Грк зет,снаха Рускиња :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Grk zet, snaha lepa Ruskinja
Bojana CARANOVIĆ, 13.02.2010 20:56:17 Ocena: 2.50 (Glasova: 6) Komentara: 5

Matej i Tatjana Poreti u Sabornoj crkvi

Za nama se svi okreću. Ne zbog mene, nego zbog moje žene. Ona je Brazilka - priča Ž. J. iz Lazarevca.
- Taći, s kojom imam trogodišnju devojčicu, upoznao sam u Sao Paulu, tokom turističkog putovanja. Odmah sam se zaljubio... Priznajem da je velika kulturna razlika i život u Srbiji problem za moju suprugu, pa zato često odlazi u Brazil u posetu familiji. A ja u šali volim da kažem da sam srećnik jer taštu viđam jednom godišnje.

Prema podacima statistike, tokom 2008. godine (to su poslednji kojima se raspolaže, jer za prošlu još nisu urađeni) u Srbiji je zaključeno 38.285 brakova. Od tog broja, 9,30 odsto je sklopljeno među supružnicima koji pripadaju različitim nacijama.
Gordana Zorić, matičarka iz beogradske opštine Stari grad, u kojoj je u 2008. sklopljeno 1.436 brakova, kaže da je iz godine u godinu sve veći broj mešovitih parova.

Statistika otkriva da su Grci najčešći srpski zetovi, dok naši mladići najlakše “padaju” na čari Ruskinja.
- Kada je u pitanju izbor mladoženje, kod naših devojaka nema pravila - udaju se i za Induse, Norvežane, Nemce, Italijane, Australijance, Škote, kao i za momke iz afričkih zemalja - kaže Gordana Zorić. - Mnogo se češće one udaju za strance, menjaju veru, običaje i život, nego što su na to spremne naše mladoženje. Nedavno sam devojku venčala sa Indusom, bila je obučena u sari i imala tačku nasred čela.
Kako kaže naša sagovornica, porodice su oduševljene ovakvim brakovima.

- Neverovatno je koliko su naše majke ponosne kada im se ćerke udaju za stranca - kaže Zorić. - Verujem da je kriza i želja da se ode odavde dovela do takvog stava. Opet, devojaka i imamo, ali kada dođu strankinje pa nam uzmu mladoženju, kojih je ovde manjak, obavezno se našalim pa kažem - neću da venčam. Retkost je da venčamo Grkinju sa Beograđaninom, a za dve decenije, koliko radim ovaj posao, još nijednog Rusa nisam venčala sa našom devojkom. Zato su dame iz Rusije veoma sposobne da pridobiju naše momke. U poslednje vreme sve je više i brakova između naših mladića i Albanki, ali katolkinja.

I Afrikanci su česti gosti matične službe ove opštine. Svake godine bude sklopljeno desetak brakova u kojima je jedan od supružnika crnac.
- U Ameriku sam otišla preko studentske organizacije da radim i ubrzo sam upoznala Korija, sadašnjeg muža - kaže Andrijana Frederik, iz Beograda. - Živimo u Vašingtonu. Jedino mi je žao što u važnim životnim trenucima moja porodica nije bila pored mene, jer retko dolazim u Beograd.

Tatjana Poreti, udata je za Italijana, a odnedavno žive u Švajcarskoj. Venčanje u Beogradu obavljeno je na engleskom jeziku, jer je među zvanicama bilo gostiju iz inostranstva.
- Kada se moji i roditelji mog supruga nađu zajedno obično bude smešnih scena - kaže Tatjana. - Najčešće ja prevodim, kako meni odgovara, pa svakome kažem tačno ono što bi hteo da čuje. Imamo dvoje dece, a oni su već male poliglote. Zadržala sam pravoslavnu veru, ali su nam deca krštena u katoličkoj crkvi.

ŠPANCI I ŠVAJCARCI
ČINU opštinskog venčanja obavezno prisustvuje i prevodilac, bez obzira na to da li mladenci znaju srpski jezik - kaže matičarka Gordana Zorić. - Da bi zakonski veza bila ozvaničena mladoženja ili mlada iz svog rodnog grada donosi dozvolu tamošnjih matičnih službi. Taj papir je dokaz da ne postoje prepreke za venčanje u Srbiji, koje se, kasnije, i u toj drugoj državi evidentira. Španci i Švajcarci veoma su kruti kada daju dozvole. Prilično su rigorozni - osim obimne papirologije traže i fotografije sa svadbe.

