Rambo Amadeus: Muzika je moja ljubav :: Arhiva: Muzika ~ Koncerti ~ Izvodjaci

Muzika je moja ljubav

Nije malo ljudi nakon petnaest minuta provedenih ispred glavne bine prve večeri ovogodišnjeg Egzita odlučilo da Underworld ostavi za CD ”plejere” i preseli se na neko zabavno-muzički potentnije mesto. Tamo-’vamo, nije malo onih koje je put odveo i zadržao baš ispred Muzeja grada Novog Sada gde je upravo u to vreme sa novom gitarom vanzemaljce dozivao Rambo Amadeus, svetski mega car.

Davno je Rambo priznao da se na Egzitu uvek odlično oseća (pa i svira), ali nije otkrio da će za svega petnaestak dana izdati studijski album. I tako, u sred leta, B 92 izbaci u orbitu “Oprem dobro” i iznenadi (obično) vernu Rambovu publiku novim kompletom od 16 pesama, naslagama muzike i misli, s kojima se majstor ceremonije i “risempler” realnosti u podrumu beogradskog SKC hvatao u koštac protekle dve godine. O čemu li se sad tu radi?

Na “Oprem dobro” ste se baš potrudili da u više navrata zaposlite lingviste, je li to neka interna prepiska, ili...
- Jezik je živa materija, ogledalo stanja čovjekovog aparata za mišljenje, on se stalno mijenja, prati i omogućuje evoluciju čovjeka. Trudim se da potpuno ovladam jezikom, to je prvi stepen u preuzimanju kontrole nad sopstvenom sudbinom. Tu i tamo naletim na nešto što ne znam, pa se onda zabavljam otkrivanjem značenja i porijekla određene riječi, fraze ili izreke.

Predefinisali ste “turbo-folk” i tim činom, iako ne tvrdite tako, i dalje mu ne dajete samo ime, već i odrednice koje se u pesmi toliko šire da bismo mogli zaključiti kako je bukvalno sve postalo “turbo-folk”?
- Zapravo ne, nije sve postalo turbo folk. Ali trebalo bi ipak znati šta jeste, a šta nije. Postaviti kvalitetan i čvrst sistem vrijednosti prvi je stepenik u stvaranju organizovanog društva. Čak i džungla ima svoj savršen sistem vrijednosti. Međutim, životinje ne znaju za moral. Etika džungle je potpuno čista u svojoj brutalnosti. LJudsko društvo ima svoje uspone i padove, poslije jednog strahovitog sunovrata, naš je zadatak da postavimo solidne i moderne temelje u društvenim odnosima, da bi našoj djeci uopšte bilo moguće da imaju civilizovan život. Znati šta je kič, šund, neukus, turbo kultura, i pronalaziti kvalitet oko sebe i u sebi, jednako je važno kao i razlikovati dobro i zlo.

Kada na novom albumu u pesmi spomenete “demode”, krije li se tu blaga muka od silnih “mode” trendova?
- Između ostalog, namjera mi je bila da napravim neku vrstu himne svoje generacije. Biti u trendu, pratiti modu, odlika je mladih ljudi, i to onog manje obrazovanog dijela mlađe generacije. Diktiranje mode zapravo je jedan sofisticirani oblik fašizma čiji je zadatak da uniformiše ne samo ponašanje, nego i samo mišljenje ljudi. Slučajno su “fashion” i “fašizam” riječi veoma slične. Eto još malo posla za lingviste.

Propadanje „pametnih i dobrih”

Zašto još nigde, ni u reprizi, nema crtane emisije “Total kontakt tok šou”? Evo, primera radi, tamo ste imali odličan prilog o nafti i naftašima koji bi ovih dana bio veoma aktuelan, a kad smo već kod nafte – šta su vaša dubokoumno-dalekovida razmišljanja? Je li jedirličarstvo budućnost svima nama i našim automobilima?
- Previše je dobro. Moramo da sačekamo da ljudi postanu sposobni da podnesu toliku količinu satire na jednom mjestu. Jedva čekam zabranu vožnje automobilima u svim gradskim jezgrima. Primitivni ljudi imaju naviku da autom idu i u klozet. Pješačenje je aristokratska navika.
A, kad smo već kod proricanja, voleo bih da mi odgovorite i na (veliko) pitanje da li je budućnost naše zemlje jedna “kapitalna investicija” od koje je bog davno digao ruke?
- Propadaćemo sve dok budemo mislili da smo pametniji i bolji od drugih.

Pošto niste mogli da izbegnete Srbima i Crnogorcima čuvenu temu – paparaci – kao što ne mogu ni oni da izbegnu vas, moram da primetim da vas ne hvataju baš uvek u kupusu i krompirima, “u jetru vam, bre, ulaze”!?
- Koliko je primitivno društvo, toliko su primitivni i mediji, i to je vrzino kolo. Inflacija medija, preveliki broj novina, radija, televizija, dovela je do odsustva bilo kakvih relevantnih kriterijuma. Ovo je originalna misao legendarnog Koje, ali potpuno se slažem, pa je ponavljam.

Niste škrtarili sa pesmama na albumu, ima ih toliko da se društvo “žali” kako ih pola zna od ranije? Šta je s tim ponavljanjem – repetitio est mater studiorum?
- Zahvaljujući piratskim snimcima mojih koncerata koji kolaju okolo, ljudi čuju ideje koje se formiraju na samim svirkama. Naravno da neke od tih ideja realizujem kasnije, i naravno, moje je pravo da obrađujem svoje sopstvene pjesme. Kako god želim.

Da li ste to na putu da kao Zapa, s kojim su vas već više puta upoređivali, snimite nekih 25 (“hiljada”) albuma?
- 53 albuma, koliko ja znam. Ne sviđa mi se poređenje sa Zapom. Na neki način to ograničava, iako njegov opus veoma cijenim.

Marko Brecelj, upitan koliko ste (stilskih) fazona pokupili od njega, odgovorio je, naravno, da to treba pitati vas...
- Marko je jedan od najboljih kritičara modernog društva za kog znam. NJegov “kao da neće” polusmušeni stil, zapravo još dodatno oštri vrh satiričnog floreta koji ubada uvijek u centar. Ako mi se nešto i prilijepilo, to je super. Nadam se i da ću ja uticati na mlađe od sebe.

Što se tiče naširoko čuvenog “ramboidnog” humora, kao da ga u neposrednijoj formi ima više na internet sajtu i u pisanoj “blic” reči nego u (studijskoj) muzici. Da li je debljina “lejera” posledica preterane upotrebe “kompujtera”, ili pak čaja “emberlajz”?
- Teško mi je da sudim o tome, ipak, ne zaboravite, muzika je moja ljubav, tako da je možda sama muzika ponekad kriva što humor nije na površini.

Nakon preslušavanja “Oprem dobro” sveukupni utisak je da ste postali malo intrigantniji zafrkant. Čini se da je sablja vaših stihova bila oštrija u prošlo vreme. Ako ništa drugo, bilo ih je više i produkciono su bili u istaknutijem planu?
- Mladost se oslanja na snagu i srčanost, starost na iskustvo i mudrost.

Igor Burić / Dnevnik