu
Crkvu u ekumenski pokret i zameniti weno u~ewe o Crkvi ekumenisti~kom
eklisiolo{kom jeresi. Na prvom udaru su se na{le dve patrijar{ije koje imaju
najve}i ugled i uticaj u celom pravoslavnom Svetu. Ubrzo su pored protestanata
glavni akteri ekumenizma, na`alost, postali i pravoslavni..."

Preostali deo ove knjige na :

http://kosovo.net/glavna.html
IP sačuvana
social share
Ausvic , Buhenvald , Treblinka su "Nemacka Industrija Smrti" , a Jasenovac , Jadovno  - "Rucni rad Neovisne Drzave Hrvatske" ..., [b]
A EUropo zdaj...? "Nema alternativu" -  jel`te?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice

Zodijak
Pol
Poruke 779
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.5.8
Библија (програм са претраживачом) - Преузми

Паралелни Псалтир (Црквенословенски-Српски) - Преузми

Мали Типик - Преузми

Житија Апостола - Преузми

Старац Клеопа “Успон ка Васрксењу - Преузми

Казивања једног Боготражитеља свом духовном оцу - Преузми

Духовне поуке и беседе - Преузми

Дионисије Аеропагит - О мистичком богословљу - Преузми

“Добротољубље” 4 тома - Преузми

Отац Тадеј “Духовне поуке - Преузми

Св.Јефрем Сирин “Молитвеник и псалтир” - Преузми

Св.Јован Шангајски “Зашто се Христос молио у Гетсиманијском врту - Преузми

Старац Клеопа “Како ђаво обмањује човека” - Преузми

Митр. Кијевски “О Светом Духу” - Преузми

Митр.Амфилохије “Основе православног васпитања - Преузми

Монах Калист - Преузми

Објашњење Свете Литургије - Преузми

Св.Јован Златоусти “О демонима” - Преузми

Сабрани списи Светог Саве - Преузми

Старац Клеопа “Пут Неба” - Преузми

Св.Јустин Ћелијски “Тајне вере и живота” - Преузми

Св.Јован Лествичник “Лествица” - Преузми

Св.Тихон Задонски “Позив човека на Судове” - Преузми

Јеромонај Пантелејмон “Замке злих духова” - Преузми

Житије Светог Саве - Преузми

Св.Теофан Затворник “Мисли за сваки дан у години” - Преузми

Протојереј Јован Мајендорф “Теологија Исихазма” - Преузми



http://www.pravoslavniforum.com/tekstovi.html
IP sačuvana
social share
Ausvic , Buhenvald , Treblinka su "Nemacka Industrija Smrti" , a Jasenovac , Jadovno  - "Rucni rad Neovisne Drzave Hrvatske" ..., [b]
A EUropo zdaj...? "Nema alternativu" -  jel`te?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Superstar foruma


Sačuvaj me Bože od onih kojima treba da verujem

Zodijak Virgo
Pol Žena
Poruke 51791
Zastava Srbija
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 3.5.8
mob
Nokia 
Prijatelju ne rade ti linkovi, pogledaj ovde kako da postaviš aktivan link

http://forum.burek.com/najcesce-postavljana-pitanja-t75817.html
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice

Zodijak
Pol
Poruke 779
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.5.8
Prijatelju ne rade ti linkovi, pogledaj ovde kako da postaviš aktivan link

http://forum.burek.com/najcesce-postavljana-pitanja-t75817.html

Klikom na ovaj link , izlazim bez problema (imamo isti brovzer ?) :

http://www.pravoslavniforum.com/tekstovi.html

Ako Si na ovaj link mislila?  Smile
IP sačuvana
social share
Ausvic , Buhenvald , Treblinka su "Nemacka Industrija Smrti" , a Jasenovac , Jadovno  - "Rucni rad Neovisne Drzave Hrvatske" ..., [b]
A EUropo zdaj...? "Nema alternativu" -  jel`te?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice

Zodijak
Pol
Poruke 779
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.6
"...ПОУКЕ СТАРЦА КЛЕОПЕ

Колико је врсти патње у свету?

