Dekada Roma ili nasilje nad Romima
Vuk Martić

* * *

Za Rome ili našim jezikom Cigane vežu me prijatne i zanimljive uspomene. Uvek sam sa njima imao dobre odnose i relacije, i to od malih nogu, tačnije od rodjenja, jer me je većina njih dočekala u porodilištu, bili su mi prvi drugovi, pa preko vrtića, a kasnije osnovne i srednje škole. Već na fakultetu se negde rastajem sa njima ali se uvek radujem susretu sa nekim starim prijateljem, kada se sretnemo negde u gradu. I onda pitanje zašto sve ovo pišem i zašto su oni značajni za mene?

 

Negde tokom 1997 godine sam dobio poziv od prijateljice da se priključim istraživanju jedne Nevladine organizacije o nasilju nad Romima u Srbiji, pod patronatom Soroš fondacije. Rado sam prihvatio poziv, s obzirom da sam bio društveno angažovan i motivisan da menjam Srbiju na bolje. Od tog projekta je iznenada krenulo moje političko i društveno sazrevanje u pravcu kojim se nisam nadao da će krenuti.

Naime, prvo iznenadjenje je bilo kada sam dočekao inostrane istražitelje, jednu mladu Madjaricu i mladog Ukrajinca, doba otprilike od 25 godina, par godina mladji od mene tada. U redu, valjda moji istraživači znaju šta rade, mislio sam, valjda imaju iskustva sa Romima.

Medjutim, nisu imali iskustva. Bili su aktivisti Soroš fondacije po svojim zemljama, i kao zaslužne članove svojih matičnih organizacija, bili su poslati u Srbiju na projektu istraživanja nasilja nad Romima. Bio im je to prvi posao sa Romima u karijeri.

Sledećih nedelju dana smo proveli na terenu, što u Beogradu, što u Novom Sadu i dalje, obilazeći Romska naselja. Lokalni centar Soroš fondacije u Beogradu nam je dao instrukcije i kontakte sa Romskim liderima, kao i sa odeljenjem u Novom Sadu. I tu sam se sreo sa iznenadjenjem kako Soroš fond funkcioniše kao odličan obaveštajni centar, a ja mislio da su oni čisti filantropi. Uz put smo se i susreli sa par istaknutih političkih lidera Roma, kao što je g-din Atanacković, vodja političke partije Roma, i jedan vrlo pametan i osoben profesor iz Novog Sada, čijeg se imena sada na žalost ne sećam.

Jedini cilj Soroš istražitelja je bio da pronadju bilo kakve slučajeve nasilja nad Romima i da saslušaju oštećene stranke. Ono što ih je porazilo, do toga nisu mogli da dodju. I svuda kada su pričali sa ovdašnjim Romima, nailazili su na iste odgovore: »Mi dobro živimo sa Srbima, nikada nismo imali problema, jedino nam treba novac«

Čak su u nekoliko prilika Romi isticali da imaju problem sa državom što ih tera da decu šalju u školu, da vade zdravstvenu knjižicu, kada njihova deca po njihovim rečima, bolje da uče školu na ulici i rade kao muzikanti, nego da ih boli glava od knjiga. Pomenuli su da im je posebno bilo teško za vreme Tita, jer je tada država bila strožija da ih utera u školske klupe i natera da nešto zvanično rade, da se dublje integrišu u zajednicu.

Bilo je zaista to zanimljivo istraživanje. Nikada neću zaboraviti nekoliko scena iz romskog kartonskog sela u naselju Braće Jerković u Beogradu, sa decom koja hodaju bosa po blatu, pacovima koji tapkaju po plafonu kartonske kuće, sa novom kućom koju su ruinirali do neprepoznavanja, kao ni posetu jednoj prosvećenoj i uspešnoj romskoj porodici na Bežanijskoj Kosi. Posebno pamtim razgovor sa pametnim romskim profesorom iz Novog Sada koji je izgledom podsećao na Platona, i vrlo mudro zborio o potrebi da njegovi zemljaci počnu da usvajaju i primenjuju Bukvar na Romskom, o tome kako se u Srbiji daleko bolje osećaju nego u centralnoj ili zapadnoj Evropi, gde ih fašističke i neonacističke grupe progone a državna administracija ignoriše, hvata i deportuje.