KAKO JE U PRESTONICI
PREMA rečima Radmile Vićentijević, iz Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, iako je broj mešovitih brakova u opštini Stari grad veći, ne može se tvrditi da je on u celom Beogradu u značajnijem porastu.
Poslednji podaci, inače, kažu da su u 83,5 odsto zaključenih brakova oba supružnika srpske nacionalnosti.

*****

NA LUDI KAMEN STAJU TEK U PEDESETOJ

Od oko 40.000 brakova koliko se prosečno godišnje sklopi u Srbiji, više od petine se razvede. Drastično je smanjen i broj mladih zainteresovanih za život “udvoje”, a statistika beleži da se i starosna granica pomerila - pred matičarem je sve više mlada i mladoženja koji su zagazili u četvrtu deceniju!
Srbija nije izuzetak po broju “zrelih” mladenaca: u Bugarskoj i Hrvatskoj, gde je zabeležen i najveći broj razvoda, primećena je tendencija stupanja u brak i posle 45. I dok američki sociolozi na sva zvona forsiraju “25” kao magični broj za zasnivanje porodice, naši stručnjaci sugerišu da se, makar potomstva radi, prst ranije okiti burmom.

- Pomeranje granice ne znači odsustvo ljubavi već nespremnost na kompromise - kaže za “Novosti” Predrag Manojlović, psiholog i porodični terapeut. - Mladi su sve više svoji, nezavisni. Zaposlene devojke ne žure u brak da bi uz muža stekle finansijsku sigurnost. Primetna je i potreba mladih za napredovanjem u karijeri, pa supružnik i deca pre dođu kao teret.

Obrazovane žene manje su sklone da se “smire” pored muškarca koji ne ispunjava njihova očekivanja i standarde. Sa 25 godina žena je imala vremena da stekne neka iskustva, uključujući i ona u odnosima s partnerima, što, smatra naš sagovornik, oštri njene kriterijume u traganju za čovekom svog života.
Među 17.000 razvedenih supružnika u Srbiji većina je sa višom ili visokom stručnom spremom. Ovaj podatak ukazuje na netolerantnost kao posledicu veće nezavisnosti. “Ne moram da trpim!”, često se čuje u advokatskim kancelarijama. Kad počnu da se dele kuća i tanjiri, tada je već kasno.

- Brojni loši razvodi, sa bolnim scenama i svađom, uticali su da se u brak manje veruje - kaže Manojlović. - Trend Evropljanki da decu gaje samohrano, bez muške pomoći i prisustva, poslednjih godina vidljiv je i kod nas.
Siromaštvo je za socijalnog psihologa Prvoslava Tomića ključni krivac za odloženo ili kasno stupanje u brak.
- Brak je institucija kojom se verifikuje odnos bliskosti i ljubavi, ali od hleba se živi - kaže Tomić. - Očekivanja mladih danas su veća nego u vreme naših dedova i baki, koji su kuću počinjali da kuće s poljupcem i kašikom. Kriza koja je naterala brojne srpske porodice da se grčevito bore za opstanak prolongirala je odlazak pred oltar velikog broja mladih, zabrinutih za budućnost i egzistenciju.

Zorka Stevanović, klinički psiholog, u praksi se sretala sa parovima uplašenim od - braka. Učila ih je, kaže, veštini privikavanja na ulogu supružnika.
- Tajna je u negovanju odnosa - govori Stevanovićeva. - Svaku vezu i brak prate nesuglasice, a iskustva krize mogu da budu dragocena ako su “prečišćivači” ljubavi. Za ljubav je najopasnije ćutanje. Udvoje, sve je lakše.
Nije istraženo da li je strah od braka, ili nešto drugo, razlog najduže veridbe koja je upisana u Ginisovu knjigu rekorda. Trajala je 67 godina. Srećni par venčao se u 82. godini života. Nikad nije kasno!n

NEKAD I SAD
U Srbiji je prošle godine sklopljeno oko 40.000 brakova. To je gotovo duplo manje nego pre tri i po decenije. Mladoženja je tada u proseku imao 29 godina, danas - 36. Devojke su se udavale sa 22, danas sa 28.

VERIDBA I PROŠNjA
ProseČan veridbeni staž iznosi šest meseci. Jedan od pet muškaraca zaprosi devojku klečeći.
Više od 10.000 brakova godišnje rezultat je ljubavi nastale za vreme pauze za kafu.
(Violeta TALOVIĆ)

Пренето са...

Smile