Sadašnji sedmaci koji budu upisali gimnaziju najverovatnije će biti prvi koji neće polagati prijemne za upis na fakultet.

Osim što će biti prva generacija učenika koja će polagati "malu maturu" umesto kvalifikacionog ispita, sadašnji sedmaci koji budu upisali gimnaziju najverovatnije će biti prvi koji neće polagati prijemne za upis na fakultet.

Na kraju četvrtog razreda oni će imati opštu maturu eksternog tipa. Takođe, prva godina bi bila ista za sve, u drugoj godini bi imali dva izborna predmeta, u trećoj četiri i na završnoj godini čak osam izbornih predmeta.

Reforma srednjeg obrazovanja, pre svega gimnazija, trebalo bi da bude gotova najkasnije do septembra 2011. godine, budući da bi tada u prvi razred trebalo da krenu đaci koji su osnovnu školu pohađali po reformisanom nastavnom planu i programu.

"Predlog je napravljen, ali to ne znači da će biti prihvaćen. Suština je u tome da bi prvi razred bio isti za sve, a u drugom bi se blago usmeravali ka prirodnim, odnosno društvenim naukama.

Naredne dve godine bi birali predmete u skladu sa svojim željama i namerama za kasnijim školovanjem. Na kraju gimnazije će ih čekati opšta matura eksternog tipa.

Ideja je da polažu dva obavezna predmeta i izborne predmete. Zapravo, fakulteti će se izjasniti koji predmeti su uslov za upis, tako da će učenici za maturu njih uzimati", priča za "Blic" Ivan Ružić, zamenik predsednika Zajednice gimnazija Srbije.

Takođe, najveće promene odraziće se na časove informatike, koja se do sada izvodila u "blokovima". Predviđeno je da ona uđe u redovnu nastavu, s tim što bi učenici koji se usmeravaju ka matematičkom smeru imali veći fond časova i ozbiljniji program.

"Nedeljni fond časova mora da se smanji. Trenutno on iznosi 31 do 32 časa, a optimalno je do 30. Planiramo da rasteretimo đake, ali to ne sme da se odrazi na kvalitet znanja.

Dakle, reforma se neće sastojati u tome što će se neki predmeti izbaciti, već što će se njihov fond časova korigovati u skladu sa interesovanjima učenika", dodaje Ivan Ružić.

Cilj zaposlenih u gimnazijama, kao i Ministarstva prosvete, jeste da se poveća broj osmaka koji će upisati ovu školu. Trenutno u gimnazije ide oko 20 odsto srednjoškolaca, što je gotovo duplo manje od proseka u Sloveniji. Popularizacija gimnazija je važna jer ona automatski povećava broj đaka koji će nastaviti školovanje.

Za sada postoji samo plan koji bi hitno morao da se usvoji, kako bi se krenulo sa izradom nastavnih programa.

"Plan podrazumeva da prva godina bude ista za sve, zatim se u drugoj kroz dva izborna predmeta đaci polako usmeravaju ka prirodnom ili društvenom smeru. Zamisao je da se od treće godine, ova dva smera dalje granaju. Odnosno "prirodnjaci" bi se dalje opredeljivali za matematički pravac ili biološko-medicinski, dok bi "društvenjaci" imali dva smera sociološko-filozofski i jezike.

To bi funkcionisalo tako što bi u trećoj godini imali četiri izborna, a na završnoj godini osam izbornih predmeta. I na kraju - matura. Međutim, bojim se da će se ovo teško realizovati, budući da je komisija čijim sam sastancima prisustvovao ovo usvojila još pre godinu dana, a od tada nije urađeno ništa konkretno.

Ostalo je još godinu i po dana da se sve uradi i bojim se da neće stići", ističe Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Koliko je reforma neophodna, najbolje se vidi na primeru srednjih stručnih škola, koje su u tom procesu već punih šest godina.

Uvođenjem novih obrazovnih profila, povećanjem praktične nastave i modernizovanim nastavnim planom, sve više malih maturanata se odlučivao za njih. Problem je što ni ovde reforma nije do kraja sprovedena.

U Ministarstvu prosvete ističu da je nemoguće uraditi sve odjednom jer za sve to nema dovoljno para.

"Donacijama koje od 2000. godine dobijamo od Evrope uspeli smo da u velikoj meri unapredimo srednje stručno obrazovanje. Zato su gimnazije bile u drugom planu i to nameravamo da ispravimo.

Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja ove godine treba da uradi nastavni plan i program za prvi razred gimnazije. Zajednica gimnazija Srbija ima predlog koji deluje realno, ali sve je to još samo u najavi i intenzivno ćemo raditi sa njima.

Jako nam je važno da naši đaci razviju kritičko mišljenje i da polako izbacimo naviku bubanja", objašnjavaju u Ministarstvu prosvete.

Sadašnji učenici sedmog razreda, na kraju osmog razreda polagaće malu maturu. Za sada se zna samo da će osim matematike i srpskog jezika đaci morati da pokažu šta znaju i iz drugih predmeta. Međutim, još se ne zna koje oblasti će biti uključene u završni test.

Komisija koje će se pozabaviti ovim pitanjima, sastavljena je pre dve nedelje. Jedino je izvesno da će do 1. septembra biti poznati svi detalji kako bi đaci imali dovoljno vremena za pripremu.

U Srbiji ima 548 srednjih škola, od čega je 20 privatnih. Od ovog broja, 320 su državne srednje stručne škole, a 111 su gimnazije. Takođe, postoji i 32 mešovite stručne-gimnazije, tri mešovite stručne-umetničko likovne, šest likovnih, 26 muzičkih, dve baletske i 28 školi za učenike sa posebnim potrebama.

Prema podacima, u redovnim srednjim školama je oko 300.000 đaka, od čega u gimnazije ide oko 75.000 dece, piše "Blic".

(MONDO)

od fakulteta napravise srednje skole,od srednjih skole osnovne,od osnovnih zabavista.

nema sta,ziveli "Evropski standardi"...  posto su nas truju,red je i da nas zaglupe,stvarno...

falim te Boze sto sam ja izbego sve to...