Gušimo se u sumporu i čađi :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Više od milion i po građana Srbije udiše zagađen vazduh
Gušimo se u sumporu i čađi
Slavica Tuvić, Petar Blečić | 14. 02. 2010. - 00:02h | Foto: S. Đalić | Komentara: 14

Više od milion i po građana Srbije udiše zagađeniji vazduh nego što je dozvoljeno, a među najugroženijima su stanovnici Bora, Kostolca, Obrenovca, Užica, Smedereva, Pančeva, Beograda, Čačka, Subotice, Sevojna, Valjeva i Loznice! Praktično ne prođe nijedan mesec a da se u ovim gradovima ne zabeleži koncentracija zagađujućih materija opasna po zdravlje ljudi. Poslednji u nizu takvih incidenta desio se prošle nedelje u Smederevu.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, od tridesetak parametara čijim se merenjem određuje kvalitet vazduha, višedecenijski problem Srbije su četiri: sumpor-dioksid, čađ, azotni oksidi i taložne materije. Zaključak cinika bi mogao da glasi kako i nije toliko loše jer bi štetnih materija u vazduhu moglo da bude i više, ali je nevolja u tome što ne može da se prenebregne činjenica da se već i jednim otrovom postiže isti efekat kao i „koktelom“ tri toksina.

Industrija otrova
- Kad je reč o sumpor-dioksidu, najveće emisije potiču od industrije, a najteža situacija je u Boru, gde je koncentracija često veća i 60 puta u odnosu na evropske propise. Iako je, prema našim propisima, granična vrednost 350 mikrograma po metru kubnom, tamo smo očitavali zagađenje i od preko 13.000 mikrograma. Izuzetno visoko zagađenje vazduha sumpor-dioksidom karakteristično je za Kostolac i Obrenovac. Što se tiče čađi, koja dospeva u vazduh sagorevanjem goriva u industriji, saobraćaju i individualnim ložištima, najzagađeniji srpski grad je Užice, u kome je dnevna koncentracija veća od dozvoljene oko 240 dana u godini. Slede Subotica, Ivanjica, Sevojno, Pančevo, Beograd, Valjevo i Loznica - kaže Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Glavni grad Srbije prednjači u odnosu na ostale i po zagađenosti vazduha azotnim oksidima (benzen, toluen i ksilen), što i ne čudi, imajući u vidu frekvenciju saobraćaja u Beogradu, posebno na Gazeli i u Ulici despota Stefana. Zbog toga su dnevne koncentracije azotnih oksida u blizini najvećih beogradskih saobraćajnica veće i po dva, tri puta od dozvoljenih satnih vrednosti, a sličan problem, u nešto manjoj meri, muči i žitelje Čačka. Opet, zagađenje vazduha taložnim materijama najizraženije je u Kostolcu i Smederevu, gde je dnevna koncentracija veća od dozvoljenih vrednosti i po četiri, pet puta.

Uticaj na zdravlje

Dr Branislava Matić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, kaže da kod nas nisu rađena sistemska ispitivanja kako povećana koncentracija sumpor-dioksida, čađi, azotnih oksida i drugih zagađivača u vazduhu utiču na zdravlje ljudi. Za to je kriva i zakonska regulativa, koja ne obavezuje domove zdravlja i bolnice u ovim sredinama da prate zdravstvene promene kod ljudi i o tome obaveštavaju mrežu zavoda za javno zdravlje. Stručnjacima koji se bave ovom problematikom ostalo je samo da se oslone na rezultate istraživanja koja su rađena u inostranstvu, kao i na retka pojedinačna istraživanja kod nas koja se bave štetnim uticajem aerozagađenja na zdravlje stanovništva.
- Udisanje je jedini način na koji sumpor-dioksid dospeva u organizam. Gornji disajni putevi u određenim količinama mogu da ga apsorbuju. Međutim, u uslovima ubrzanog disanja (kod treninga, trčanja, brzog hoda) smanjuje se njegova apsorpcija u nosu, tako da dolazi u bronhije i pluća, što izaziva brojne respiratorne tegobe - kaže doktorka Matić.
Ispitivanje dugotrajnog dejstva sumpor-dioksida, koja su svetski naučnici radili na životinjama, pokazala su promene na disajnim putevima slične onima koja se sreću kod ljudi sa hroničnim bronhitisom.
- Zagađenom vazduhu izloženi su svi, ali su naročito ugrožene osetljive grupe: deca, starije osobe, pojedine kategorije hroničnih bolesnika. Zagađujuće materije u vazduhu ne oštećuju u istoj meri sva tkiva. Na dejstvo sumpor-dioksida, azotovih oksida i ozona ipak je najosetljiviji respiratorni trakt - objašnjava dr Snežana Matić-Besarabić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Naravno, nije samo respiratorni sistem ugrožen dugotrajnim dejstvom ovih otrova iz vazduha. Dokazano je da oni utiču i na smanjenje imunološke sposobnosti organizma, kao i da utiču na pogoršanje postojećih bolesti - astme, hronične opstruktivne bolesti pluća, kardiovaskularnih bolesti.
Osim sumpor-dioksida, azotnih oksida, stanovništvo Srbije skoro svakodnevno guši i povećana koncentraciji čađi, koja dvojako deluje na ljudski organizam - fizički i hemijski. Tako se, s jedne strane, čestice prečnika do deset mikrometara zadržavaju u nosu i ustima, one do 2,5 mikrometara prodiru u pluća, dok manje od mikrometra ulaze direktno u krvotok. S druge strane, zavisno od porekla čađi, za nju se vezuju i druge zagađujuće supstance, poput teških metala, policikličnih aromatičnih ugljovodonika i isparljivih organskih materija.
- Epidemiološke studije su pokazale da čestice čađi prečnika manjeg od deset mikrometara uzrokuju štetne zdravstvene efekte čak i pri relativno niskim koncentracijama. Utvrđeno je i da povećana koncentracija čestica manjeg prečnika povećava dnevnu smrtnost od oboljenja respiratornog sistema za 3,4 odsto, dok se smrtnost od kardiovaskularnih bolesti povećava za 1,8 odsto - kaže dr Matić.

