Ko je „čuvar” milijardi evra iz budžeta
Debeovac prljave prošlosti šef kontrole javnih nabavki
T. N. Đaković | 05. 03. 2010. - 00:02h | Komentara: 12

Vlada Srbije predložila je Skupštini Borislava Galića, bivšeg šefa kabineta načelnika Državne bezbednosti, za predsednika Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Vladu od takvog predloga nije odvratila činjenica da je Galić, po nalogu načelnika DB Gorana Petrovića, nabavio lažne pasoše za Nenada Ilića i Nenada Bujoševića, ubice sa Ibarske magistrale, i članove njihovih porodica.
 

Borislav Galić je na suđenju za ubistvo na Ibarskoj magistrali sam potvrdio da je tokom istrage učestvovao u nabavci lažnih pasoša za Ilića, Bujoševića i članove njihovih porodica, a po nalogu tadašnjeg načelnika DB Gorana Petrovića. Galić je maja 2001. izveo Radomira Markovića iz zatvora kako bi omogućio njegov susret sa Dušanom Mihajlovićem, tadašnjim ministrom policije, Goranom Petrovićem i Zoranom Mijatovićem, zamenikom načelnika DB u objektu posebne namene u Institutu bezbednosti na Banjici.


Predlogom da ga Skupština imenuje na čelo Komisije koja kontroliše javne nabavke, Vlada je pokazala da je Galiću spremna da poveri odluku o sudbini tendera čija je ukupna godišnja vrednost oko četiri milijarde evra.
 


Vlada kasnila šest meseci
Vlada je po postojećem zakonu morala do jula prošle godine da predloži Skupštini Srbije članove Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ona to nije učinila, već je prvo imenovala predsednika Komisije i dva nova člana, te taj sastav Komisije sa šest meseci zakašnjenja, poslednje nedelje februara, predložila Skupštini. Predložena Komisija u tom sastavu radi u okviru Uprave za javne nabavke od septembra 2009. Ako ga Skupština izabere, Galić će biti jedan od petoro ljudi koji će kroz Komisiju donositi drugostepene odluke, a po žalbama ponuđača na neregularnost u tenderima.
"Blic" je kontaktirao sa članovima Komisije Vukom Rankovićem, Željkom Grošetom i Branislavom Cvetkovićem da bi saznao više o Galiću, i svi su nam rekli da im nije u potpunosti poznata biografija njihovog predsednika. Kažu da je prvog radnog dana, septembra 2009, Galić došao na posao u džipu "grand čiroki", zatamnjenih stakala - kako je rekao, "službenom vozilu", sa kajlom oko vrata, telefonom koji nije ispuštao iz ruke i odmah naručio luksuznu kožnu garnituru za svoju kancelariju od 60 kvadrata, dok članovi Komisije i savetnici, kako kažu, "nemaju na čemu da sede". Po svedočenju članova Komisije, luksuz kancelarije nije bio dovoljan da ga tu zadrži dnevno više od dva-tri sata:
- Uzme predmet i ode s njim. Vrati ga posle nekoliko nedelja. Ne dozvoljava da se vodi zapisnik.
Članovi Komisije rekli su za "Blic" da "sve što znaju o Galiću jeste da je radio u DB i da u poslu za njega zakon i pisani trag ne postoje".
- Dok mi insistiramo na papirima, i zakonu, na pisanom tragu, on kaže: "Ja ne verujem papirima, verujem samo sebi" - pričaju naši sagovornici.
Oni su potvrdili saznanje "Blica" da je Galić zaposlio petoro ljudi bez konkursa. Kada su ga članovi Komisije pitali ko su ti ljudi, odgovorio je: "To su naši ljudi sa spiska".
- I danas ne znamo čiji je to spisak, da li je to spisak BIA, i ko su ti "naši", da li su to ljudi koji treba da nas špijuniraju. Samo je rekao da je to nekome dužan i da ima ličnu obavezu prema tom čoveku - kažu članovi Komisije, koje njihov predsednik, kako kažu, često optužuje da sarađuju sa "spoljnim neprijateljem", a to je, kako sam veruje, Uprava za javne nabavke.
 