Две врсте: телесна патња и морална патња, то јест душевна, као грижа савести, туга, очај, сумња, гнев, мржња, итд. Људске патње се могу поделити још на два дела: једне ради исправљања и пречишћавања добрих и друге ради казне и залога вечне осуде злих ("Путеводитељ проповедника” од др. К. Кирицескуа и свест. К. Назарија, стр. 291-293).

Зашто има толико патње на земљи?

Праведни Јов вели: Човек се рађа за патњу (Јов, 5, 7). А Свети Павле вели да је сва твар у патњи (Рим. 8, 21). Патње у свету су последице греха (Јов. 4, 8; Пс. 7, 14-16; Приче 22, 8; Јер. 4, 18). Патње су казне за грехе (Лев. 26, 24-28; 2. Сам. 7, 14), али ако будемо примили све патње са трпљењем и благодарношћу, донеће нам велику духовну корист за спасење душе. Углавном видимо да како се множе греси и зла на свету, тако се множе патње, то јест глад, земљотреси, ратови, сваковрсне болести и смрт. Брига нас хришћана јесте да напустимо грехе, да се стално миримо са Богом и да имамо страх Божји, смирење и трпљење, и тада ће се све насе патње умањити, и биће нам од велике користи за спасење.

Да ли је патња залог вечних мука или испаштање грехова? Који је смисао и циљ патње?

Циљ патње за хришћане јесте један једини: испаштање грехова на земљи кроз сваковрсне болести, невоље и болове, ради очишћења и спасења душе. За зле, који не желе да се поправе, да се покају, патња са земље остаје као залог вечних патњи. А за оне који примају од Бога патњу са трпљењем и са благодарношћу и обраћају се на покајање, патња, ма које врсте била, најбољи је начин за исправљање и испаштање грехова, избављајући их овим вечних мука.

Видимо да су који више пате на земљи више помирени са својом савешћу, бољи, смиренији, јачи у искушењима, близи Богу, и спасавају се лакше, као праведни Јов, убоги Лазар, Свети апостоли, мученици, преподобни, и толико других. А који живе добро - здрави су, поседују имовину и све што желе на земљи, али су обично слабоверни, немилосрдни, тирани, лакоми, егоисти - боје се смрти и умиру у тешким гресима, на вечну осуду.

Патња је одозго одређена ради спасења, ради искушавања, ради опраштања грехова и ради духовног узрастања. Само ако је примамо с благодарношћу, као из Божје руке, као што каже и пророк Давид: Твој жезал и твоја палица утврдише ме (Пс. 22, 5). Дакле, жезал и палица патње теше добре и вернике, поспешују их у добрим делима, чисте од грехова и удостојавају их већег венца и награде на небу. А за зле жезао патње је позив на покајање, казна на казну и жвале у устима, јер не желе да се приближе Господу (Пс. 31, 10).

Како треба да подносимо болест, неправду, укор, сиромаштво и ма коју врсту патње на земљи?

Најпре да имамо веру да нам је патња, ма које врсте била, одређена од Бога, Оца нашег небеског, на спасење, а не на вечну осуду. Затим, треба патњу да примамо са трпљењем и са благодарношћу. А наше трпљење треба да буде удружено са побожношћу и уздржањем (2. Пт. 1, 2-7), да буде удружено с радошћу (Кол. 1, 11) и надом.

Трпљење у патњи поспешује се у нама кроз молитву, кроз исповест и Свето пришешће, кроз читање Светих књига, кроз размишљање о страдањима Господа нашег Исуса Христа и свих Његових светитеља, кроз посећивање оних што су у патњама тежим но што су наше и кроз размишљање о вечном блаженству у рају. Јер другога пута за спасење нема до само кроз крст, кроз патњу, кроз трпљење и жртву, као што каже Спаситељ: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк. 21, 19). Ко претрпи до краја, тај ће се спасти (Мт. 24, 13).

