Prepoznajte Alchajmerovu bolest

Produženjem ljudskog veka povećava se i broj obolelih od raznih bolesti koje se javljaju u kasnijoj životnoj dobi, a to se odnosi i na bolesti povezane sa starenjem mozga kao što su demencije. Kod demencije dolazi do sekundarnog oštećenja inteligecije kod osoba u kojih je postojao njen uspon. U tu grupu obolenja spada i Alchajmerova bolest. Bolest je dobila ime po Nemcu Alcis Alchajmeru koji je još 1906. godine opisao prvi put sindrom demencija.

Smatra se da danas od ove boleti boluje oko jednog do tri odsto ukupnog svetskog stanovništva, a da je broj obolelih stalno u porastu. Alchajmerova bolest je najčešća degenerativna bolest mozga i obično počinje oko 60 godine. Kod ovog oboljenja u određenom periodu života dolazi do uništenja moždanih ćelija tačno u određenim delovima mozga. Javlja se ireverzibilan proces sa nepredujućim degenerativnim promenama na ćelijama moždane kore i okolnih struktura. Karakteristične promne su i pojave senilnih plakova na mozgu.

Uzrok ovog obolenja je još uvek nepoznat, a dovodi do niza biohemijskih poremećaja u moždanim ćelijama.
KLINIČKI POČETAK ovog oboljenja je najčešće postepen, neprimetan i često se vezuje samo za staračku zaboravnost. Međutim, kako napreduje propadanje ćelija, i simptomi postaju upečatljiviji. Najčešći simptomi su:
- oštećenje intelektualnih sposobnosti i pamćenja
- smetnje pri orjentaciji u vremenu i prostoru
- promene u ponašanju i karakteru (potenciranje ranijih načina ponašanja)
- manjak svake inicijative

- iskrivljena percepcija okolnih dogaćaja
- potištenost, apatičan stav
- strah
- loš san
- nemogućnost prihvatanja nove okoline, zadataka i aktivnosti
- nesposobnost obavljanja više mentalnih operacija
- veliki zamor

U daljem toku bolesti, uz napredovanje ovih simptoma, sposobnost obolelog za svakodnevno samostalno funkcionisanje je sve manja i ograničenija i dolazi do zapuštanja stečenih higijenskih navika. Dolazi do sniženja nivoa svesti, a oboleli postaju sve više zavisni od drugih, da bi postali nesposobni za svaki kontakt i konačno zauzimaju fetalan položaj. Kod obolelih se mogu još javiti napadi epilepsije, kao i pojava ekscitacije i sumanutih ideja.

Ponekad, ali veoma retko, može dođi do akutnog razvoja bolesti. Svi simptomi bolesti javljaju se naglo, obično posle neke druge bolesti ili emocionalnog šoka. Dolazi do pojave nagle dezorijentacije u vremenu, prostoru, uznemirenosti, poremećaja pamćenja, mišljenja, percepcije i javlja se stanje delirijuma koje zahteva hitno lečenje.

Dijagnoza Alchajmerove bolesti postavlja se na osnovu kliničke slike, podacima dobijenim od rodbine i najbliže okoline, zatim psihometrijskim metodama gde se obavljaju testovi (MMSE). U postavljanju dijagnoze mogu pomoći i druge dijagnostičke metode EEG, CT, MR.

Što se tiče terapijskih mogućnosti, lek za ovu bolest nije još pronađen. Mnogi naučnici u svetu rade na raznim istrživanjima kako bi se pronašao pravi uzročnik ove bolesti, a samim tim i otkrivanje leka, ali je još sve to u eksperimentalnoj fazi. Lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma oboljenja.
Dr Ksenija Maid, neurolog

Kijavica kao uzrok Alchajmerove bolesti

Virusi koji izazivaju najobičniju kijavicu mogu dovesti i do gubitka pamćenja i Alchajmerove bolesti kod miliona ljudi, zaključak je novog istraživanja. Naučnici sa čuvene klinike „Mejo“ u SAD smatraju da virusi, koji svake godine zaraze oko milijardu osoba širom sveta, napadaju centralni nervni sistem i oštećuju mozak.

Kod starijih osoba virusi mogu dovesti i do gubitka pamćenja i slabljenja mentalnih sposobnosti.

Virusi o kojima je reč pripadaju velikoj porodici koja se zove „pikornaviride“. Ona obuhvata rinoviruse, koji izazivaju običan nazeb, i eteroviruse, koji izazivaju stomačne tegobe. Pikornaviride su takođe uzročnici teških oboljenja kao što su encefalitis, meningitis, upala srčanog mišića, hepatitis A i dečja paraliza.

