| 21.02.2010
Jugoslavija je 1954. godine, kroz savez sa Grčkom i Turskom, postala pridruženi član NATO-a, ali najnovija otkrića iz lične arhive Josipa Broza Tita otkrivaju da je to bio dio velikog plana, po kojem je Tito, pod maskom stvaranja novog samoupravnog socijalizma, „preleteo" na stranu Amerikanaca, kojima je to bila prva pobjeda u hladnom ratu protiv Sovjeta, piše srbijanski Press.


Pero Simić, autor knjige „Tito - tajna veka", došao je do dokumenata koji pokazuju da je Tito već 1950. godine zauzimao stavove u spoljnoj politici koji su mnogo bliži američkom imperijalizmu (protiv kog se deklarativno borio), nego idejama Marksa i Lenjina, koje je navodno obnavljao

To se, naravno, dobro skrivalo od javnosti tada mlade socijalističke države.

 

U ekskluzivnom razgovoru za Press Pero Simić, jedan od najboljih poznavaoca lika i djela Josipa Broza Tita, kaže da se trideset godina poslije njegove smrti otkrivaju detalji koji uveliko pomažu da se sagleda historija SFRJ neposredno poslije Drugog svetskog rata, a koji nikada nisu objavljeni u domaćim medijima.

- Nedavno sam u Titovom ličnom arhivu pronašao njegov dnevnik, koji je veoma kratko pisao, u periodu krajem 1950. i početkom 1951. godine, a koji pokazuje da je Tito prelaskom na stranu Amerikanaca ostvario prvu veliku pobedu za NATO u hladnom ratu. Iz tih ličnih zabeleški se vidi da je Broz bio svestan da se nalazi na istorijskoj prekretnici. Lično je beležio utiske nakon razgovora sa američkim diplomatama sa kojima je uspostavio savez, u nekim odredbama čvršći nego što je to važilo za ostale zemlje Atlanskog pakta - kaže Simić.

Već prvog dana vođenja dnevnika Tito je zabilježio da je sa saradnicima pričao o problemima izazvanim velikom sušom i izgovorima pod kojima će Amerika da pomogne Jugoslaviji, a da o tome izbegne raspravu u Kongresu. U Titovoj arhivi pronađen je i dokument - zabilješka o njegovim razgovorima sa američkim ambasadorom Alenom, vođenim 31. oktobra 1950, iz kog se vidi da su Amerikanci zahtijevali zaključenje pismenog sporazuma.

- Taj sporazum, dogovoren 1950. godine, Amerika je sa Jugoslavijom uspostavila isto kao i sa drugim zemljama članicama Atlantskog pakta. Amerikanci su 'progutali' priču o navodnom velikom značaju partizanske borbe u Drugom svetskom ratu - kaže Pero Simić.

U januaru 1951. Tito je u svom dnevniku već otvoreno govorio o potrebama za naoružavanjem i da je poslao 'druga Đilasa u London radi sondiranja terena za dobijanje naoružanja za našu armiju'.

- Engleska je odradila operativni deo privlačenja Jugoslavije u vojnom smislu. Tito je u dnevniku napisao da je četiri sata dnevno uzimao časove engleskog jezika. On nije bio poznat kao čovek koji bio mnogo revnostan. To govori koliko mu je značilo da impresionira Engleze. Dvanaestog februara Tito je primio američkog pomoćnika državnog sekretara Perkinsa, a šest dana kasnije generala Hantigtona. Sa njim je praktično dogovorio podršku novom američkom predsedniku Eisenhoweru - kaže Simić.

Tito je 12. novembra 1950. dao intervju za britanski nedeljnik 'Empire News', gde je izložio spoljnopolitičke stavove koji bi u zemlji izazvali sumnju u njegovu predanost revoluciji i socijalizmu i koji pokazuju da je već tada potpuno 'promjenio stranu'. Između ostalog je rekao da se zalaže za ujedinjenje Nemačke ('jer nam nije potrebna Koreja u Evropi'), a rekao je i da 'shvata da je Zapad ilegalno ubacivao svoje saradnike u Jugoslaviju, ali da sada nema potrebe za tim'.

Kako kaže Pero Simić, prepis ovog intervjua je čuvan u arhivi SMIP-a, ali nikada nije preveden na srpskohrvatski jezik, kako se izjave maršala ne bi proširile po administraciji.

U naredne tri godine Amerika i Engleska su armiji Jugoslavije dali 569 aviona, 1.835 topova, 918 tenkova i stotine hiljada najrazličitijeg naoružanja, a uz to, JNA je dobila desetine hiljada tona hrane. Američka vojna misija u Beogradu imala je kartoteku za oko šest i po hiljada oficira JNA.

- Krajem osamdesetih godina mešovita jugoslovensko-američka komisija utvrdila je da je u pitanju bila pomoć od ukupno 102 milijarde dolara, prema vrednosti valute iz 1988. godine. U izveštaju je zavedeno 'isplatilo se' - kaže Pero Simić.

Potpisivanje sporazuma sa Turskom i Grčkom 1954. bilo je formalne prirode. Zanimljivo, Tito je taj pakt potpisao sa Staljinovim ordenom pobjede na grudima, a grčki komunisti su ga dočekali sa letkom - 'Dole Tito izdajica'.   

(PRESS/DEPO/em)


Izvor: Press

 


To znamo svi odavno. Počelo je pokazivanjem srednjeg prsta Staljinu.

pa on nije "svi" 

Možda, ali zbog naših rusofila, nije trebalo reći Staljinu ne. Imali bi smo mnogo manje problema sada.


Sada kreće priča da to nisu bili nkako Rusi, nego neki sovjeti-komunisti koji su se vratili
na planetu sa koje su došli i ostavili Ruse na miru kada komunizam pao.

znam to al ne znam da smo bili pridruzeni clan NATO-a, jel to bilo zvanicno ili top secret?  

To je bilo poluzvanično.

@Mokice,nabavi naocare vec jednom,jebem mu misa.    
da,bili su u tako dobrom stanju,i tako moderni,da je polovina odma zavrsilo na otpadima,cetvrtina par godina kasnije na trzistu za prodaju africkim zemljama,a cetvrtina u nasim nazovi-fabrikama gde su pokusavali debelo da ih modernizuju i modifikuju,ne bi li nesto vredele sve te krsine.  

tolko su to dobre masine bile da im je najbitnija i najveca upotreba bila u onim Breninim usranim nazovi-filmovima...  

"Мало" измишљаш=лажеш али нема везе то вам је у крви.


Какав НАТО бог с тобом?
Друг стари је искористио и уновчио сукоб УСА-СССР добивањем од амера оружја из другог
свјетског рата.Ја сам служио ЈНА на хаубицама из 1944 поријекло САД,а званична политика је
била СФРЈ припада групи земаља које су "несврстане" и не мијешају се у потенцијалне
сукобе.


Ако си млад па не знаш то не значи да мораш лупати глупости.

zapad je u IIWW isporucivao oruzje i SSSR-u   i to oromnim kolicinma