Збок којих узрока пате невина деца? Које грехове она испаштају?

У Изласку читамо: Бог је ревнитељ, који походи грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог колена (Изл. 20, 5). И опет: Бог походи грехе отачке на синовима и на синовима синова до трећега и до четвртога колена (Изл. 34, 7; Пон. зак. 5, 9; Пс. 36, 28; 108, 13; Исаија 14, 21). Велики пророк Јеремија вели: Чиниш милост на тисућама, и враћаш за безакоње отачко у недра синовима њиховим након њих (Јер. 32, 18; Број. 14, 18; Јов. 5, 4; 21, 19; Исаија 13, 16). Пророк Исаија вели: Приправите покољ синовима за безакоње отаца њихових (Исаија 14, 21).

Значи, из ових сведочења Светога писма може се доста јасно појмити збој којих узрока пате невина деца и чије грехе она испаштају.

Како Црква ублажава људску патњу и какву дужност има хришћанин према онима што су у патњи?

Црква ублажује и исцељује патње људи разноврсним молитвама Преблагом Богу (Пон. зак. 4, 29-31; 2. Днев. 7, 13, 16; Пс. 33, 17; 49, 15-16; Исаија 19, 22; Јк. 5, 14). Црква је одредила разне молитве за ублажавање патње. Најзначајнија молитва и служба за болесне јесте тајна Светог јелеосвећења, као и разне молитве за здравље.

Хришћанин има велику дужност према онима у патњи, да им помаже по својој моћи, како материјалним средствима, као: одећом, храном, угошћавањем, неговањем, новцем итд., тако и духовним средствима, као: молитвом за болеснике, бодрењем духовним рецима, самилошћу, тешењем итд., као што нас учи Свети апостол Павле, који вели: Радујте се са радоснима, и плачите са онима који плачу (Рим. 12, 15).

Шта поимамо под искушењима и зашто је човек остављен да буде искушаван?

Искушења су провере које долазе човеку од ђавола и од његових слугу, злих људи (Јк. 1, 13; Мт. 4, 1; 16, 23; Мк. 8, 33; 1. Кор. 7, 5; 2. Кор. 11, 3; 1. Сол. 3, 5). Бог је допустио да човек буде искушаван ради провере љубави према Богу (Пон. зак. 8, 2), ради провере наше покорности (Пон. зак. 8, 2), ради провере нежељења добити (Јов. 1, 9; 12). У ствари, искушења увек одговарају слабостима људске природе. Јачима у вери одређује Бог тежа искушења, да би узнапредовали у светости и да би се удостојили већих венаца. А слабијима у вери и трпљењу одређује Бозански Промисао лака искушења, да би их могли савладати и да не би очајавали.

Ево шта каже Свети апостол Павле: Друго вас искушење није снашло осим човечијега; веран је Бог који вас неће пустити да се искушавате већма него што можете, него ће учинити са искушењем и крај, да можете поднети (1. Кор. 10, 13). Исто то казује и пророк Давид: Господ неће оставити грешнички скиптар над праведничком судбом до краја, да праведници не би пружили своје руке на безакоње (Пс. 124, 3). Праведни Јов каже да су верници оптерећени разним искушењима по допуштењу Божијем (Јов. 7, 8; Јк. 1, 2; 1. Пт. 1, 6). Али никада Бог не допушта на изабране искушења преко њихових моћи.

Који су истински извори искушења?

Три су извора искушења: похота телесна, похота очију, надменост живљења, као што каже Свети апостол и јеванђелист Јован (1. Јн. 2, 16); или: “Љубав према уживањима, славољубље и среброљубље, из којих се рађа свако зло”, као што каже Свети Јован Дамаскин (Добротољубље, том IV, стр. 188). Са ове три врсте искушења покушао је сатана да куша и Христа (Мт. 4, 2-11).