Dokaze o štetnom dejstvu na mozak naučnici su pronašli proučavajući miševe inficirane pikornavirusom sličnom onome koji izaziva dečju paralizu. Životinje su teško uspevale da nađu izlaz iz lavirinta, a taj test se obično koristi kad se proverava njihova sposobnost snalaženja u prostoru.

Vođa istraživanja dr Čarls Hau rekao je da ova studija pokazuje da gubitak pamćenja koji je izazvan virusima može da se akumulira tokom života pojedinca i da na kraju da dovede do kliničkog gubitka pamćenja.

- Vrlo je teško dokazati ovu teoriju, ali ne možemo je ni potpuno odbaciti. S druge strane, ova studija je najverovatnije rađena jer se Alchajmerova bolest u poslednje vreme sve više registruje. Međutim, treba ići obrnutim redom, to jest prebrojati sve koji su imali respiratornu infekciju pa oboleli od Alchajmerove bolesti - rekao je za „Blic“ dr Predrag Kon, epidemiolog u Zavodu za zaštitu zdravlja Beograd, dodajući da nema dovoljno podataka o svemu ovome da bi se izveo neki epidemiološki zaključak.

Inače, mnogi ljudi imaju dve-tri infekcije rinovirusima ili enterovirusima godišnje. Odranije se zna da postoji mogućnost da pikornavirusi prodru u mozak dece i izazovu dugotrajna oštećenja. Polio (dečja paraliza) je najbolji primer. Nakon što prodre u centralni nervni sistem, virus oštećuje kičmenu moždinu i delove mozga koji upravljaju motorikom, pa dolazi do oduzetosti.

Međutim, naučnici sa klinike „Mejo“ smatraju da pikornavirusi mnogo razornije deluju na mozak nego što se pretpostavljalo. Kliničke studije pokazuju da infekcija pikornavurusima izaziva pogubnu upalu mozga. Upala mozga se dovodi u vezu s nesposobnošću čoveka da uči i sa gubitkom pamćenja, a to je ključni element Alchajmerove bolesti.

S. Todorović - J. Stojković

Izvor: Blic

Uskoro registar obolelih od Alchajmera.

U pripremi je prvi Registar obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji koji će dati odgovore na pitanja koliko u Srbiji ima obolelih od ove bolesti i koji tip demencije je najčešći u našoj populaciji.

Na osnovu podataka iz registra moći će da se ustanovi i koji su faktori rizika koji mogu da dovedu do nastanka demencije i u kojoj meri je demencija nasledna, saopštio je Centar za poremećaje pamćenja i demenciju Klinika za neurologiju Kliničkog centra Srbije.

Rukovodilac Centra za poremećaje pamćenja i demencije prof. dr Elka Stefanova u saopštenju navodi da je značaj registra od velike važnosti obzirom na sve veći broj pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.

"U svakoj državi registar je polazna tačka za razvijanje, ne samo zdravstvenog sistema, već i ostalih socijalnih institucija, koji su posebno važni u ovoj bolesti, jer bolest ne narušava samo fizičko zdravlje i pacijentove psihičke - kognitivne sposobnosti, već narušava i pacijentove socijalne i radne aktivnosti", ističe Stefanova.

Tačan broj obolelih od demencije i Alchajmerove bolesti još nije poznat, a prema epidemiološkim podacima, procenjuje se da on može da iznosi i do 100.000 ljudi sa tendencijom porasta u budućnosti.
Registar je za sada popunjen sa dve trećine podataka o pacijentima koji su do sada prošli kroz Centar za poremećaje pamćenja i demencije.

Stefanova je dodala da će od septembra ove godine započeti finalna verzija onlajn sistema kome će pristup imati i lekari iz Beograda i većih centara u Srbiji, te će se na taj način steći uslovi da se registar dopunjava kontinuirano.

Pored preciznog broja obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji, u registru će se naći brojne informacije među kojima će biti i koji je tip demencije koji se najčešće javlja u našoj populaciji, kada se pacijenti javljaju na prvi pregled, koja je starosna grupa koja najčešće dolazi na pregled, u kom stadijumu bolesti dolaze i da li ih dovodi rodbina. Takođe biće naveden i popis svih faktora rizika koji bi mogli da budu povezani sa nastankom demencije, ko prepoznaje prve znake, koliko ima porodičnih javljanja demencija...

Registar će sadržati i podatke na osnovu kojih će moći da se prati napredovanje bolesti ili prelazak blagog kognitivnog poremećaja u Alchajmerovu bolest.

Intenzivna istraživanja koja se sprovode poslednjih 20 godina ukazuju da je rana dijagnoza i pravovremeno lečenje ključ maksimalnog terapijskog učinka.

