Svako od nas je barem jednom u životu odigrao igru na sreću ili učestvovao u nekoj nagradnoj igri. Širom sveta, bez obzira na pol, boju kože, veroispovest i socijalni status ljudi svakodnevno učestvuju u igrama koje će im, kako veruju, promeniti život - iz korena

Priča o nagradnim igrama počinje sasvim malim ulaganjem, kupovinom listića za nagradnu igru, slanjem SMS poruke ili kupona. A onda dolazi onaj slatki trenutak iščekivanja i strepnje, maštanja o tome u šta biste uložili dobijeni novac, kako biste se divno vozili u svom novom automobilu ili uživali u dobijenom stanu... Većina učesnika u nagradnim igrama nikada nije osetila slast dobitka. Ali, posle onog prvog trenutka srušenih snova i pomisli „pa dobro, sreća se uvek dešava nekom drugom“, opet biste ušli u istu avanturu, nadajući se da je baš taj put onaj pravi. I tako, od uzbuđenja do uzbuđenja, od razočaranja do razočaranja ili - neočekivane sreće. Igre na sreću popularne su svuda u svetu. Milioni ljudi širom planete svakodnevno uplaćuju tikete i nadaju se da će ostvariti „velike snove“.

Istorija lutrije
Arheolozi su našli dokaze da su se igre nalik lutriji igrale još u doba faraona u drevnom Egiptu. Prvi zapisi o lutriji datiraju iz 200. godine pre nove ere, a sačinjeni su u Kini kada je dinastija Han koristila takse od igara na sreću kako bi prikupila novac za državnu kasu. Zanimljivo je da je novac koji je država zaradila od prodaje srećki, iskorišćen za izgradnju Velikog kineskog zida. Istorijski zapisi kažu da se lutrija igrala i na teritoriji Evrope u vreme Julija Cezara, u 1. veku pre nove ere.
Sigurno je da su razne forme lutrija postojale tokom srednjeg veka, ali o njima nema mnogo zapisa. Prva zabeležena lutrija u Evropi održana je 1446. godine, a organizovao je poznati flamanski slikar Van Ajk koji je kao nagradu davao svoje slike, dok se prve novčane nagrade pojavljuju u Firenci 1530. godine. Engleska je ustanovila lutriju 1569. godine. Lutrija koju je 1612. organizovao kralj Džejms I bila je održana kako bi se sakupio novac koji je uložen za izgradnju prve engleske kolonije Džejmstaun u Virdžiniji (SAD). Iste godine kada su Britanci osnovali svoju prvu koloniju u Americi, na „novom kontinentu“ pojavila se i prva igra na sreću. Bendžamin Frenklin je novac od lutrije ulagao u kupovinu topova koji su korišćeni u građanskom ratu. Od lutrije u Americi izgrađeno je više od 300 škola i 200 crkava, a podignuti su i univerziteti Kolumbija, Harvard, Prinston i Jejl. Novac od lutrije ulagan je i u sirotišta, biblioteke, bolnice, zatvore i sudnice.
Danas u različitim igrama na sreću učestvuje skoro 80 odsto američke populacije, njih oko 210 miliona.

Igre brojki
Evo i nekih statistika vezanih za konkretne brojeve u Irskoj.
Broj 1 do sada je izvučen 524 puta, što znači da je njegovo učešće u izvlačenjima do sada bilo 18,2 %.
Broj 10 je izvučen ukupno 502 puta, pa je u proseku ovaj broj na izvlačenjima bio prisutan u 17,5 % izvlačenja.
Broj 20 je izvlačen nešto ređe, 456 puta, ili u proseku 15,8 %.

Omiljeni brojevi
Britanci najčešće na svojim listićima zaokruže brojeve 38, 25, 11, 31, 44 ili 23 a najređe 20, 41, 16, 13, 21 ili 36. U Evropskoj lutriji stvari su malo drugačije, najčešće se biraju brojevi 50, 37, 19, 12, 14, 1 ili 6, a na listiću se najređe nađu 46, 28, 39, 32, 43, 4 ili 2.

***
Lutrija je u Holandiji ustanovljena 1726. i do danas nije prekidala svoj rad pa se zvanično smatra najsta-rijom lutrijom na svetu
***

Lisa

Postoji istrazivanje koje kaze da je igranje igara na srecu zdravo, i da je bas najzdravije to pozitivno iscekivanje dobitka...

