Kako smanjiti broj nezaposlenih
Decu školujemo za nepotrebna zanimanja
Jelena Ilić | 03. 02. 2010. - 00:02h | Foto: A. Stojanović | Komentara: 17

Nesklad između realnih potreba tržišta rada i upisne politike đaka u srednje škole i fakultete, jedan je od glavnih razloga što se na birou trenutno nalazi više od 730.000 nezaposlenih. Ovaj broj bio bi smanjen u startu za trećinu, smatraju poslodavci, kad bi se kod nas kao u Nemačkoj, recimo, svake dve godine radila istraživanja u svim firmama sa pitanjima o tome koja zanimanja nedostaju na tržištu, a za koja smatraju da će im biti potrebna u narednih deset godina.

U poslednjih osam godina, od početka reforme srednjeg stručnog obrazovanja, u srpsko školstvo uvedeno je 60 obrazovnih profila, a da pri tom nije smanjen broj odeljenja koji obrazuju đake za zanimanja kojima je tržište prezasićeno. Stručnjaci upozoravaju da država takvim stavom pokazuje da ne vodi računa o tome da li će mladi ljudi imati šansu da nađu posao u struci za koju se školuju.
- Mi dobijamo statističke podatke o tome šta se trenutno više traži, a šta manje, ali još niko nije došao kod nas sa ozbiljnom analizom i procenom kretanja na tržištu rada u narednoj deceniji. Voleo bih da se oni koji imaju kapital izjasne i kažu koji kadar bi trebalo država da školuje. Ovo nije posao za jedno ministarstvo već za više njih - kaže za "Blic" Radovan Živković, savetnik u sektoru za srednje obrazovanje u Ministarstvu prosvete, i dodaje da je po ovom pitanju potrebno postići širi konsenzus.
S druge strane, poslodavci smatraju da je ovde reč o zameni teza i da država treba da pokrene sistemsku analizu, koja bi trebalo da se sprovede u svakoj opštini, regionu i na kraju na nivou države.
- Sa đacima u postojećim školama možemo da pokrijemo administraciju cele velike Jugoslavije, a ne samo Srbije. Zato mislim da je osim obrazovnog sistema potrebno promeniti i način razmišljanja kod dece. Naša istraživanja su pokazala da je svega tri odsto srednjoškolaca voljno da radi u privredi. Svi žele da se zaposle u javnim preduzećima. S takvim načinom razmišljanja nema razvoja ni napretka - ističe Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije i dodaje da je problem što niko ne konsultuje mala i srednja preduzeća, a ona zapošljavaju najviše ljudi.
Ovaj problem mogao bi da bude delimično rešen usvajanjem nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja.
- To je nova nomenklatura zanimanja kojom će se redefinisati postojeća zanimanja. Pre dve godine urađena svetska klasifikacija svih zanimanja koja će biti validna 20 godina, tako da je neophodno uskladiti se sa njom. Drugim rečima, kada ubuduće neko kaže da je recimo sportski agent, tačno će se znati koji nivo obrazovanja ima i koju školu je morao da završi. Međutim, ovo je samo prvi korak. Neophodno je da se urade precizna istraživanja, ali i da se jasno utvrde prioriteti srpske privrede u narednom periodu - kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
 

 Deficitarna zanimanja

 1. oftalmolog
2. odgovorni projektant             
3. mikrobiolog
4. metaloglodač
5. zavarivač
6. mesar
7. autolakirer
8. metalurg
9. metalostrugar
10. veterinar

 
  Suficitarna zanimanja
   
1. menadžer prodaje laboratorijske i naučno-tehničke opreme
2. koordinatori projekta
3. saradnik za regrutaciju i selekciju
4. veterinarski tehničar
5. frizer
6. kozmetičar
7. tehnolog
8. diplomirani hemičar
9. komercijalista
10. agent prodaje
*podaci infostuda

Izvor: Blic

Lako resivo!
Ukinuti smer ekonomskog tehnicara, ukinuti nespecijalizovane gimnazije, zanatske skole izbalansirati prema potrebi i drasticno poostriti kriterijume za upis na fakultete.

управо тако.....и на сваком факултету ставити годишњу школарину у износу од 5.000 евра

стипендирати само најталентованије који немају средства и укинути школовање на буџет...све на самофинансирање


 

Ako pooštre kriterijume imaćemo još manje ljudi koji uopšte i razmišljaju o fakultetu. Faks bi trebalo da može da završi veći broj ljudi (kao svugde u svetu) a ne svega par procenata stanovništva.

@telep
Pa sustina i jeste u tome da manje ljudi upisuje fakultete.
Cinjenica je da imamo ''preobrazovanu'' radnu snagu.
Zasto ekonomski razvijene zemlje uvoze radnu snagu?
Zato jer covek sa diplomom ekonomskog fakulteta niti moze niti hoce da bude varilac, vozac ili automehanicar. Pre ce da zivi od socijalne pomoci.
Isti je problem i kod nas.
Na svakog coveka koji zavrsi fakultet dolaze barem petorica koji su jedva i srednju skolu zavrsili pa onda upisali fakultet i diplomirali sa nekim sesticama (bog zna kako) i koji sebe smatraju akademskim gradjanima.
I taj se problem kod nas vuce jos od osamdesetih godina.
Malo smo mi propali koliko smo trebali.

zille, ne bih se složio sa tobom...

Nemamo mi ''preobrazovanu radnu snagu'' nego ljudi koji treba da završe kao metalostrugari i čistači ulica završe na megableji i singidunumu gde im ćale i keva kupuju diplomu...

Lepo treba poslati sve takve u metaloglodare i rešen problem... Al nema ko da odbije pare 

Mislim da ovde nisu ljudi problem, već sistem školovanja. Zašto su ti ljudi završili tek sa nekim šesticama to je pravo pitanje. Kada na fakultetima ne budeš morao da provedeš 7+ godina i ne budeš učio veliki broj nebitnih stvari onda bude možda bolje.


Idi ti čisti ulicu ako želiš, inače svako ima pravo šta će da upiše za svoje pare (i gde će da ide na državni ili privatni fakultet), a i ne vidim ko si ti da odrediš ko je za metalostrugara i čistača ulice.

Ima pravo da upiše, ali otkud mu pravo da prolazi školovanje davanjem mita, ako je prirodno pglu za to što studira... A nisu ni svi privatni fakulteti isti, čisto da se zna...

A ko si ti da odrediš ko nije za metalostrugara?

Pa ja nisam ni rekao ko šta treba i šta ne treba, to si ti rekao. A na državnim fakultetima pola ljudi završi uz pomoć mita i veza.

@qcko
Pa zato sam ''preobrazovanu'' i stavio pod navodnike.
Ne samo da zavrse skolu za posao u kome nema mesta, vec vecina nebi umela da ga radi ni da ima.

@telep
Pa taj ko je zavrsio skolu za svoje pare neka za svoje pare zapocne i neki posao, a ne - on zavrsio fakultet za svoje pare a visi na birou za moje (srednjoskolske) pare.