U Srbiji se dijagnoza ove bolesti uspostavlja kasno, kada su onesposobljavajući simptomi jasni, a mentalne promene potpuno vidljive.

Rano postavljanje dijagnoze demencije je ključno da bi se pravovremeno započela terapija, ukućani i rodbina pripremili i edukovali za obolele od Alchajmerove bolesti.

Alchajmerova bolest i demencija danas zaokupljaju veliku pažnju stručne javnosti i procenjuje se da, kada je prosečan životni vek 75 godina, obolelih od Alcajmerove bolesti u svetu ima 25 miliona, što znači da svake godine oboli oko 4,5 miliona osoba, ili jedna osoba svakih sedam sekundi.

Stručnjaci smatraju da će do 2050. godine broj obolelih premašiti 100 miliona.

Procenjuje se da se manje od 50 procenata pacijenata sa demencijom upućuje specijalisti neurologu i psihijatru zbog nedovoljne edukovanosti stanovništva, ali i lekara opšte prakse o ranim simptomima demencije ili stava da je simptomatska terapija od male koristi u ranoj fazi bolesti.

Simptome kao što su zaboravljanje skorijih događaja, teškoće sa govorom, nemogućnost obavljanja složenih radnji, nemar za higijenu, asocijalnost, depresija, poremećaj ličnosti i iracionalno ponašanja, najčešće zapažaju ukućani koji se obraćaju za pomoć lekarima opšte prakse.

Komentarišući smeštajne kapacitete obolelih od demencije, Stefanova je ukazala da je pre godinu dana u Futogu otvoren prvi dom za smeštaj lica obolelih od demencije koji broji 26 kreveta.

Takođe, postoji jedan dnevni boravak za ove pacijente u Novom Sadu i on funkcioniše zahvaljujući volonterskom radu Udruženja građana "Alchajmer".

"U tom smislu, Nacionalni registar će pomoći u identifikovanju potreba obolelih i njihovih porodica i to će biti prvi korak u stvaranju šire mreže pomoći svima koji su pogođeni Alchajmerovom bolešću", navela je doktorka Stefanova u saopštenju.

Izvor:webmedicina

U Srbiji od Alchajmera boluje 100.000 ljudi

Tačan broj obolelih od demencije i Alchajmerove bolesti u Srbiji još nije poznat, a prema epidemiološkim podacima procenjuje se čak i do 100.000 obolelih, sa tendencijom porasta, rečeno je danas povodom obeležavanja Dana Alchajmerove bolesti.

Predsednik Udruženja građana obolelih od Alchajmera Nada Bašić je rekla da se broj obolelih u svetu od Alchajmera svakih 20 godina udvostručuje i da se procenjuje da će do 2050. dostići 116 miliona.

Bašićeva je istakla da leka za to oboljenje mozga nema, ali da je važna pravovremena dijagnoza i blagovremena primena terapije da bi se ublažili postojeći i sprečila pojava novih simptoma.

"Ovo je samo jedna u nizu akcija koje udruženje 'Alchajmer' realizuje u okviru meseca Alchajmerove bolesti u Srbiji", kazala je Bašic na skupu na Trgu Republike, i dodala da se u svetu septembar, mesec borbe protiv Alchajmerove bolesti, obeležava raznim akcijama pod sloganom "Demencija - Živeti zajedno!".

Sa ciljem podizanja svesti javnosti o Alchajmerovoj bolesti, akciju je podržalo Ministarstvo zdravlja i javne ličnosti, među kojima su glumice Gorica Popović, Ljiljana Stjepanović, rukometaš Ognjen Kajganić, kao i televizijske zvezde Maja Nikolić, Maja Žeželj, Miloš Milovanović, Ivan Zeljković...

Povodom obeležavanja meseca obolelih od Alchajmerove bolesti, sutra će u Novom Sadu biti održan jednodnevni kongres o toj bolesti, na kome će govoriti pet predavača.

Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije koji se u najvećem broju slučajeva javlja kod starijih od 65 godina, mada se može javiti i kod mlađih ljudi.

Razvija se kroz više godina, a zaboravnost, gubitak kratkotrajnog pamćenja, ponavljanja pitanja, gubitak interesovanja, problemi u pronalaženju odgovarajućih reči samo su neki od simptoma sa kojima se svakodnevno suočavaju osobe obolele od demencije i Alchajmerove bolesti.

Zaboravnost je prvi simptom koji primećuju i porodica i sam pacijent i ona je izražena u tolikoj meri da remeti svakodnevno funkcionisanje u kući, na poslu, u prorodici...

Nemački neurolog Alojz Alchajmer (1864-1915) prvi je opisao sindrom demencije koji je po njemu i dobio ime Alchajmerova bolest.

(Tanjug)

Izvor: Mondo