Мене "дакле" .. убија.. па растура.. и често напишем дужи пост... онда га читам поново, и уклоним минимум једно "дакле".. а често и 2,3...

"Дакле, можемо закључити да..."
"Дакле, ти се слажеш, али ниси умео да се изразиш.."
"Дакле, ако знамо да постоји једна интелигенција.."

Друге нисам приметио, али ово јако често видим у својим постовима...


То са куповином времена пије воду када се води права конверзација..
На форуму, када имаш времена колико желиш, за тим нема потребе.. А ја "дакле" уживо ни не користим, тачније јако ретко... Рекао бих да је то некаква навика, давање значаја речима без којих реченица звучи потпуно исто, а ми стекнемо утисак да баш и не звучи..Али ја то "дакле" ставим на почетак, само да бих баш нагласио тачност неке констатације, или грешку у истој, и "опоменем" саговорника да ми одговори, слаже ли се са том "небулозом", коју сам пренео.. и слично... 

Али проблем је кад лупим ентер, и следећа реченица почне са "Дакле".. ако то провалим, онда бришем... учили нас да не би требало почињати реченице истим речима, када се "додирују" 

Екстра особа је - екстра
Да ли се речи троше другачије од одевних предмета?

„Како сте се провели?”
„Екстра!”

„Да ли је укусан колач који сам направила?”
„Екстра је!”

„Шта мислиш о мојој новој девојци?”
„Екстра особа!”

„Како си урадио писмени из српског?”
„Екстра!”

„Да ли си читао нови број нашег листа?”
„Јесам. Екстра је!”

„Зашто желиш да идем с тобом на концерт?”
„Она је екстра даровита.”

„Узмите кредит у нашој банци. Услови су екстра повољни!”

Да ли сте приметили да је реч екстра однедавно постала веома омиљена?
Кад би се обавило истраживање вероватно би показало да међу нашим млађим становништвом екстра постаје узречица, веома често изговорена реч. Чини се као да је преко ноћи заузела место доскорашњег „хит” израза који гласи: супер. Јер, донедавно све је било супер. Понекад и суперишка. Кад данас неко само промрмља супер, то је као да је обукао одело које је давно изашло из моде. Да се постиди од застарелости. Ма какви супер момци, супер проводи или супер кредити! Сада нам треба нешто што је екстра!


Илустровао Добросав Боб Живковић

Овај наизглед безазлени и помало шашави пример из живота језика сликовито говори о томе колико су језик, говор, као и општење међу људима - подложни модним променама. Исто тако, поменути пример говори и о снажним утицајима који стижу из других језика, о некој врсти језичке глобализације. Таквим утицајима није се лако одупрети, а понекад је чак и бесмислено. Извесно је да убрзање коме смо свакодневно подвргнути (односно, коме се сами подвргавамо), подразумева и скраћену, још бржу комуникацију међу људима, кратко општење које не трпи различитост, нијансе, нажалост, ни особености. Дакле: „Како си?” Одговор гласи, кратко и „интернационално”: „Екстра!”.

Италијански писац Томазо Ландолфи (1908-1979) својевремено је направио необичан језички опит: написао је приповетку, неразумљиву чак и самим Италијанима. Читаоци су се питали на ком језику је ова прича написана. Личи на италијански, али већи део текста је неразумљив... Наиме, пишући причу, Ландолфи је углавном користио речи из италијанског језика које одавно нису биле у употреби иако су живеле у језику вековима, такорећи донедавно. Али, без обзира на ту чињеницу, безмало нико није разумео причу, па чак ни њен наслов!

Другим речима, уколико нисмо у стању да се одупремо језичким модним променама, требало би бар да будемо свесни промена кроз које језик пролази и то уз нашу помоћ и да о томе размишљамо. Можда не бисмо тако брзо заборављали? И не бисмо морали стално да мењамо старо за ново? Речи се ипак другачије троше од одевних предмета...

Стога, сетимо се шта уопште значи реч екстра. У „Лексикону страних речи и израза” Милана Вујаклије пише да реч екстра потиче од истоимене латинске речи еШтра, што значи споља, изван, ван, осим; екстра значи и нарочит, особит, изванредан; оно што се учини више и боље него што је одређено, или што се тражи; као прилог, екстра значи, изванредно, особито, нарочито.

Мирјана Огњановић

Извор: Политикин забавник

Moja drugarica koristi rec "ekstra". Doduse ne toliko cesto pa ne nervira 

Sta ga znam, to su neke nove stvari koje se koriste kroz jezik i usvajaju se kroz jezik kao neki sleng. Druga drugarica koristi OMG u komunikaciji. Svaki put kada joj kazes nesto i ona se iznenadi kaze to. E, to vec nervira 

Tema koja je sve vise i vise aktuelna... vec je po difoltu 

Da, ovo je postalo toliko uobičajeno da maltene više i ne primećujem... Srećom, jer samo bih se bespotrebno nervirala.

Meni nesto slicno sa "Inace"...onda pogledam, i 4 reda mi tako pocinje... Postalo navika, i pocelo da me nervira.

Engleske reci manje-vise ne koristim, ali po nekad da, tipa "anyway" "etc" i tako to.Pogotovo kad mi blokira mozak, pa ne mogu da se setim neke reci.

Мени је поштапалица "јебига". Још сам ја и добар на форуму... кад имаш  више времена да промислиш шта ћеш рећи, тј. написати. А приватно? У обичној конверзацији? Ту "јебига" сева сине на све стране... врло често у комбинацији са "јеботе".

То је зато што сам простак... јебига 

Подхитно морам да избацим то "екстра"!
Чак сам почела и да пишем...омладина је крива, шта год се уради, каже све је "екстра" и наравно почела сам и ја 

Ne znam za to "ekstra", kod mene je uvek bilo "do jaja"!

Za te strane reči su krivi naši političari i ljudi koji se pojavljuju po raznim emisijama i izgovaraju razne strane reči da bi ispali što pametniji, kao da naš jezik nema dovoljno dobre reči da bi opisao njihovu misao.