Који су непријатељи што ратују с нама и кушају нас до смрти?

Три су непријатеља што ратују са нама и кушају нас до смрти: ђаво, световна уживања и тело. Сва та три непријатеља ратују са нама сваковрсним искушењима и мало је хришћана који успевају, даром Христовим, да изађу као победници у борби са искушењима и уживањима овога века. Јер ако Господ не сачува град, узалуд би се трудили (уп. са Пс. 127, 1), вели Дух Свети кроз уста Псалмопевца. Али, пошто нам помаже Спаситељ, “нико неће покварити наш град” (Антифон 3. гласа).

Која су највећа искушења преко којих ратују с нама та три непријатеља наших душа?

Ђаво, извор свеколиког зла, куша нас особито мислима неверовања, хуле, сумње, безнађа, гордости и таште славе; а посредно ђаво нас куша кроз људе са мислима гордости, таште славе, гнева и разврата; среброљубљем, лакомошћу за имовином, завишћу, свађом, осуђивањем, језичавошћу и другим. Кроз тело ђаво нас куша леношћу, стомакоугађањем, пијанством, развратом, клонулошћу воље, неосећањем срца, унинијем и другима ове врсте.

Са колико је страна кушан хришћанин?

По сведочењу Светога Мелетија Исповедника, ђаво куша хришћанина са осам страна, и то:

Одозго нас кушају када се принуђавамо на подвиге и врлине преко наших моћи. То јест пост до изнурења, прекомерни труд тела, свеноћно бдење и друга добра дела, која једва достижу савршени.

Одоздо нас ђаволи кушају клонулошћу и леношћу у творењу добрих дела, и тако нам слаби воља, разум, грижа савести, мужевност и постојаност у духовној борби.

Слева нас ђаволи кушају сваковрсним телесним страстима: пијанством, лакомошћу, тврдичлуком, гневом, мржњом, осветом и сваковрсним телесним и душевним злобама. Називају се тако зато што долазе непосредно од ђавола, и свако лако уочава замке лукавога.

Сдесна нас ђаволи кушају тананим, тешко разабирљивим и врло тешким за препознавање и поражавање душевним и разумским страстима, као што су: гордост, надменост, умишљеност, ташта слава, осуђивање других, бунт ума, непослушање, егоизам, јереси, секте, превелико уздање у милост Божију, високоумље, хула, сумња, неверовање, снови, виђења, врачање и друга. Ове страсти, имајући у основи гордост, због које је Луцифер пао у понор, врло су тешко препознатљиве и исцељиве.

Спреда нас кушају и смућују ђаволи привиђањима онога што је будуће, то јест бацају нас у бриге, у сумње о другима и у прекомоћне телесне трудове за “сутрашњи дан”, као да Бог не води бригу о нама целога живота. Искушани овим мислима сабиру имовину за старост, труде се само за овај живот, боје се да неће имати шта да једу и пију, побацују своју децу, свађају се за имовину, велике су тврдице и љубитељи новца, не чине милостињу и егоисти су.

Слеђа нас ђаволи кушају подсећањима на грехе и страсти који су владали нама у младости, подстицуци нас да их поново учинимо. Јер нас ђаволи подсећају на особе са којима смо грешили, на место на којем смо грешили, на узроке грехова који су владали нама. Подсећају нас на оне са којима смо били завађени, на речи којима су нас љутили, да бисмо поново почели да их мрзимо; подсећају нас на телесне грехе које смо учинили, на лица која су нас саблазнила, на пијанства и друга зла из прошлости.

Изнутра, то јест из срца, кушају нас невидљиви непријатељи свим страстима које владају срцем, као: гнев, злоба, похота, освета, окамењеност, завист, гордост и остало, као што каже Спаситељ: А што излази из срца, оно погани човека. Јер из срца излазе зле помисли, убиства, блуд, лазна сведочења, хуле… (Мт. 15, 18-19). Због тога се и пророк Давид мољаше говорећи: Боже, саздај у мени чисто срце, и дух прав обнови у мени (Пс. 50, 10).

