Reč "apokrif" dolazi od grčke reči (ἀπόκρυφα) koja jednostavno može da znači "sakrivene stvari." Izvorno se ovaj izraz upotrebljavao kao naziv za knjige koje su sadržale posebnu, ezoteričnu mudrost, previše svetu i duboku da bi tek tako bila otkrivena nekom srmtniku. Termin se naširoko upotrebljavao u raznim misterijskim kultovima, posebno kod starogrčkih astrologa.

No, sa pojavom hrišćanstva i širenjem novozavetnih spisa - pojavili su se i brojni drugi spisi koji nisu prepoznati kao autentični spisi od strane ranih hrišćana a koji su kasnije nazvani apokrifima. U stvari, u ranoj hrišćanskoj Crkvi ovaj izraz nije označavao popis knjiga koje nisu bile autentične, nego je isprva više bio tehnički izraz kojim se označavao popis knjiga koje se nisu čitale na javnim bogosluženjima, nego se preporučivalo da se čitaju privatno, kod svojih kuća, iz razloga što takve knjige nisu bile u istom rangu sa opšte-prihvaćenim, apostolskim spisima.

Vremenom su, a zbog pojave brojnih spisa koji su potpisani imenima poznatih Isusovih učenika i apostola, hrišćani "apokrifima" nazivali sve one spise koje su bile "sumnjivog sadržaja" ili pak "sumnjivog porekla." Kanon Novog zaveta je fixiran tek u IV veku, a možda jedan od razloga jeste i taj što su postojali brojni spisi koji su cirkulisali hrišćanstvom, a koje nije se moglo tek tako, po defaultu ili nečijem ličnom nahođenju, odbaciti i/ili prihvatiti (kako se često [pogrešno] predstavlja).

Priča o apokrifima nije ovde završena i nije ovde stala. Naprotiv. Nastavila se u bar dva pravca. Jedan je odnos rimokatoličkog i protestantsko-hebrejskog kanona Starog zaveta, ali tema topica jeste odnos Novozavetnog kanona i novozavetnih apokrifa, odnosno spisa koji nisu ušli u listu Novozavetnog kanona.

Opravdano ili neopravdano?

Drugi dakle pravac u kom se nastavila priča o kanonu, apokrifima i njihovom odnosu (a što je i main topic teme) jeste upravo izbor spisa koji su sačinjavali kanon Novog zaveta. Kanon Novog zaveta je prepoznat kao lista knjiga koje su autentične svojim (1) sadržajem, (2) poreklom i (3) upotrebom u ranoj hrišćanskoj Crkvi, i sigurno se nije birao nasumice.

Ali avaj. Net-čaršijom kruže svakakve priče i pričice. Hrišćani se često optužuju za "podmetanje" i "laži," time što su "izabrali" svakakve spise, a baš one koje treba da uvrste u kanon - baš te su "izbacili" iz kanona. Obično je to "uradio" ozoglašeni Konstantin Veliki. :eek: Neki drugi spominju evanđelje po Tomi ili po Judi - samo jedno od desetine ostalih koje je Crkva namerno izostavila iz svog kanona, verovatno joj nije odgovarao sadržaj (kasnije ću ostaviti popis novozavetnih apokrifa). Ispada da je Crkva selektivno birala koja će evanđelja uvrstiti u kanon a koja neće i to samo zbog sadržaja koji se njoj nije sviđao, što je delimično i istina. Neki idu predaleko, pa kažu (obično to bude u formi optužbe) kako se Crkva rukovodila isključivo manipulacijom, lažima i slično, prilikom odabira autoritativnih spisa.

Odlično pitanje za sve hrišćane, a posebno za sve kritizere hrišćanstva (pozdrav i kritičarima) - zašto apokrifi iz novozavetnog perioda nisu uvršteni u Novozavetni kanon? Da li zato što je Crkva zaista manipulisala i izbacila evanđelja, dela, poslanice i ostale spise (Fotije iz IX veka je znao za čak 280 ovakvih spisa koji nisu dobili priliku da uđu među top 27)? Da li je Novi zavet samo jedan proizvod političkog delovanja imperatora Konstantina, budući da postoje i druga jevanđelja koja su, po nekima, verodostojno predstavljala Isusa nasuprot kanonskim jevanđeljima. Njihovo učenje mu nije odgovaralo, zbog čega su odbačena i spaljena. Da li je to uzrok izbacivanja apokrifa iz Novozavetnog kanona?

