John Torturro - Džon Torturo :: Biografije glumaca i glumica

Ja sam pravi Barton Fink

Za ozbiljniji uspeh potrebno je i da vam neko da šansu, kao što su je meni dali Spajk Li i braća Koen, koji su pisali uloge za mene. Pruženu šansu, ja sam iskoristio. Uspešno, samo zato što sam pre toga već radio Brehta i Joneskua, što preporučujem svim mladim glumcima, kaže Turturo.

Džon Turturo, neizostavan deo njujorške filmske porodice

Pre mesec dana američkom glumcu, scenaristi, reditelju i producentu Džonu Turturu, koji je zajedno sa suprugom, glumicom Ketrin Borovic predstavio film „Negde večeras“ Majkla di Đakoma, u Karlovim Varima dodeljen je predsednički Kristalni globus za doprinos svetskom filmu, dok ga je publika frenetičnim aplauzima pozdravljala kao kralja.

Iako se nikada nije mogao pohvaliti dopadljivim, simpatičnim ili herojskim likovima, Džon Turturo (Bruklin, 1957) je apsolutni miljenik publike, glumac sa kultnim statusom stečenim još 80-ih godina prošlog veka, kada je posle manjih uloga u filmovima „Očajnički tražeći Suzan“ i „Boja novca“, zablistao u filmu „Učini pravu stvar“ Spajka Lija, a odmah potom i u filmu braće Koen „Barton Fink“. Od tada, pa u više od 60 dosadašnjih filmskih uloga, Turturo je blistao u likovima, čudaka, ludaka i svih vrsta „iščašenih“ likova kojima je podario i srce i dušu i nezaborav...

Šta je to u originalnom filmu Tea van Goga „06 (1-900)“ što Vas je privuklo da uradite adaptaciju i tako se pridružite kolegama Stenliju Tučiju i Stivu Bušemiju?

Sam van Gogov original je bio zapravo prvi komad koji je on napisao i to veoma seksualno, što je deo njegove kulture. Pomislio sam da bilo veoma zabavno da odigram to sa Keti (Borovic, prim. aut), ali sam brzo shvatio da bi film baziran na sat i po telefonskog seksa mogao da bude dosadan. Kako nisam imao puno vremena da sam uradim adaptaciju scenarija, predložio sam producentu da to učini Majkl Di Đakomo sa kojim sam već radio na scenarijima, i kako je on uradio odličan posao, predložio sam da on bude i reditelj filma...

I tako ste omogućili i Di Đakomu rediteljski debi i priključili ga toj neobičnoj i kreativnoj njujorškoj porodici filmskih stvaralaca?

Sreća je tu uključena, susret sa pravom osobom u pravom trenutku je tu uključen. Di Đakomo je dobio šansu da načini svoj proboj i to je iskoristio na dobar način. Vidite, proboj se može načiniti u različitom životnom dobu. Luis Bunjuel je imao svoje rane uspehe, a onda je 20 godina živeo od nadsinhronizacije filmova, da bi tek kasnije u Meksiku, dobio ponovo šansu da snima filmove i to u svojoj pedesetoj godini. Di Đakomo je bio vredan moje pomoći.

Vama je svojevremeno pomogao Vaš talenat i spremnost da prihvatite da „stanujete“ u likovima kakve nismo viđali pre?

Mislim da je meni najviše pomoglo pozorište, puno predstava koje smo tokom i posle studija igrali na „of-of Brodveju“, u koje smo ulagali i sopstveni novac zarađen od pranja sudova. To me je dobro utreniralo i osposobilo, da se glumački ne svedem samo na sposobnost da uradim jednu ili dve stvari. Pozorište me je naučilo da postanem svestran. Naravno, za ozbiljniji uspeh potrebno je i da vam neko da šansu, kao što su je meni dali Spajk Li i braća Koen, koji su pisali uloge za mene. Pruženu šansu, ja sam iskoristio. Uspešno samo zato što sam pre toga već radio Brehta i Joneskua, što preporučujem svim mladim glumcima.

Vama je pošlo za rukom da ne postanete tipski glumac niti „specijalista“ za italo-američke likove. Predpostavljam da ste na tome teško radili?

Nisam bio tipiziran ni u pozorištu, pa to nisam želeo da budem ni na filmu. Igrao sam i igram mnogo različitih etničkih uloga. Uostalom takvo je i moje prirodno okruženje. Rodio sam se i odrastao u Bruklinu i nikada se nisam osećao isključivo američkim Italijanom.

Vaša nećaka Aida Turturo je blistala u ulozi emotivno nestabilne sestre Tonija Soprana, a Vi ste ulogu u „Sopranovima“ izbegli?