Da li budući predsednik ispunjava uslove
Naši sagovornici podsećaju da je u Zakonu o javnim nabavkama, u članu 102, predviđeno da za predsednika Komisije može biti biran samo neko ko ispunjava uslove za izbor za sudiju opštinskog suda. To podrazumeva dve godine rada nakon položenog pravosudnog ispita, ali i dostojnost za vršenje sudijske funkcije. Takođe, neophodan uslov je i da kandidat ima radno iskustvo od najmanje tri godine u oblasti javnih nabavki.
Članovi Komisije sumnjaju da Galić ispunjava ove uslove. Prvo, da je radio na poslovima javnih nabavki najmanje tri godine, jer to ne vide iz njegove radne knjižice. Drugo, oko dostojnosti - pitaju se da li taj uslov ispunjava neko ko se bavio falsifikovanjem pasoša, makar to radio po nalogu svog šefa Gorana Petrovića.
Galićeve kolege kažu da su često zahtevi i insistiranje Galića na tome da se napisane odluke isprave na određeni način toliko van suštine zakona da su na granici bilo kakve pravničke logike.
- Osnovano je očekivati da će se zbog takvog načina rada sve veći broj ponuđača i naručilaca opredeljivati da podnese tužbu protiv Komisije u upravnom sporu, što potencijalno može biti osnov i za traženje ogromnih iznosa na ime naknade štete od države - upozoravaju članovi Komisije.

 
Na žurci sa sudijom
Kada je Komisija dobila preporuku Vrhovnog suda da u roku od 15 dana dostavi potrebnu dokumentaciju, Galić je poručio kolegama: „Nije potrebna nikakva dokumentacija. Ja ću to večeras na žurci da završim sa sudijom”.
Nakon 15 dana stigao je odgovor Vrhovnog suda da je odluka Komisije poništena u nedostatku dokumentacije.
- Smisao našeg rada je transparentnost, a on sve završava tajno uz reči „imam informaciju”, „sa njim sam na vezi”. Uporno odbija da se odluke Komisije objave na internet portalu javnih nabavki, što je izričita obaveza Komisije. On ne priznaje glasanje, neće zapisnik, nikakav trag koji ostaje - kažu naši sagovornici.


 
Najavljuju povlačenje
Ukoliko Skupština izglasa Galića za predsednika Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, članovi Komisije najavljuju povlačenje, jer smatraju da s Galićem to neće biti transparentan, nezavisan organ koji kontroliše poslove kojima cirkuliše na stotine miliona dinara.

Izvor: Blic

Negodovanje zbog izbora šefa komisije za kontrolu javnih nabavki
Vlada mora da opozove debeovca
N. Korlat, T. N. Đaković | 06. 03. 2010. - 00:02h | Komentara: 17

Narodni poslanici ne znaju ko je Borislav Galić, čovek koga bi trebalo da izglasaju za predsednika Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i koji je, prema sopstvenom priznanju, učestvovao u nabavci lažnih pasoša za ubice sa Ibarske magistrale Nenada Ilića i Nenada Bujoševića.
 


Vlada Srbije uputila je krajem februara Skupštini predlog za izbor Borislava Galića po hitnom postupku. On bi, ukoliko Vlada ne povuče svoj predlog, trebalo da bude imenovan do 20. marta na poziciju koja će mu omogućiti da kontroliše javne nabavke u vrednosti od četiri milijarde evra godišnje.

 


Poslanici sa kojima je „Blic” juče razgovarao kažu da im nije poznato da se takav predlog nalazi na dnevnom redu Skupštine, kao ni da će se glasati po hitnom postupku. Zanimljivo je da njima još nije dostavljena ni Galićeva biografija, iako je to uobičajena procedura. U dnevnom redu Skupštine, koji se može pročitati i na sajtu parlamenta, stoji samo da se radi o diplomiranom pravniku.
Poslanici su juče za „Blic” rekli da njegovo imenovanje ne mogu ni komentarisati, jer „tako nešto nije ni stiglo u Skupštinu”, niti im je poznato da će takav predlog uopšte iz Vlade stići.
- Kandidat za takvu funkciju mora da ima profesionalne i visokomoralne karakteristike i time ćemo se voditi kada budemo odlučivali da li ćemo glasati za takvu odluku - kaže Željko Ivanji, poslanik G17 plus.