Ili je po sredi nešto drugo? Crkva je odlučila da izbaci apokrife iz popisa Novozavetnog kanona zato što je u njima prepoznala laž, podmetanje i neistinu? Drugim rečima, Crkva je samo izbacila "smeće," zbog čega joj se stavlja veliki teret na dušu?

Nije svejedno.

Zašto mislite da su Jevanđelja istinita i prava?
Ko je crkva da odlučuje o tome šta narod treba da zna a šta ne???
Crkva je izdala Isusa Hrista i Hrišćanstvo.
Kraj vremena je i prostora i zato će sve da se sazna.
A istinu već znamo.

Ko kaže da su ona "istinita i prava?" Ona su svakako autentična. Ovde govorimo o tome kako su razni likovi hteli da podvale lažne spise. Crkva je prihvatila ono što je shvatila da je autentično i izvorno, apostolsko. Da li su evanđelja "istinita i prava" - možda da pojasniš u kom smislu.


Ne odlučuje o tome crkva, nego svako ima glavu da razmišlja njome. Crkva ima svoje stavove. I sigurno je da ljudi iz crkve, koji su koristili glavu, nisu hteli da izaberu podvalu nego autentične spise.

Usput, govorim o "Crkvi" u opštem smislu, a sigurno je da svako može dati neki drugi stav po ovom pitanju. Ja nisam ovde da bih predstavljao crkvu, ali mogu govoriti ono što smatram da je ispravno.


Kad? Možda i jesi u pravu, ali svejedno to ni malo ne dotiče temu koju sam postavio.


Verovatno si u pravu.


Argumentum ad populum.

Ljudi iz crkve su koristili glavu radi ličnog interesa.

На овом делу форума постоји доста текстова на ову тему, веома исцрпних и добро документованих.
Познато је да су Јевађеља која су канонизована била она која су била "подобна".По мени, апокрифна Јеванђеља су у најмању руку исто тако лепа и као и она канонизована, а усудила бих се рећи да су могућно и веродостојнија.
Лично мени, Филипово Јеванђеље је омиљено.

A ti je koristiš isključivo radi izgladnelih u Etiopiji? Smešno. Naravno da su ljudi koristili svoju glavu, ali nisam siguran da su je koristili uvek radi sebičnih i ličnih interesa, ja to nikada ne bih mogao da kažem, ali svejedno ti imaš prava da veruješ u šta hoćeš, to je tvoj izbor.


Nisam dugo i nisam uvek ovde, pa tako ne znam.


Argumentum ad populum. Nije tačno da su kanonizovana samo ona evanđelja koja su bila "podobna." To je samo romantična predstava i fikcija a ne nešto što odgovara onome što znamo iz istorije. Bar ja ne verujem u ta evanđelja.


Nije sporno da li su lepa ili ne. Sporno je što ona nisu autentični prikaz Isusa kakvog imamo u kanonskim evanđeljima. Mogućno je da su verodostojnija - hrabra izjava, budući da ni jedno jedino apokrifno evanđelje po svom sadržaju i stilu pisanja ne može ni da primiriše kanonskim evanđeljima. No nemam ništa protiv da imaš svoj stav, ipak ti iznosim neki moj dojam.


Odlično. Kada je nastalo Filipovo evanđelje?

Sve je Bozija Volja, tako da je veoma jasno zasto je biblija ovakva kakva jeste.
Nijedan covek nije spasao svoj zivot bez obzira na to sta je citao.  Zasto bi onda bilo bitno " sta ce ko da cita? " ?
Da li su "apokrifi novog zaveta" nekome doneli vecan zivot ?

A koja je knjiga to donela večni život?

Nijedna, u tome i jeste poenta za sve one koji reklamiraju vaznost nekog teksta/knjige, kao sto je to
pokretac ove teme.

Nisam siguran da neka knjiga može da donese večni život, niti je to main topic teme koju sam postavio, ali sam prilično siguran da Bog daje večni život. Jedino što učenje o Bogu nije isto iz gnostičkih spisa, apokrifa i kanonskih evanđelja. Večni život se ne dobija na lepe oči, kao ni pokajanje. No, ipak mislim da je topic o apokrifima i Novom zavetu ili kanonu Novog zaveta. Da li će neko "ući" u večni život, ili ne - to zavisi od ličnog stava, pre svega.