Ipak, ključna stvar celog putovanja je bilo to što su se moji istraživači, posebno mlada madjarica, žestoko iznervirali što nisu mogli da nadju slučajeve nasilja nad Romima. Madjarica je frktala i besnela, jer neće ispuniti zadatak koji su joj dali, da napravi knjigu nasilja nad Romima u Srbiji. Išli smo na sve dojave i kod svih »žrtava« nasilja, ona je to uredno popisivala, ali su sve to bile marginalne stvari i u svim slučajevima su sami Romi bili krivci, bilo da su nešto krali, džeparili ili pravili nered i buku, pa su stanari reagovali na njih.

Njihovo istraživanje je bilo fijasko, ali su mediji kao što su B92, Danas, i ostali „liberalni gradjanski listovi“ koje Soroš finansira konstantno podgrevali tezu o nasilju nad Romima, kao što to rade i danas. Tada sam shvatio surovu i beskrupuloznu istinu Zapadne diplomatije: »Cilj opravdava sredstvo«.

Tendencioznost sa kojoj se pristupilo istraživanju, gde nije bilo nikakve metodologije, nikakve ozbiljnosti i temeljitosti, već samo popisuj sve što nadješ o nasilju nad Romima, pokaži na sve moguće načine da su Srbi nasilni prema Romima, i naknadni rad takozvanih slobodnih medija, dovelo me je do zaključka da je to jedan vrlo licemeran i opasan projekat, kao i sami ideolozi.


Dekada inkluzije Roma 2005-2015

Potvrdu za svoje sumnje oko ciljeva Soroša sam dobio pre dve godine, kada sam saznao za projekat »Dekada Roma«. Naime, g-din Soroš je sa skoro, neki to tvrde, celih milijardu eura plus EU sa po još po pola milijarde eura (cifre nisu pouzdane, insajderske su informacije), formirao fond i projekat koji treba desetine i stotine hiljada Roma da vrati iz Zapadne Evrope na Balkan, iako je to predstavljeno kao program integracije romskih zajednica u okviru 9 zemalja Istočne Evrope.

Suštinski je fokus cele priče na Balkanskim zemljama, tim pre što u Slovačkoj, Češkoj i Madjarskoj postoji snažan anti romski pokret i dobro organizovane neonacističke grupe koje terorišu i progone Rome i gde državna adminstracija neće prstom da mrdne na integraciji Roma u društvo.

Smisao tog projekta je da se u zemljama Balkana stvore pravni i instuticionalni preduslovi (zakoni, mediji, organizacije za Rome) ali ne i ekonomski okvir, da zemlje Balkana (Srbija, Makedonija, Crna Gora, Albanija, Kosovo) prime desetine hiljada  deportovanih Roma koji su trbuhom za kruhom otišli u Evropu. Ko ne veruje u to što pišem, neka pogleda o Dekadi Roma na site-u B92. Tamo naravno nećete saznati ko je i koliko uložio para, niti da je to planirano deceniju ranije sa mojim istraživačima, niti da su od 2002 godine počele žestoke racije i deportovanje Roma po Evropi, jer to mediji ne objavljuju, a sve ne bi li se Evropa očistila od Roma koji joj smetaju, a tolerantna Srbija sve primila nazad. Toliko o toleranciji kojom nas Zapadni evandjelisti demokratije uče.

Zato se Srbiji koja nikada nije imala negativan odnos prema Romima, veštački kroz slobodne medije nameće slika kako smo mi diskriminatorski orijentisani prema Romima. Na kraju ljudi i poveruju u to, posebno mladi ljudi koji nemaju mnogo socijalnog iskustva i mudrosti, pa samo po automatizmu ponavljaju kako u Srbiji samo caruje nasilje nad manjinama. Uostalom, pogledajte svoje komšije cigane, popričajte sa njima, pa recite šta je istina a šta laž.

Zato mogu da kažem, primiće nazad Srbija svoje Rome, ma koliko nas to koštalo ekonomski, ali ćemo sačuvati dušu.
. . .

„Cigani lete u nebo“



Preneto sa...

Plan je da se svi cigani evrope deportuju u    Srbiju.Dachic je taj sporazum o readmisiji sjajno odradio na shtetu Srpskog naroda.Zato su ga i zvali na molitveni doruchak.