Bio sam počašćen ponudom i zaista oduševljen težinom i ozbiljnošću ove serije, ali sam naporno radio na tome da pobegnem od nje. Priroda filma je da te odaberu za ulogu na osnovu tvoga lica, a ja na to ne mogu da pristajem.

Čak ni kada je u pitanju druženje sa Džejmsom Gandolfinijem, koga ste odabrali za glumca u Vašem komično-muzičkom filmu „ Romansa i cigarete“?

Gandolfinija su mi predložili Džoel i Itan Koen. I videli ste koliko je Džejms u ovoj ulozi briljantan. On je nešto kao anti-glumac, poput ranjenog medveda iz šume među svim tim ženama koje ga u filmu okružuju.

Negde sam pročitala da je lik Meka u istoimenom filmu koji ste režirali, najsličniji Vašem ocu?

I jeste inspirisan mojim ocem. On je bio građevinar sa vlastitim poslom i kao malog me vodio da sobom da mu pomažem. Uvek sam mislio da je to veoma zanimljiv svet koji gradi mostove i oblakodere, a malo se o njima zna i malo je filmskih priča o njima.

Da li je filmska režija nešto poput izgradnje kuće?

Ta dva posla su sličnija nego što to na prvi pogled izgleda. Izraziti sebe je neka vrsta „građevinskog“ posla. Želite da učinite nešto smisleno i nešto zabavno, što nije slavlje samo za sebe ili slavlje za mene, već je slavlje za svet oko mene. Ali, sve te želje treba „građevinski“, zanatski uobličiti, načiniti čvrstu konstrukciju, kako bi film bio zaista dobar. U tom smislu, uvek se divim britanskom reditelju Majku Liju.

Vaša je majka bila pevačica i otuda ta Vaša muzičko-umetničko-glumačka crta?

Moja je majka bila pevačica, a oba ujaka džez muzičari. U našoj se bruklinskoj kući mnogo pevalo i bilo je prilično veselo.

Taj osećaj porodičnog okruženja za Vas je i danas veoma važan? Ne mislim samo na Vašu najbliskiju porodicu, već i na filmsku, na ljude sa kojima sa kojima stalno radite, poput Spajka Lija i Koenovih? Vi ste glumac koji je najviše puta radio sa Spajkom Lijem?

To je tačno. Ja sam beli zastupnik Spajka Lija i zapravo sam crnac, što Spajk nikada za mene nije javno rekao, ali evo ja to glasno govorim! Mi smo dobri prijatelji, mi smo bruklinski prijatelji i iz takvog prijateljstva rodio se i naš prvi zajednički film „Učini pravu stvar“. Pomenuli ste taj moj osećaj za porodično okruženje i mislim da ste u pravu. U tu svoju porodicu, osim Lija i Koenovih sa kojima sam blizak još od rane mladosti, uvrstiću i Frančeska Rozija, Redforda i Pitera Vira.

Oni su Vas ohrabrili da i sami režirate?

Od njih sam naučio puno i mogu reći da tu zaista imam prednost, ali sam na kraju, kao reditelj, ipak sam i sam se moram izboriti sa zalogajem koji sam postavio ispred sebe.
„Barton Fink“ je postao jedan od najcitiranijih filmova svih vremena, kako se sa tim nosite?
Prosto je neverovatno da ovaj film nije dobio nagradu za scenario, a to je zaista sjajan tekst. Mnogo smo se smejali dok smo ga snimali, a ja sam neprestano razmišljao kako li su Koenovi uopšte dobili pare za ovakav film. Tokom snimanja rodio se i moj prvi sin, pa je i to još jedna važna uspomena na njega. „Barton Fink“ je zaista veliki film, to i dalje tvrdim sa ove vremenske distance.

Nikada niste upali u zamku da želite Vaši likovi budu simpatični, voljen ili herojski?

Nisam. Ja sam zaista pravi Barton Fink!

Porodični rodoslov

U filmu „Negde večeras“, intimističkoj tragikomediji, priči o usamljenim dušama koje ne mogu da pronađu jedna drugu čak ni preko telefonskih (seksi) linija za odrasle (na fotografiji scena iz filma), Džon Turturo igra uz svoju životnu saputnicu, glumicu Ketrin Borovic sa kojom ima dva sina: Amadea i Diega. Klanu Turturovih pridružuje se i Džonov rođeni brat, glumac Nikolas Turturo („Njujorški plavci“) i nećaka Aida Turturo („Sopranovi“). Svi oni imali su manje ili veće uloge u filmovima koje je Džon režirao : „Mek“, „Iluminata“, „Romansa i cigarete“ i u najnovijem „Strast“, koji se trenutno daje u njujorškim art-bioskopima...

Izvor: Politika