Ni poslanik SPS Đorđe Milićević nije znao da je na dnevnom redu imenovanje bivšeg šefa kabineta DB, niti je to želeo da komentariše kada smo mu predstavili biografiju Galića.
- Odluke ne donosimo na bazi hipoteza - kratko je odgovorio Milićević, dok šef poslaničke grupe PUPS-a Momo Čolaković kaže da će ta stranka podržati ovaj predlog Vlade.


Iako poslanici tvrde da su za ovaj slučaj saznali iz jučerašnjeg „Blica”, imenovanje Borislava Galića već se nalazi u dnevnom redu parlamenta u koji su imali uvid. Predviđeno je da se ovakva odluka Vlade izglasa po hitnom postupku, a u obrazloženju stoji da se sa imenovanjem predsednika i članova Komisije već uveliko kasni. Kako je navedeno, po zakonu o javnim nabavkama oni su morali da budu izabrani najkasnije u julu prošle godine.


Galić inače već obavlja posao čelnog čoveka Komisije koja po starom zakonu radi u okviru Uprave za javne nabavke.
Njega je u septembru prošle godine na to mesto postavila Vlada, iako Skupština takvu odluku do danas nije usvojila.
- Ovo je još jedan dokaz katastrofalne politike vladajuće koalicije. Na takvu funkciju mora da bude postavljen ličnost koja je simbol poštenja i pravde - smatra Petar Petković iz DSS i dodaje da se ovakvim izborima urušavaju institucije sistema.


„Blic” je juče u Ministarstvu finansija pokušao da dobije objašnjenje šta je Borislava Galića preporučilo na ovako važnu funkciju. U Ministarstvu finansija samo su nam potvrdili da su oni zvanični predlagači, a odgovora na pitanje „zašto on” nije bilo.
Drugi sagovornici „Blica”, međutim, kažu da Vlada mora da proveri biografiju Galića, i ako se on pokaže moralno nepodobnim, povuče predlog o njegovom imenovanju. Zagorka Golubović, bivši član Saveta za borbu protiv korupcije, upozorava da je Komisija za zaštitu prava u javnim nabavkama ozbiljna institucija, te da ljudi na njenom čelu moraju imati dignitet i držati se osnovnih moralnih i etičkih principa. Oni moraju, po njenoj oceni, biti vlasnici moralno čistih biografija, jer tek tada građani u njih mogu imati poverenje. Zoran Stoiljković, sociolog, kaže da se dešava da kadrovsko rešenje ne bude uvek najidealnije, i da je to razumljivo. Ali, insistiranje na njemu i nakon uočenih propusta u radu, za njega je kardinalna politička greška koja će se Vladi vratiti kao bumerang.


Naš sagovornik takođe upozorava da su institucije koje se bave kontrolom javnih nabavki od izuzetne važnosti jer je godišnja vrednost svih nabavki države oko četiri milijardi evra, a da je procena da se kroz koruptivne kanale odlije oko 700-800 miliona evra. „To je ogromna suma koja bi mogla da popuni polovinu rupe u državnom budžetu. Zato su ljudi koji vode te institucije izuzetno važni”, kaže Stoiljković.


Pre nego što je došao na čelo Komisije, Galić je, kako saznajemo, radio u JKP „Gradska čistoća”. Bivša v.d. direktora ovog beogradskog preduzeća Zorica Petronijević rekla je za „Blic” da se ne može setiti na kom mestu je Galić bio zaposlen.
- Znam da nije bio zamenik direktora - rekla je Petronijevićeva, iako je u to vreme, kako su nam rekli u „Gradskoj čistoći”, bio njen pomoćnik za pravna pitanja.
Kada je na čelo ovog preduzeća došao Aleksandar Stamenković, Galić je postavljen na funkciju samostalnog referenta u sektoru pravnih, kadrovskih i opštih poslova.


Osim iskustva u ovom preduzeću, problematične prošlosti i veze sa ubicama na Ibarskoj magistrali, nije poznato šta je bivšeg člana Državne bezbednosti preporučilo na ovu funkciju, kao ni da li zadovoljava osnovne uslove za postavljenje.


Po zakonu, za predsednika Komisije može biti biran samo neko ko ispunjava uslove za izbor za sudiju opštinskog suda. To podrazumeva dve godine rada nakon položenog pravosudnog ispita, ali i dostojnost za vršenje sudijske funkcije. Takođe, neophodan uslov je i da kandidat ima radno iskustvo od najmanje tri godine u oblasti javnih nabavki.