Споља нас кушају и поражавају ђаволи кроз пет чула, која су прозори душе. Особито кроз вид, слух и језик. О искушењима што улазе у срца кроз чула чујемо пророка Исаију где казује: Господе, смрт је ушла кроз прозоре наше. О оцима вели Спаситељ: Сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт. 5, 28). А о језику чујемо апостола Јакова где казује: Ако неко у речи не греши, тај је савршен човек, моћан је зауздати и све тело (Јк. 3, 2).

Ето, дакле, да са свих страна ђаво баца стреле искушења на нас, тражећи да нас рани гресима и да нас одвуче у погибељ. Али ми смо дужни да исповедимо сва зла умовања духовнику и да одагнамо од себе ђаволова искушења молитвом, постом, смирењем, чувањем ума и читањем побожних књига. Али ако се ипак стреле искушења не удаљују од нас, знак је да су корени страсти живи у нашем уму. Знак је да још нисмо чисто исповедили мисли, и изђикао је грех у нама. У том случају потребна је врелија молитва, са сузама и постом, док не прогнамо грех који влада над нама (Према “Невидљивој борби”, од Светог Никодима Светогорца, издање 1937., стр. 82).

Која су искушења најтежа за препознавање и поражавање?

Најтежа су за препознавање и поражавање разумска искушења душе, то јест: мисли хуле, сумње у вери, очајања; затим искушење умишљености, високоумље о себи, уздање у себе и друго. А од телесних искушења најтежа је за поражавање и најопаснија мисао разврата, зато што је везана за природу, за тело. Затим, зато што онога који се горди у себи Бог оставља да падне у разврат. Због тога нам Свети Оци заповедају да бежимо од сваке прилике за разврат, од сваке телесне мисли, пре него што постане грех; да се клонимо сваке особе која нас саблажњава и гура у ужасни грех разврата.

Због чега има сатана толико мржње према човеку и због чега му Бог допушта да искушава и прелешћује грехом Његову творевину?

Сатана нема моћ и раздрешење да влада, да обмањује или да принуђава човекову вољу на грех. Он га само куша сваковрсним мајсторијама, привиђањима, присећањима, маштаријама, чулима, слабостима природе, уживањима, мислима. Сатана се никад не показује човеку отворено, не разоткрива се непосредно као непријатељ човеков. Него ратује с њим скривено, посредно или кроз зле људе, користећи свакојаке ђаволске мајсторије, да не буде разоткривено да он сам жели наш пад и нашу погибељ.

Он се назива кушачем и оцем лажи зато што нас кроз искушења и лажљиве замке навлачи на грех. Сатана само покушава да присили нашу вољу, распирује телесне и душевне страсти и нагоне наше природе, ствара прилике за грех, стално нас подсећа на наше падове, али нема од Бога допуштење и раздрешење да нас примора на грех, јер тада не бисмо имали никакву кривицу, никакву осуду, и нико се не би спасао његових замки. Међутим, ако човек слаби у вољи и молитви, ако се наслађује ђаволовим мамцима и прихвата грех, тада није крив ђаво, него човек.

Због тога је човеку одређен анђео чувар, да би му помагао, дата му је благодат Светога Духа да га крепи, одређена му је Црква, исповест, то јест бања очишћења грехова, и духовник да га раздрешава и да га саветује. Због тога му је одређена награда, ако порази, или осуда, ако је поражен. Бог је допустио ђаволу да куша човека, да би човека ојачао у вери, да би човек положио сву наду спасења само у Бога, а не у своје моћи, и да би човек верник сабрао више плате код Бога. Бог оставља сатану да куша човека, али никада не допушта ђаволу да га куша изнад моћи његове вере (1. Кор. 10, 13). Само гордога и неверника оставља Бог да буде кушан од ђавола преко својих моћи, да би га смирио, и да би тражио помоћ од Бога и од Његових служитеља. Међутим, човеку је дата моћ да се успротиви ђаволу, да га порази и да га одагна од себе (Еф. 6, 11; 6, 16; Јк. 4, 7; 1. Пт. 5, 9).

