Iako je nema na turističkim mapama, Gana je zemlja blagoslovena geografskim položajem, kolonijalnom zaostavštinim i lepotama



Kada se kaže Gana, zaljubljenici u fudbal verovatno pomisle na Majkla Esijena, igrača Čelzija. Osim činjenice da se ova zemlja nalazi u zapadnoj Africi, sve drugo o njoj je uglavnom nepoznato i gotovo da je i nema na turističkim mapama. Ipak, ko god da se našao tamo bio je potpuno fasciniran zemljom i njenim ljudima. „Akwaaba!" (Dobro došli) ono je što ćete čuti na svakom koraku, čim se stupi u primorski grad Kejp Koust. Istoimena tvrđava, sa zidovima belim poput krede, blista na suncu kao potpuni kontrast mračnoj istoriji ove zemlje. Kejp Koust bio je najznačajniji centar za trgovinu robovima u nekadašnjoj britanskoj koloniji Zlatna obala, koju je činila cela teritorija današnje Gane i britanski deo Toga.



Na hiljade ljudi dovođeno je tu i držano u zatvoru pre nego što bi ih trgovci robljem odvodili na zapadnu hemisferu. Na zidovima mračne tamnice, u kojoj je u nemogućim uslovima bivalo zatočeno i do 800 žena i dece, i danas su vidljivi zeleni tragovi od okova. Robovi su tu ostajali i po nekoliko nedelja u potpunom mraku. Na gornjim nivoima tvrđave potpuni kontrast - pruža se božanstven pogled na Atlantski okean. U blizini je i tvrđava Elmina, koju su izgradili Portugalci 1482. godine, i to je bila prva evropska pošta južno od Sahare. Portugalci su prvi počeli da razmenjuju dobra za zlato s narodom Ašanti, koji je živeo u unutrašnjosti. Posle je došlo i robovlasništvo.
Gana je verovatno jedina afrička zemlja u kojoj su evropske kolonijalne sile ostavile svoj trag u vidu tvrđava - ovde ih je čak 33, a već spominjane Kejp Koust i Elmina su pod zaštitom Uneska. Takođe, Obala robova, kako nazivaju Kejp Koust, najveća je turistička atrakcija i danas.



Ali, za razvoj turizma ima još mnogo prostora u bogatoj i neistraženoj Gani, koja svoju ekonomiju zasniva na izvozu zlata, kakaoa i drveta.
Na oko 20 kilometara od Kejp Kousta nalazi se nacionalni park Kakum, sav u tropskoj kišnoj šumi, ostrvo okruženo farmama i plantažama kakaoa. U parku postoje izuzetne biljne i životinjske vrste, a najpoznatiji je po mostu od užeta. Most je dug 350 metara, na visini je od 40 metara iznad krošnji i potpuno je jedinstven u celoj Africi. Posetioci ljuljajući se prelaze s jedne platforme na drugu, a „bistrooki" mogu da vide crno-bele majmune i raznobojne ptice u gustim krošnjama.



Izvor: Press