 
Krivična prijava
Srpski pokret obnove zatražio je od Vlade Srbije da povuče predlog da Borislav Galić bude imenovan za šefa Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ova partija takođe je najavila da će protiv njega podneti krivičnu prijavu zbog, kako je navedeno, falsifikovanja i nabavke lažnih pasoša Nenadu Iliću i Nenadu Bujoševiću, osuđenima za ubistvo četvorice članova te stranke na Ibarskoj magistrali.


 
„Samo sam prenosio naloge svog šefa“

 

„Imenovala me je Vlada krajem septembra prošle godine, i od tada obavljam taj posao”, kaže Borislav Galić u intervjuu za „Blic”.

- Vlada je iskoristila mogućnost koju je predvideo Zakon o javnim nabavkama da do imenovanja Komisije od strane Skupštine posao obavlja Komisija ustanovljena starim zakonom u okviru Uprave za javne nabavke. Vlada je kasnila sa predlogom za formiranje Komisije jer pretpostavljam da je Skupština imala prioritetne zakone.


Kada ste dobili službeni džip „grand čiroki”?
- Verujte da se ne sećam, sigurno posle mesec dana, to je staro vozilo. Više je bilo na servisu nego što se koristilo.
 

Od koga ste dobili vozilo?
- Od Uprave za zajedničke poslove Republike Srbije.
 

Da li je tačno da ste članovima Komisije poručivali na njihovo insistiranje na papirima, pisanom tragu i zakonu: „Ja ne verujem papirima, verujem samo sebi”?
- Kao diplomirani pravnik takvo nešto sebi ne bih mogao da dozvolim. Ističem da bi takvo ponašanje bilo krivično kažnjivo po zakonu.
 

Da li ste članovima Komisije odgovorili na njihovu opomenu da Vrhovni sud traži dokumentaciju u vezi sa jednim predmetom da to nije potrebno jer ćete vi to sa sudijom završiti na žurci uveče?
- Po novom zakonu ostavljena je mogućnost ponuđačima da nakon odluke Komisije potraže sudsku zaštitu od strane upravnog suda, te u tom smislu kada imamo nedoumice konsultujemo se sa sudijama, i to je sasvim normalno.
 

Ali nije normalno na žurci razmenjivati stavove, osim toga, Vrhovni sud odbacio je rešenje Komisije jer niste ispoštovali njihov zahtev i prosledili dokumentaciju?
- To je formalni razlog.
 

Članovi Komisije vam upravo to i prebacuju - da radite tajno, bez pisanih tragova uz reči: „Sa njim sam na vezi”, i da ne ispunjavate uslove za mesto predsednika?
- Osim što sam bio šef kabineta načelnika DB, bio sam i šef Katedre na Institutu bezbednosti za pravno-bezbednosne nauke 2002. Nakon toga sam obavljao poslove javnog tužioca, pomoćnika generalnog direktora „Gradske čistoće”, gde sam bio i predsednik Komisije za male nabavke, bio sam direktor u preduzeću „Minel”, pomoćnik direktora „Geneks apartmana”. Pretpostavljam da je kadrovska komisija kada je razmišljala o kandidatima razmatrala i bezbednosnu komponentu i uzela u obzir iskustvo iz javnog tužilaštva, s obzirom na korupciju, i iskustvo iz poslova javnih nabavki, i došla do zaključka da ću doprineti celom sistemu javnih nabavki sa više aspekata.
 

Šta je sa uslovom o doslednosti, s obzirom na to da ste neko ko je učestvovao u nabavci falsifikovanih pasoša za ubice na Ibarskoj magistrali?
- Ne radi se ni o kakvom falsifikovanju pasoša. DB nije nikada izdavala pasoše. Izdaje ih resor javne bezbednosti. Dakle, ja nisam mogao da izdam pasoše. Niti sam u tome mogao da učestvujem na bilo koji način.
 

Koje je vaše učešće o kojem ste svedočili i pred sudom?
- Moje primarno učešće je bilo u pisanju krivičnih prijava u predmetu Ibarska magistrala. Dakle, sve koji su osuđeni ja sam označio kao osumnjičene. Radi istine, potvrđujem da je tadašnji načelnik resora tražio da se izda lična karta, kao i neka dokumenta, da bi se zaštitile porodice okrivljenih u ovom predmetu.

Izvor: Blic