Burgerova bolest

Ovo oboljenje je vaskularno, a nepoznatog je porekla. Napada periferne arterije i vene, češće muškarce nego žene i to mlade osobe od 20 do 40 godina. Uzrok bolesti je nepoznat, zapaljenje arterije i vena je moguće, ali nikada nisu nađeni virusi i bakterije kao uzročnik. Moguća uloga u nastanku ovog obolenja je hiperfunkcija nadbubrežne žlezde i to njene srži.

Nadražaji kao što je hladnoća, pušenje, stresovi, dovode do poremećaja u kori mozga, što dovodi do gubitka vazomotornih kontrakcija zida perifernih sudova a to utiče na vegetativni nervni sistem i izaziva suženje - spazam perifernih arterija, što vremenom dovodi do organskih promena. Hladnoća, a naročito pušenje, glavni su faktori koji štetno deluju na ove bolesnike. Bolest se javlja na krvnim sudovima nogu i izaziva mnogo teža oboljenja - na rukama. Najčešće oboljevaju arterije, srednje i male, kao i vene, ali ređe od arterija. Promene nastaju od oštećenja arterijske cirkulacije i to udruženo sa spazmom kolateralnih sudova.

Simptomi

Bolesnici se žale na hladna stopala, a zatim koža postaje bleda, noge se zamaraju i trnu. Posle dužeg kretanja i težeg rada dolazi do bolova u mišićima listova. Bol je u vidu stezanja, grčeva i bolesnici su primorani da stanu i odmore se. Ovaj simptom može i da bude i prvi simptom ove bolesti. Značaj ovog simptoma je i to što se javlja i kod drugih opstrukcija arterija. Bol u prstima je veoma jak i nastaje pre promena na prstima. Više je izražen noću. Ovi bolovi ne daju bolesniku da spava, a noge spušta preko ivice kreveta nadole da vise. Pri pregledu se nalazi prekid pulsacije na arterijama stopala, ili su oni jako smanjeni.

Temperatura kože je snižena za jedan do dva stepena u odnosu na zdravu. Vremenom dolazi do promena na koži i noktima, koža je bleda i bez dlaka, nokti su zadebljali, ne rastu u dužinu, lomljivi su i krhki. Oko noktiju se javljaju ranice koje se lako šire posle minimalnih povreda, bolne su, a ako se javi infekcija lako dolazi i do gangrene. Kod uznapredovalog oboljenja javlja se i otok noge, stopalo je otečeno, koža modrocrvene boje i bolna na dodir. Nije opasno po život, sve dok se ne pojavi gangrena. Prognoza je bolja kod bolesnika koji su ostavili pušenje, pridržavaju se lečenja uz odgovarajuću higijenu.

Postavljanje dijagnoze

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i objektivnog nalaza. Oscilometrija i oscilografija pokazuju odsustvo oscilacije na arterijama. Arteriografija i dopler krvnih sudova pokazuje stanje krvnih sudova. Diferencijalna dijagnoza arterioskleroza je na prvom mestu, ali Burgerova bolest se javlja kod mladih, a arterioskleroza obično posle 50 godina. Akutna embolija i tromboza se lako razlikuju. Rainhold bolest se javlja češće kod žena i zahvata uglavnom ruke, dok je puls na arterijama očuvan. U obzir za diferencijalnu dijagnozu dolazi i akutni tromboflebitis - postoji otok i površnih vena koje su proširene, a puls na arterijama se pipa. Boja kože je modro plava, a temperatura normalna.

Lečenje

Važno je što pre postaviti dijagnozu i bolesnika upoznati sa bolešću. Preventivne mere su važne i to zabrana pušenja i izbegavanje hladnoće. Potrebno je da u zimskom periodu pacijent nosi suvu obuću, tople i mekane čarape, a hrana treba da bude bez holesterola (bez jaja, masnog mesa kao i drugih namirnica koje povećavaju masnoću u krvi) i koristiti odgovarajuću medikamentnu terapiju. Postoje hirurške metode koje pomažu bolesniku, ali ne dovode do potpunog izlečenja. Jedino hirurška metoda koja se izvodi direktno na arterijama obolelog dela može dati dobre rezultate. Nekada se izvode i amputacije ukoliko je došlo do gangrene.
Dr Vojimir Zađina, hirurg