Na povećanu koncentraciju čađi u vazduhu posebno su osetljive starije osobe, oboleli od hronične opstruktivne bolesti pluća, deca, oboleli od astme, kao i oni koji vole fizičku aktivnost na otvorenom. Kod starijih osoba dolazi do opadanja fizioloških rezervi i kod njih je povećana učestalost kardiopulmoloških poremećaja. Nasuprot njima, kod dece je respiratorni sistem u razvojnoj fazi, tako da je ova kategorija posebno osetljiva na čestice čađi u vazduhu, što može da izazove brojne hronične bolesti u kasnijem životnom dobu.

Moguća rešenja

Problem aerozagađenja u Srbiji toliko je složen, da će njegovo rešavanje sigurno potrajati narednih nekoliko godina, uz sve napore koje preduzima država. Otežavajuće okolnosti su zastarela tehnologija koja je „kumovala“ takozvanom istorijskom zagađenju (recimo, u Boru je koncentracija sumpor-dioksida u periodu od 1975. do 1985. godine i četiri, pet puta bila veća od sadašnje, a stariji pamte da su se tada žene iz ovog grada kišnim danima kući vraćale sa progorelim najlonskim čarapama koje je uništila sumporna kiselina), skupa tehnologija i oprema koja doprinosi smanjenju zagađenja, kao i poslovična inertnost državnog aparata. I sami građani će morati da povedu više računa o životnoj sredini, s obzirom na to da na zagađenje vazduha, osim industrije, najviše utiču saobraćaj i individualna ložišta.
U svakom slučaju, kakvo-takvo svetlo na kraju „zagušljivog tunela“ predstavlja 2015. godina. Tada bi, u skladu s obavezama koje je na sebe preuzela naša država, trebalo da budu zatvorena sva postrojenja koja ne ispune evropske propise o zaštiti životne sredine, predstavljene u takozvanoj „integrisanoj“ (IPPC) dozvoli. Naime, da bi neko preduzeće dobilo IPPC dozvolu od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, između ostalog, mora da ima izrađenu Procenu uticaja na životnu sredinu, mere za sprečavanje od hemijskog udesa i postupanje u tom slučaju, da sprovodi najbolje tehnike za smanjenje zagađenja vode, vazduha i zemljišta, kao i upravljanja i skladištenja otpada. Međutim, uprkos tome što je ovaj dokument integrisan u naše zakonodavstvo još 2004. godine, a odnosi se kako na postrojenja koja bi tek trebalo da budu puštena u rad, tako i na postojeća, do sada ga nije dobila nijedna firma u Srbiji!

Zakon na papiru

- Prema zakonu, nijedno novo preduzeće ne može da počne s radom ako ne dobije IPPC dozvolu. Sa druge strane, preduzeća koja su poslovala pre ovog perioda moraju da ispune uslove za dobijanje integrisane dozvole do 2015. godine, ili će im biti zabranjen rad. Jedan od razloga što nijedno novo preduzeće dosad nije dobilo IPPC dozvolu jeste skupa tehnologija, neizbežni problemi s integracijom evropskih propisa, kao i manjak obučenih ljudi. Ali, dosta je već i urađeno. Ministarstvo je sačinilo preliminarni spisak od oko 250 postrojenja, potencijalno najvećih zagađivača u Srbiji koja će do 2015. morati da pribave IPPC dozvolu za rad. Osim toga, donet je čitav niz podzakonskih akata koji regulišu ovu oblast - kaže Živković, i dodaje da preduzete mere imaju za cilj održivi razvoj, odnosno smanjenje i sprečavanje zagađenje koje neće sputavati razvoj privrede.
U tom smislu Agencija za zaštitu životne sredine već uveliko radi na uspostavljanju Registra zagađivača, u kojem bi vremenom trebalo da budu sistematizovani podaci o svim postrojenjima, od velikih, preko srednjih, do malih i njihovom uticaju na životnu sredinu.
- U skladu s Pravilnikom o registru izvora zagađivanja iz 2007. godine, oko 150 velikih preduzeća je u obavezi da jednom godišnje pošalje Agenciji čitav set podataka o, na primer, količinama hemijskih supstanci deponovanim u njihovim postrojenjima, ili količinama uglja koje su spalili u termoelektranama... To je, dakle, dodatna obaveza, uz one koje moraju da ispune za dobijanje IPPC dozvole. U maju ove godine biće usvojena i Uredba o emisijama u vazduh, kojom će biti regulisane slične obaveze srednjih i malih preduzeća, a sve u cilju toga da dobijemo konkretniju sliku. Na osnovu tih podataka, koji će biti dostupni svim nadležnim službama, određivaće se i takse za zagađenje - objašnjava Živković.

Čistog vazduha nema ni na selu
- Vazduh je zagađen i na selu, doduše u manjoj meri. Svaka od seoskih kuća ima individualno ložište, kao i određen broj krava, svinja ili kokošaka, odakle se emituju gasovi, pre svega metan, koji utiču na stvaranje efekta staklene bašte. Zato će u skoroj budućnosti, u skladu s Evropskim direktivama, svaka takva farma morati da dostavlja izveštaje o broju životinja, koliko jaja proizvede u toku dana i slično – kaže Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Izvor: Blic