Sarajevo, predah uz kafu i ratluk :: Turizam ~ Putovanja ~ Avanture

Kulturna, tradicionalna i verska obeležja isprepletana su u gradu na Miljacki - Sarajevu, poznatom po ljubaznim domaćinima, ukusnim ćevapčićima, baklavama i tufahijama

Glavni grad Bosne i Hercegovine smestio se uz obale reke Miljacke u istočnom delu Sarajevsko-zeničke kotline. Procenjuje se da u Sarajevu trenutno živi oko 300.000 stanovnika, što ga čini i najvećim bosanskohercegovačkim gradom. Poseban je zbog multikulturalnosti i pravi je mini kosmos u kojem su ispreplitane kulturna, tradicionalna i verska obeležja. U njemu su još vidljivi ostaci Turskog i Austro-Ugarskog Carstva pod čijom je vlašću bio vekovima. Iako je opasan „bedemima“ Jahorine, Bjelašnice, Trebevića i Igmana, planinama koje okružuju kotlinu, u ratu tokom devedesetih znatno je oštećen. Da je uspeo da se oporavi, pokazuje i činjenica da je u popularnom turističkom vodiču Lonely Planet 2006. godine zauzeo 43. mesto na listi najboljih gradova na svetu, ostavivši iza sebe čak i Dubrovnik. U svetu je poznat po Zimskim olimpijskim igrama, čiji je domaćin bio 1984. godine. Ipak, malo ko zna da je Sarajevo drugi grad na svetu (posle San Franciska) koji je uveo električne tramvaje u redovni javni gradski prevoz. Bilo je to davne 1885. godine.

Simbol grada

Reka Miljacka je simbol grada, a na njoj su tokom vekova sagrađeni brojni mostići. Jedan od najpoznatijih je Latinska ćuprija, poznat i kao Principov most, kraj kojeg je 1914. godine Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franju Ferdinanda, koji je označio početak Prvog svetskog rata. Čak je i slavni arhitekta Gustav Ajfel, „otac“ Ajfelovog tornja, dizajnirao jedan od mostova. Šetnjom od centra prema zapadu uz reku dolazi se do velike sportske dvorane na Skenderiji, a mnogi će sigurno poželeti da vide i legendarni Olimpijski centar Zetru. Grad ima i mnogo sakralnih objekata, od kojih su poznatije katedrala Srca Isusova, srpska Saborna crkva i Gazi Husrefbegova džamija. Na početku Titove ulice na Baščaršiji sagrađen je 1945. godine spomenik Večna vatra, čiji plamen više od 50 godina gori u znak sećanja na oslobodioce od fašizma. Bio je ugašen od 1992. do 1995. godine. Posetite Vrelo Bosne na Ilidži, jedno od najlepših sarajevskih izletišta do kojeg se dolazi kroz aleju kestena.

Ćevapčići najukusniji

Neki znaju da se našale kako su ćevapi najveći dar koji je Bosna dala svetu. Taj specijalitet s roštilja postao je deo njenog kulturnog identiteta. U srcu Sarajeva, na Baščaršiji je i najveći broj ćevabdžinica. Ćevapčiće možete dobiti poslužene u sočnoj lepinji ili somunu, po želji uz dodatak seckanog luka, kajmaka, pavlake, jogurta, po ceni do pet konvertibilnih maraka (oko 266 din.). Svakako posetite ćevabdžinice „Željo“, „Ferhatović“ ili „Mrkva“ (svi su na Baščaršiji), a ostala tradicionalna jela probajte u restoranu „Kod Kibeta“, na vrhu brda Logavine. Iz Sarajeva ne biste smeli da odete, a da ne probate burek, baklavu, zeljanicu, urmašice, tufahije, kvrgušu i ostale bosanske specijalitete.

Filmski festival sa tradicijom

Stari grad poznat je i po Baščaršijskim noćima, kulturnoj manifestaciji koja se održava tokom celog juna, a privuče oko 150.000 ljudi. Tad se na ulicama pleše, peva i zabavlja. Tu se održava i međunarodni Sarajevo Film Festival, osnovan 1995. godine. Danas je jedan od najvećih u svetu, a glavnu nagradu, „Srce Sarajeva“ ove godine dobio je film „Ordinary people“ srpskog reditelja Vladimira Perišića.

Miris snega

Ljubitelje luksuza oduševiće hotel „Radon Plaza“ sa 120 moderno opremljenih soba. U hotelskoj ponudi su fitnes i wellnes centar sa bazenom, saloni za masažu, sauna i kozmetički salon, čak i kuglana. Doručak se poslužuje u rotirajućem restoranu na 75 metara visine. Cena noćenja za dve osobe kreće se oko 9.980 dinara. Više o hotelu na www.radonplazahotel.ba.

Zimi su najposećenije vikendice na obroncima Bjelolasice, Igmana i Jahorine koje okružuju Sarajevo, u blizini skijaških staza. Tako je vikendica „Miris dunja“ samo 30 metara udaljena od skijaške staze na Jahorini, a dnevna cena najma iznosi 11.710 dinara. U tom se prostoru može smestiti i do devet osoba, pa je idealan za zimski odmor sa prijateljima. Bjelašnica je, uz Jahorinu, druga sarajevska olimpijska planina i skijaški centar. Dnevne ski karte koštaju oko 1.200 dinara. Oni kojima ni nakon celodnevnog skijanja nije dosta zabave na snegu, na Bjelašnici mogu da skijaju i noću, pod reflektorima, i to utorkom, petkom i subotom.

A oni koji su hladne zimske večeri odlučili da provedu u zatvorenom, najbolje će se ugrejati uz kamin i dobro društvo.

Izvor: B92