Примери нехуманог поступања из ЈеУ:
Пример1;Италија
Talijanske vlasti započele s uklanjanjem jednog od najvećih naselja Roma u Europi
Talijanske vlasti započele su s "raščišćavanjem" jednog od najvećih naselja Roma u Europi, u blizini Rima. Vlasti tvrde da su životni uvjeti u ovom naselju sramotni i nehumani te da se njegovi stanovnici moraju preseliti na bolju lokaciju. No, neki se pitaju koji je pravi razlog ovom premještaju.
2. veljače 2010
Dizalice i buldožeri počeli su s demoliranjem kamp-prikolica i improviziranih domova u romskom naselju Casilino u blizini Rima. Vlasti kažu da više od 600 Roma koji ovdje žive ne mogu ostati i moraju biti evakuirani do kraja mjeseca jer su uvjeti života u naselju nepodnošljivi. Gianni Alemanno je gradonačelnik Rima:

"Naselje se mora zatvoriti jer je sagrađeno bez dozvole. Naselja takvog tipa moraju biti na dozvoljenim mjestima gdje će se Romima moći zajamčiti bolji život, bolji zdravstveni uvjeti i gdje će moći normalnije živjeti."

Međutim, većina Roma ne želi otići. "Ne, ne slažem se s nalogom da moram napustiti naselje. Ovo je najstarije romsko naselje u gradu. Naša su djeca rođena i odrasla ovdje.", kaže jedan od njih.

Naselje Casilino jedno je od najvećih romskih naselja u Europi i postoji već 40 godina. Mnogi Romi kažu da ih brine premještaj jer ne žele završiti zajedno s drugim etničkim grupama. Organizacije za ljudska prava pribojavaju se da je stvarni razlog ovog premještaja dokumentiranje i protjerivanje Roma iz Rima. U Europi ukupno živi oko sedam do devet milijuna Roma.
Преузето са...
Пример2;Мађарска
Mađarskoj vizni režim za Kanadu zbog rasizma?
Ottawa je zatrpana zahtjevima mađarskih Roma za azil. Stotine njih žale se kanadskim vlastima da ih napadaju i ubijaju paravojni vodovi krajnje desne Mađarske garde. Kanadski državni vrh od Mađarske zahtijeva hitno rješavanje zločina i prijeti vizama.
1. veljače 2010
Povijest kaže da je u 18. stoljeću prosvijećeni apsolutizam Marije Terezije i Josipa II. pokušao uključiti Rome u društvo tako što ih je pod prijetnjom kazni prekrstio u “nove Mađare”, oduzimao im djecu te im zabranio jezik. Kako Romi žive u 21. stoljeću, pokazuje to što je Kanada prošloga tjedna zaprijetila Mađarskoj da će joj zbog poplave mađarskih Roma koji u Ottawi traže azil iznova uvesti vize koje je ukinula 2008.

Od 1353 zahtjeva iz prvih devet mjeseci 2009. odbijeni su svi, iako Romi navode da su u domovini progonjeni po rasnoj osnovi te da su žrtve progona Mađarske garde – donedavno legalnih ekstremno nacionalističkih paravojnih odreda. Kanadsko je obrazloženje da je Mađarska članica EU, pa da Romi mogu tražiti zaštitu od ostalih 26 članica. Kanadski je problem u tome što svako traženje azila stoji 26.000 eura, prihvati li ga se ili odbije, a situacija je došla dotle da je kanadski ministar useljeništva ljetos osobno doputovao u Budimpeštu kako bi lobirao za rješavanje ubojstava Roma.
Преузето са...

Sa prvim hladnoćama, pravac u bogatije zemlje EU i traženje političkog azila, da se lepo prezimi u centrima za azilante i nezbrinute, stan, grejanje i hrana bez radne obaveze, a čim ojuži eto ih nazad odakle su došli, ka zoni Balkana, u letnjikovce po većim gradovima. To se ponavlja svake godine, ko ptice selice.

Zagreb: Rasistički natpis na šalteru
FoNet | 04. 02. 2010. - 13:06h | Komentara: 20

Na šalteru blagajne zagrebačke autobusne stanice osvanuo je natpis “Ne dirajte Rome – zaraženi su“, piše hrvatski dnevnik “Večernji list“.