E sad, da li je to propaganda da se ljudi podstaknu vise da igraju ili ima stvaran efekat ne znam...

Kockarskie igare su zasnovane na nepovoljnim proračunima, a vrlo često i na prevarama. Jedini koji zarađuje na kocki je organizator kome piksla ne može da izmakne.

Međutim strast kod kocke pravi od kockara adrenalonske narkomane i oni, iako često vrlo inteligentni da shvate kako su prevareni post faktum, u toku samog procesa kockanja nisu u stanju da primete prevaru i da se odupru.

The House always wins!  - Zapamtite to.

Lično, gnušam se svakog vida kockanja. Jedan od razloga za tako nešto je činjenica da mi je deda bio veliki kockar koji je prokockao mnogo. Baš mnogo.
Ali priznajem da u svima nama postoji ta "želja" za kockom.
Robert Winston to objašnjava kao činjenicu da su milionima godina ranije naši preci konstantno birali između rizičnih opcija. Rizikovali su svoj život neizvesno se upuštajući u nove i nepoznate i opasne predele ispunjene opasnim predatorima zarad potencijalne nagrade. Govori o tome da smo svi predodređeni za kocku zbog tih ljudi koji su prihvatali rizike i osvajali teritorije i naseljavali svet. Po njemu, to jedan od razloga zašto moderni ljudi imaju toliko uzbuđenje kockajući se. On je to nazvao - kockarski instikt.
Ljudi koji oranizuju igre na sreću, prave i prhvataju opklade, ili na bilo koji drugi način učestvuju u organizaciji "kocke u širem smislu" vrlo dobro iskorišćavaju taj instinkt.

Znam razne priče o kockarima i njihovim pričama, među svima njima - verovatno mi je najčudnije što postoje ljudi koji na neki način "vole" kad izgube, kad izgube velike pare. Osećaju se živim.
Cela ta skenjanost i osećaj propadanja i znanje da je izgubio dosta onoga što je stekao izaziva ogromne emocije i uzbuđenje da negde duboko u sebi im to na neki način priziva satisfakciju. Nešto poput mazohizma.
Na razne načine se ubija montonija... ovo je jedan od lošijih načina koji nikad neće nestati.

Ja prosto ne verujem u dobitak na kocki. Ne verujem ni u nagradne igre. Niti u bilo kakav vid ''palo mi je s neba'' dobitka.

To može biti i feler, ali mi racio ne dozvoljava da verujem u takve stvari.

Bambi,
nikad se ne zna sto se tice igara na srecu

Edit:
mislim na loto, bingo, greb greb srecke, pa i sms

Znam ja to, ali ipak imam neku blokadu prema svemu tome.

Kao и у свему другом треба имати меру и играти паметно. То значи не упуштати се у класичне коцкарске игре типа рулета, аутомата и осталих машина за извлачење пара. Вероватноћа да ћете добити значајан новац на овим играма је веома мала, док је вероватноћа да ћете изгубити велики новац веома велика.

Треба играти игре попут лотоа, бинга и сличних, које не траже превелика улагања, а могу донети велике добитке. Ипак, не треба се заносити и играти све могуће игре такве врсте, јер се на тај начин мизерна вероватноћа добитка може повећати на исто тако мизерну, док повећање количине уложеног новца може бити значајно.

Неколико колона лотоа седмично не кошта пуно и то није права коцка, јер и ако изгубите (одн. не добијете ништа) тешко да ћете се вадити, што је по мени услов да нека игра буде коцка. И ја бих уплаћивао да редовно не заборавим то да урадим.

Никад се не зна.  

 Bambi, ja vala nemam, s obzirom da sam nedavno dobila, ne puno ali s obzirom koliko sam ulozila i previse je naravno, ne igram cesto, samo kada imam osecaj.

Uu, super onda za tebe. Eto ipak ima onih koji makar nešto dobiju.

Ja sam nedavno pukom slučajnošću dobila onu greb-greb srećku, na kojoj je bila zamena.
To je bilo pre mesec dana, i još nisam otišla da je razmenim.
Sve kontam - ma šta ima da idem da je menjam, ionako ništa neću dobiti.