Која су најважнија оружја којима поражавамо ђаволова искушења?

Има два најмоћнија оружја којима поражавамо све замке и искушења ђаволова. Прво је Света молитва, и затим - смирење.

Ми се непрестано молимо Оцу небеском, говорећи: И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога (Мт. 6, 13). То јест иштемо од Оца да нас не остави у искушењима изнад наших моћи и да нас избави од свих ђаволових замки пуних лукавстава. Дакле, у било које време искушења треба да се молимо постојано, са сузама, с постом и са скрушеносцу срца. Свети Оци нам препоручују да стално казујемо Исусову молитву, особито у време искушења, јер Име Господа као мач вади из наших срца и исеца непријатељева искушења.

Друго врло снажно оружје против ђаволових искушења јесте смирење. Чуј шта вели Давид: Бих понизан, и спасе ме (Пс. 114, 6). Када смо окружени искушењима и страстима, смиримо се из срца, то јест сматрајмо се највећим грешницима, говорећи да смо због наших греха и наше гордости кушани, и тада ће ђаво побећи од нас, јер непријатеља најјаче сажиже смирење, молитва са сузама и пост.

Друга оружја у време искушења јесу: “мужествено трпљење искушења, често исповедање мисли, читање светих књига, избегавање разлога за грех, Свето Прицешће, тиховање, одрицање од земаљског и друго”.

Ostatak teksta pogledajte na sajtu :

http://www.sozeb.org/index.php?option=com_fireboard&Itemid=42&func=view&id=2800&catid=44
IP sačuvana
social share
Ausvic , Buhenvald , Treblinka su "Nemacka Industrija Smrti" , a Jasenovac , Jadovno  - "Rucni rad Neovisne Drzave Hrvatske" ..., [b]
A EUropo zdaj...? "Nema alternativu" -  jel`te?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice

Zodijak
Pol
Poruke 779
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.6.3
Ovde ima jos po neka lepa rec o Pravoslavlju za Bogotrazitelje:

http://svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/index.htm
IP sačuvana
social share
Ausvic , Buhenvald , Treblinka su "Nemacka Industrija Smrti" , a Jasenovac , Jadovno  - "Rucni rad Neovisne Drzave Hrvatske" ..., [b]
A EUropo zdaj...? "Nema alternativu" -  jel`te?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice

Zodijak
Pol
Poruke 779
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.80
Evo dopune po ovoj teme:

http://www.scribd.com/people/documents/18992501-gamalilo

(spisak elektronskih izdanja na ovom sajtu).
Uzivajte.
IP sačuvana
social share
Ausvic , Buhenvald , Treblinka su "Nemacka Industrija Smrti" , a Jasenovac , Jadovno  - "Rucni rad Neovisne Drzave Hrvatske" ..., [b]
A EUropo zdaj...? "Nema alternativu" -  jel`te?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Jet set burekdzija


lepim plakate po gradu

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 5550
Zastava Beograd
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.6.6
Поуке Старца Тадеја, лепо спакована верзија
Поуке Старца Тадеја
 
Св Игњатије Брјанчанинов - Енциклопедија православног духовног живота
Брјанчанинов - Енциклопедија православља
 
Томас Хопко, православни веронаук у четири књиге, укратко и прегледно, јасно просечном читаоцу.
Томас Хопко - 01 О учењу
Томас Хопко - 02 Основно о православној вери
Томас Хопко - 03 О Библији и историји цркве
Томас Хопко - 04 Духовност

« Poslednja izmena: 12. Jul 2010, 18:25:11 od Imaginelo »
IP sačuvana
social share
Izreci, pa se ispeci
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2 3 4
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 02:45:55
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.085 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.