"Psovke i kletve poput 'Dao Bog da pogineš na putu', povlačenje i pljuvanje, naša su svakodnevica, njima putnike obasipaju Romi koji žele novac. Zbog toga primamo brojne pritužbe građana na blagajni, zbog čega se možda i pojavio sporni natpis", pokušao je da se opravda upravnik stanice Ante Cicvarić.

On je istakao da je natpis "Ne dirajte Rome – zaraženi su" krajnje primitivan i za svaku osudu, i najavljuje da će, ako se pokaže da je za poruku odgovorna šalterska radnica koja se nalazi na fotografiji koju je “Večernjem listu“ poslala jedna čitateljka, ona dobiti opomenu pred otkaz.

Ta radnica je trenutno na godišnjem odmoru, i poručila je da o incidentu ne zna ništa, iako je natpis postavljen tokom njene smene, a o celom slučaju uprava autobuske stanice povešće internu istragu.

Predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Ivan Zvonimir Čičak je rekao da je šokiran i zaprepašćen "zastrašujućim rasizmom prema Romima".

Izvor: Blic

У хрватским школама ромска деца издвојена у посебна одељења
      
среда, 17. март 2010.
Европски суд за људска права пресудио да Хрватска, због дискриминације над ромском децом, која су у основним школама издвајана у посебна ромска одељења, оштећенима мора да исплати по 4.500 евра накнаде и 10.000 евра за трошкове.

Хрватска је вршила дискриминацију ромске деце тиме што их је, у основним школама, издвајала у искључиво ромска одељења. Tиме je прекршила Европску конвенцију о људским правима, наводи се у пресуди Европског суда за људска права.

Суд у Стразбуру је наложио Загребу да сваком од подносилаца тужбе исплати по 4.500 евра, као и 10.000 евра за трошкове. Од 17 судија, њих девет је пресудило да је Хрватска вршила дискримнацију ромске деце, објављено је на сајту Европског суда за људска права.

Тужбу је поднело 15 бивших ученика ромске националности, држављана Хрватске, који су рођени између 1988. и 1994. године. Они су навели да је подела у школи била заснована на националној основи, што је нарушило њихово право на образовање.

Загреб, међутим, тврди да је сврха тих одељења била да помогну ромској деци да досегну ниво остале деце њиховог узраста.

Једна од организација које су покренуле поступак пред Европским судом за људска права је Европски центар за права Рома. Портпарол тог центра Џавит Бериша изјавио је за Би-Би-Си да је задовољан пресудом, али да су Роми и даље суочени са дискриминацијом и то целог живота.

"То се дешава и ми имамо тај проблем са којим се Роми суочавају, не само у Хрватској, већ и у другим земљама. Владе морају да преузму одговорност и да нам обезбеде једнакост са другим грађанима и интеграцију у друштво којем припадамо", рекао је Бериша.

Пренето са...

Tezak je zivot nas roma...

Научиле су циганштуре како да зараде.

Сад кад ови наши то виде, тек ће да крену тужбе да пљуште.

Како уопште мали Цигани да иду у нормална одељења, кад нису способни ни прва четири разреда да прођу без понављања?

Па наравно да ће их онда стрпати у специјална.

Сећам се неколико њих, који су ишли у моју основну и ниједан није успео завршити школу, а да не обнови бар једном. То су иначе бољи случајеви, пошто је имало оних који нису могли ни даље од трећег-четвртог.

сви који су ишли код мене су испали, ево их испред скупштине сада перу стакла. сачувај Боже, грозно ми да их видим када возим ту. 

Oni si sami sebi najveći neprijatelji i niko ne muči njih koliko oni muče svoju decu,i kad budu sami poradili na sebi,biće im bolje,dotle će ovako da žive,ako im je lepše da decu šalju u prošnju umesto u školu,pa šta onda hoće,vidim da se nešto spominje dodela stanova romima kao uslov za rekonstrukciju gazele.Pa pre bih srušio gazelu nego što bi im dao stanove,a ako im slučajno daju,pa onda svi ljudi koji nemaju stanove a rade decenijama,treba da odu tamo gde su romi živeli i da uzmu lepo stanove.

I njih u Srbiji niko ne maltretira,jednostavno,oni ne mogu da se uklope u normalan život,čergari su to,u krvi im je da budu prljavi i da žive kao svinje,a i kad bi im dali stanove,posle mesec dva se stanovi ne bi videli od djubreta.